Teodosije - ŽITIJA
“ A vojvoda sa onim blagorodnima primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska
Bratija ga opkoliše i oplakivahu gubitak oca, a prepodobni, jedva mogavši, podiže ruku i mahnu da bude tišina. i razvedri mu se lice, i veselo gledaše
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
noge u baru, među trskom, po kojoj su skakale žabe Pevali su, jer mnogi izgiboše i jer se mnogi porazboljevaše. Oplakivahu mrtve i žive, pesmama otegnutim, naričućim, tako dugotrajnim, da je za to vreme neprijatelj sve ređe pucao, da posle,