Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako zanet onim sladostrasnim opojnim osećajem on je sanjario kako grli, miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom podaje, pa se ipak smeši
Afrika
Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.
bilo nijednog cveta oko nas koji bi mogao mirisati kao ciklama, ali veče nad savanama bilo je natopljeno ipak njenim opojnim mirisom. Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
“). Te dve kratke reči, s upitnom intonacijom, došle su kao kontrapunkt opojnim lirskim dužinama, kojima se odlikuje Ćopićeva naracija.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je velika ljubavna pesma čežnje, strasti i tuge, puna nostalgične poezije bosanskih sevdalinki, sa nečim opojnim i zanosnim što se hvata oko srca i duše.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim, razdraganim miljem — toga dana iziđoh iz sobe salomljen od silne vatre i uzbuđenja. Ne znam šta mi je bilo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
des décorations, Drajfusovu aferu, i još tuce takvih afera zajedno, sve to s prisjenom neke velike petljanije s opojnim drogama u koju bi bio umiješan nećak predsjednika republike, ili sam prestolonasljednik!...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.
bilo nijednog cveta oko nas koji bi mogao mirisati kao ciklama, ali veče nad savanama bilo je natopljeno ipak njenim opojnim mirisom. Južni Krst, koso poboden, sijao je pred nama.
Bojić, Milutin - PESME
Mladenci smo, što su došli na venčanje! I nevesta naša, Slava Pobednika, Sa vencima rajskim svežim i opojnim Čeka dragog svoga krvavoga lika, Čeka ga sa stegom i trubama bojnim.
Petrović, Rastko - PESME
Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega. I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni
Ali, zaista, dosta sam plako. Rastužujuća je zora, Svaki mesec je grozan, gorčinom sunca gore. Opojnim obamrlostima, ljubav, nadmela me opora. O, nek raspukne se ova već lađa! o, neka odem u more!