Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Iz potaje trčanjem približava se k nami naša smrt. I vreme ovoga našega života trčeći prolazi i nikakva stanka ni oporišta nejma u sebi.
Jako duh, moj život, vetar biva prehodan: ne jednak, nego časom mlak, a časom hladan, i naš život tvrda oporišta nejma. Zaštono evo danas je čovek veseo, a sutra taki je smućan i brižan.