Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne zna ko kako tom blaženom dolinom prođe, kako li k manastiru dođe. A kad dođosmo k mom ljubimom [H]opovu, šta će ko pre gledati, šta će razmatrati? Čemu li će se više diviti I čuditi?
Ako ti samo budeš dobar, u svem [H]opovu nećeš naći boljeg od mene. A ti, oče Janićije, i tako si paraklisara, a bez đaka si, uzmi toga drugoga.
No kako sam se u vreme ove tri godine u mojem milom [H]opovu svetiničio, i kako nisam, to ću malo ponašire opisati; jerbo ako je ikad u meni štogod divije svetinje bilo, to je u
svetiničio, i kako nisam, to ću malo ponašire opisati; jerbo ako je ikad u meni štogod divije svetinje bilo, to je u [H]opovu bilo, dok sam se jošt među detinjstvom i junosti nahodio, i dok me jošt podstrekanija telesna nisu zaokupila bila.
No, pre nego počnem moj način žitija u [H]opovu, neka nakratko javim što se je s mojim Nikom uradilo. On je vesma trudoljubiv bio, crkvu čisteći, sveće i sve što je u
No, vi svi upamtite moju reč. Kako je njemu odveć milo mnogo čitanje, on zadugo u [H]opovu mesta neće zgrijati.” Ja sam među množestvom u sali negde u bužaku stajao i slušao ovo govorenje.
Bog mi š njima! Kako bi mene čitanje iz [H]opova oteralo? Gdi ću ja toliko knjigâ naći kao u [H]opovu? Taj dan po ručku vratismo se u manas|tir.
” (Tako je i bilo.) I sva bi mi bratija to isto proricali, da se zaludu mučim, da se jošt NIKO nije u [H]opovu blizu Iriga posvetio, da neću ni ja.
Ja ti više želim da u jednom malom seocu budeš male dece učitelj, nego u [H]opovu iguman ili arhimandrit. I ako me poslušaš, kako znam da ćeš, blagoslivljaćeš me kad u grobu budem.
Želja k učeniju bila je načalni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom raju, to jest u Fruškoj Gori, u [H]opovu, duže prebivati.