Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa bijaše i opočinuo i dobro se primirio. Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu.
Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo. Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć! — i pođe u kuću.