Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je na nju samo bacio prokletstvo... A živeti se mora!... Grehota je kidisati svome životu; to bog nikad ne oprašta. I oni su živeli... Kako?... Srce im zna, duša im zna!... To nije bio život nego večne muke...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ispovedi mu sve. Klekne pred oca pa moli. Otac joj kaže da ustane. Oprašta joj, ali sutra odmah mora rodbini na daleko putovati. — No to je gavalir!
Radičević, Branko - PESME
“ Višega želja nije m' voljna, Sa tim je ona zadovoljna. Posle se oprašta8 redom; prvo sa Simom (Krstićem), posle 30 redi svršuje: (u predodećim poslednjim redovima opominje se kupanja, i vozenja
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— zaurla Rožljika tako ranjeno kao da se zauvijek oprašta s kućom i zemljom hraniteljkom. Na, evo ti je džab-džabe, nosi je, najedi se!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle toga se patetično oprašta na izvesno vreme od svojih izlizanih farmerki i nabacuje pogrebno perje u kome se registrovao sa maman.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Potuži se prijatelju — da te požali; potuži se dušmaninu — da ti se osveti. — Ko neprijatelju oprašta, prijatelja dobija. — Svakom prijatelj — sebi dušmanin. — Ko nema dušmana, nema ni prijatelja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
po Palanci i šalje Andru, učitelja, u Beograd da vidi da li je lepa ta Vukašinova frajla, pa ako je lepa, sve mu oprašta. Pokvarenoj duši Aćimovoj samo da je žena lepa, zna ga dobro dok je bio mlađi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zatim se vrati opet meni i šapnu: „Imate sreće, moj gospodine, posetilac se oprašta sa gospodinom baronom. Koga mogu da prijavim?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Hajde, kod ovoga se to nešto lakše oprašta jer je mlad. Šutljiv je. I mutno nepovjerljiv. Crta koja mi također nikad nije bila simpatična.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sve domaćine pred crkvom i kažu da svaka kuća ima vladici platiti po osam groša, „a dva vam — pop im kaže — vladika oprašta zato što se ova godina desila gladna.
— A koliko ovi novi vladika udrio na svaku kuću? — Po deset groša, ali kako je ovo gladna godina, oprašta svakoj kući po dva groša, nego plaćaj.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ali kad osvanuše na otvorenoj nedoglednoj pučini, otkle uzalud oko traži kraj, djevojka se toplim osjećajima oprašta i pozdravlja sa starim svijetom i skrušeno, kao nigda dosada, priginje glavu i podvrgava se svome udesu; očima potraži
Življaše tako nekoliko godina prama propisima ipak dobre i povratljive svete matere Crkve, koja pokajnicima rado oprašta, dok najednom ne privuče ga k sebi mlada Morača, razbludna grješnica u gradu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
satkanim sve od samih subjektivnih projekcija kojima ju je pisac darivao štedrije no bilo kog drugog svog junaka. Oprašta se ona, u stvari, i od onih učestalih a slobodnih opažanja (pomoću svih čula) u kućnome prostoru, sa kojim je inače
u sumornom osvetljenju, sa setnim, čak i ravnodušnim pogledom na hadžijsko-varoški svet (jer ga je pregorela), s kojim se oprašta, i sa uznemirenim pogledom na gazdinsko-seljački, u koji ona odlazi.
”185 Jednom je za ovu poslednju rečenicu već kazano da je najmelodičnija u romanu. Njome se junakinja oprašta od lomnoga subjektivnog sveta, nastalog u radu njenih jakih a prigušenih čula, i ljubavnih osećanja što su potiskivanjem
opraštanju od toga starog sveta (stare kulture) koji se sporo menjao, a u novim je istorijskim okolnostima brzo potonuo, oprašta se i sam Borisav Stanković.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.] PETI AKT PRVA SCENA U Hasan-pašinoj Palanci, u kući muselimovoj. Hasan-aga, muselim palanački.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Samo Staniša — Još on ostade?... Ali i njegov zakucaće čas!... ČETVRTA POJAVA [Odlazeći u progonstvo, Radoš se oprašta sa porodicom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koga dana počinje »Božja godina« (Nova godina, »po kojoj se upravljaju sveci, i koga dana Bog pojedinim umrlim oprašta grehe«, SEZ, 40, 75 id). P.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A oprosti i meni ako sam te gdjekad sablaznio, kao što i tebi bog, preko mene, ženo, oprašta... Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu.
Gazda Jovo biće poručio po advokata, i priprijetio mu i prekjuče, kad ga je u varoši vidio, da nikako ne oprašta popu, ako će da su prijatelji; a on već znade kako je kad ti je gazda prijatnjlj, a kamoli kad ti je dušmanin!
Uze balegu u ruku i, držeći je u ruci, oklijeva da je u vreću strpa, kao da mu je žao. Gazda Jovo oprašta se sa svečarom; s njime će sa kočijom općinski prisjednik, kršćanin, varoški krčmar, a ostalo društvo povratiće se na
Djevojka ide nizbrdicom i gleda preda se. U glavi nižu joj se slike iz prošlog joj života, pa se s njima tužno oprašta. Zasve što ne ostavlja u selu nikoga od srca i ljubavi do svoje majke, — koja će ionako, ako se brzo ne povrate, doći k
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer, dok Kajafini plaćenici trgaju Hrista za haljine, Juda, njegov izdajnik, još uvek ga ljubi kao da se s njim oprašta, kao da ga toliko voli da ne može s njim da se rastane. To je gotovo sprdnja, svetogrđe u svakom slučaju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Boško, još više nego pre, ili po trgovačkom poslu na putu, ili po ličnim stvarima u varoši. Stanojla sve oprašta i zaboravlja, kao i njena mati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ ili: „No, hvala bogu jedanput!“ Izgleda da je to zajednički uzvik i univerziteta koji se oprašta studenta koji mu je dosadio učenjem, i studenta koji se oprašta univerziteta koji mu je dosadio mučenjem.
da je to zajednički uzvik i univerziteta koji se oprašta studenta koji mu je dosadio učenjem, i studenta koji se oprašta univerziteta koji mu je dosadio mučenjem.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Umakneš li im za sto koraka, daće ti za njih sve što zatražiš. U tim maramama je njihova snaga! — ne htede orao da se oprašta. Bio je gladan ljudskog mesa, a jedan dobar zalogaj je izmicao. — Sad idi! — reče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
znam kako to zakon donosi: muči i osuđuje iz para jedno, jedno što je slabije, a drugo, poglavitije, opako da rečem, oprašta!
On meni život daje i svemu svetu, te eto, ja evo, telarim pokajanje za grehove, a on ih oprašta. I ja popre s vodom vas ispiram kano nečiste izmrljate lonce s grehom murdarskim, a kad on dođe, hoće posveštati s
bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano sveštenik oprašta i kano ovca kolje se, ka mlad momak čuva u poštenju, i ka muž hrani je i odeva i štedi je.