Jakšić, Đura - PROZA
Beše to vatra, vitrijol, što mi je usne i jezik oprljio. Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . . pa već i bele kose vide se, progrušane. Već je mraz list oprljio. Ne hiti mu se više ženiti. Kaže još da hoće, ali sam ne zna kad će i kako će.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pri tome sam mnogo puta oprljio i prste i lice, ali sam ipak kovao bez predaha, a moj lanac bivao je sve čvršći i duži“.