Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Ja se uplaši̓ gde me čovek poznade, pa reknem: „Oprosti, brate, vi se u mene upoznajete, ja nisam prota veće sam đakon.
u najvećem stra̓u, gledajući onu trojicu bez glava, dok jedan reče: „Gospodaru, nismo imali među sobom svoga vojvode, oprosti nam dosad, a odsad mi svi za našim vojvodom a on za tobom u goru i u vodu!
” Živan: „Gospodaru, priznajem da sam pokvario i kriv sam, ali sam se prepao. Oprosti mi! On se opet malko osme̓nu. Živan pođe mu da poljubi u ruku, on mu ruku ne dade, nego se poljubiše u obraze, i reče:
Karađorđe: „Kojekuda, momče, smeta li ti jagnje?” — „̓Vala ti, gospodaru, koji mi oprosti; odsad ću sve ovako.” (Karađorđa bio pošao na Mišare, pak uz put došao sa oko 300 Gružana.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Poteci na sve strane. Ne mo̓š iz zemlje iskopati. Molih ga opet, molih već kao samog gospoda boga — bože oprosti! — Naposletku veli: »Hajde da promenimo obligaciju.
— Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala. Oprosti se kapetan sa svima, sede u kola i ode, a Vučevčani ostaše vrlo zadovoljni što umedoše tako lelo dočekati svoga
nikad dotle; izjada se Strahinji na Živana: reče da se možda neće ni udavati kad joj nije bilo suđeno da za njega pođe; oprosti se s njim, zahiti vode, pa ode plačući naviše kući...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!...
Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!...
Dan je osvitao lep. Istok se rumenio kad se Lazar oprosti sa Kruškom, koji izide da ga isprati. — Pa, dela, da mi s dobrijem glasovima dođeš. — Ja bih to najviše želeo!
Na Stanku zaigra meso. — Reci da skinem kapu, pa da mu se lepo zamolim da mi oprosti!... — Ti znaš da ti ja to neću reći. Ali od tebe nije lepo što ljude ne slušaš!... — Zar tolika nepočinstva njegova...
Ali sutra, prekosutra, do moga izdisaja — on je moj!... Zbogom!... Pa skide kapu i priđe Srećkovoj ruci. — Oprosti, uvredio sam te, a ti si mi ono što i onaj onde, pa bi me ubila i jedna tvoja zla pomisao! Oprosti!
— Oprosti, uvredio sam te, a ti si mi ono što i onaj onde, pa bi me ubila i jedna tvoja zla pomisao! Oprosti! — Neka ti je bogom prosto! Ti si dostojan da četu vodiš, ali si bujan, vrlo bujan!...
Nogić se spusti kraj drugova i zaspa kao zaklan. Zavrzan je brbljao: — Vala, Stanko... oprosti... htedoh reći: harambašo... volim ti ovo što nam ovi naši dođoše nego bog zna šta.
Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare. Ako su što I zgrešili naši stari, a ti bar budi blag, pa oprosti ovom kolenu što diže ruku na krvnika!... Pustio si da potpadnemo pod jaram...
Evo, ja čiča Ivan, molim se tebi kao svemogućem bogu!... Oprosti!... Stanku se zgadi... Ovaj čovek beše nekada ponosit...
Svaka rečenica iz usta njihovih bila je puna duha. Neka mi oprosti istorija i svi slavni Nemanjići, ali ovo doba, doba od 1804. pa do 1813, ja zovem dobom herojskim...
Neka mi se oprosti što ću, rad boljeg obaveštenja, reći koju u zaštitu Mačvana, da bih, s jedne strane, pobio ono što neki naši istorici, u
Ko je hteo, taj se mogao natresati. Pa da je bar ostalo na natresanju, pa da se i oprosti; ali tu je bilo tako krvavih događaja da ih čak mi, najbliži potomci tih mučenika, već smatramo kao bajke...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja se digoh. Oprostim se s Đorđem koji mi reče da će uskoro na put, ali će doći da se oprosti s mamom. Oprostim se s devojkom: — Zbogom, gospođice! Bog će dati pa će sve dobro biti!
Đorđe je došao da se oprosti. Odlazak je tu, sve je već spremno. I zapregnuta kola već ih ne znam gde čekaju, i ne znam gde će još večeras na
Arsen, tunjez, skameni se kad ču da đeda sve zna. Glas ga izdade: — Molim ti se, đedo, ja ne znam šta ću! Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško?
Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi! Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto! — Petrija, sestro...
Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku. — Ko si ti tu? — Ja sam, đedo, Anoka! Hoću da umrem! Oprosti mi, ako možeš! Đeda pretrnu i zaljulja se: — Dijete, grehota ti je od boga! Vidiš ovaj perčin? Ni u ovce nije belji!
Anoka uhvati peš od gunja kojim se đeda beše ogrnuo i poljubi ga: — Ja sam ti grdno zgrešila, ja sam ti kuću zamesila. Oprosti mi, ako znaš za ime božje! Ništa lakše nego starca rasplakati. Nemu grunuše suze.
Tako je on djelovao. Nikad nije prestajao, nikad se umorio. Bogu se molio: „Bože, oprosti mi grijehe i održi me zdrava dokle si mi života poklonio!” I bog ga je zajedno s pošom odario zdravljem.
Pokaza svojom žutom rukom na dijete pokraj sebe, dohvati onda popovu ruku i poljubi je; prošapta: „Blagoslovi me... i oprosti!
Bar ću se sad još jače čuvati jave. Ovo je nekaka opomena na dužnost. Pobratime, oprosti mi što sam te namučio i ovom ludom slikom. Ja znam da ti sve ovo mora naličiti na otrcane nemačke pripovetke.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
nagluva, odmah se setila da to zvoni na večernje, pa odmah ostavi rad i stade i sama da se krsti šapćući: »O, bože, oprosti mene grešnu!
— Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.« A Šaca kao opet nastavlja: »Julo! Neka vam bog oprosti, vi ste me do ovoga doveli; al’ ja ću se opet zato za vas bogu moliti!
— Ta dobri su; — veli Jula — samo Rada, on malo... A jes’ poljubio gospodin-popu u ruku, i zamolio ga da ti oprosti što si se bac’o prašinom na kola? A? ’Ajd’ odma’ da s’ ga poljubio u ruku! — reče i namršti se da bi ga zaplašila.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad ujutru, a Ljuba dâ prezati, pa svršivši upola stvar, oprosti se i otputuje. Kad kući dođe, čeka dva tri dana. Dugo mu je vreme, pa mu nije do čekanja; namerava samom ocu Savkinom
— Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje. Oprosti se sa majkom. Ljuba noću dugo nije mogao zaspati; razmišljao je. Prespavao je jutro.
One ga iz politike zadržavaju, a on iz politike neće da ostane. Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tamo je velika varoš i niko nas ne zna. Venčaćemo se, ne brini i oprosti, tako je moralo biti. A što svet govori, neka govori.
O jadna, mila moja mala, oprosti mi, jer malo posle ona i tebi neće verovati.“ A ona ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i
I to mučki udarac od one, u koju je on gledao kao u svetinju. Neka mu oprosti, ali on to neće trpeti. Nove naravi koje ok vidi da se uvlače po našim varošima i u naše odnose posle rata, on odlučno
Čekaj me, Natašice i oprosti To mora biti što pre, ovoga časa, ovoga časa...“ A na polju grmljavina sve jača i kapi, najpre krupne i retke, pa sve
A ona mu je rekla: — Dobro je što si došao, ...tako je dobro što si došao. Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput...
tako je dobro što si došao. Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput...
tako je dobro što si došao. Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput...
tako je dobro što si došao. Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput...
Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.
U njemu videla bih tebe, osetila dušu tvoju i grlila bih je, grlila, onda bih ja oživela. Oprosti mi. Ja neznam šta govorim.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja sum čoveku star! KATICA: Ali, gospodin Mišić! JANjA: Katico, moli gospodin notariusa, on ti milui, moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke! JANjA: Nisum, tako mi moja trgovina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
volele Pavla, kao što žene brata vole, ali u glasu i očima te mlade žene bilo je nečega što njen muž nije mogao, ni da oprosti, ni da razume. U Ane, sestrinska naklonost, prema tom nesrećnom čoveku, bila je vidna, mirna, jasna.
On vidi da Isakovič teško podnosi tu istinu, ali neka mu oprosti, što govori tako iskreno. To je potrebno. Nalazi među oficirima, koji prolaze kroz Tokaj, i sele se u Rosiju, uvek,
Neka se seti majke svoje koja je nad njima, obojicom, ruke u plaču širila, i neka oprosti Pavlu i da je kriv, a znaju da nije.
Teodosije - ŽITIJA
A tebe, Božji čoveče, molimo, oprosti nam što ti u prepirci rekosmo i ne sećaj se protiv nas ka Bogu zbog toga, da ne postradamo nešto, jer si ti, kao što
Nego nam oprosti naše sagrešenje, molimo se, jer se uzdamo da ćemo, tvojim molitvama spasavani, bez pakosti stići svojim domovima.
Ali smiluj se na mene, oprosti mi ako i nisam zbog nepodobnih grehova mojih dostojan da se narečem cinom tvojim ne odgurni me kao porod svoga Ti
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
upravo htio da kaže, pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i ušima, više ih nećeš vidjeti!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Oprosti, mama! - uzeo sam svoju školsku torbu i pošao prema vratima, a onda sam zastao oklevajući: mama je netremice zurila u m
Rekoh joj da je to izvan mojih moći, rekoh joj da oprosti za sve, i izađoh na ulicu na neki način zadovoljan što se i to sa drugom direktorom već jednom završilo.
Jedno takvo stanje njoj je u slučaju kraj teniskog igrališta promaklo i ona to nikako do kraja nije mogla da oprosti samoj sebi. Ušavši u grad, pokušao sam da se mračnijim ulicama nekako dovučem do svoje kuće.
Ruka kojom me je dodirnula bila je suva i vrela. - Oprosti, mama! Oprosti! - rekao sam. Ti znaš da ne mogu da dođem. Nijedan muškarac ne bi mogao!
Ruka kojom me je dodirnula bila je suva i vrela. - Oprosti, mama! Oprosti! - rekao sam. Ti znaš da ne mogu da dođem. Nijedan muškarac ne bi mogao! - okrenuo sam se i pošao za njom prateći je.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Vjera spaset”. Sad se vrati i izjavi da je gotov. U srećan put piju poslednju čašu. Dozove svu porodicu, oprosti se i poljubi se. Kreću se.
Tu je i dželat i pop. Pre zahoda sunca svi budu povešani. Jedan od njih, neki „Kiš-bači”, pre nego će na vešala, oprosti se sa svetom, i učio ga da ne bude nevaljao: njega su, veli, zlo odgojili; pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi
Posle ručka mnogi se raziđu, mnogi ostanu, no i sam gospodar Sofra sa društvom preporuči se i oprosti od domaćina, a šljahtec Jaroslavski opet ih doprati na karucama u mehanu. Šljahtec će se još zabaviti ovde.
Kad mu je već sasvim dosta bilo, oprosti se i izljubi sa gospodarom Sofrom, pa će njemu Čamča počast učiniti, kao što je on pred ručak gospodaru Sofri učinio,
, na što Šamika i dâ reč. Tako prođe bal. Polaček se oprosti sa gospodarom Sofrom, a Šamika sa frajla-Lujzom. Pri rastanku Šamika, kao pravi „galantom”, poljubi je u ruku, a frajla
Matilda ide zvati oba Polačeka, ovi dođu tako kao iz posla i srdačno oproste se, moleći ga i drugi put za posetu. Oprosti se, sedne na kola i vrati se.
On bi rad koju reč nasamo sa Lujzom, ali otac neće da se makne; vidi se da je rad biti na oprezu. Oprosti se i ode kući. Sastane se sa ocem i počnu se dogovarati. — Otac, ti si imao pravo. — Jesam li ti kazao.
— Molim da budete danas moj gost kod „Bele lađe”. — Drago će mi biti. Učini naklon, oprosti se. Šamika je u dvanaest sati već kod „Bele lađe”. U pola jedan dođe jurista. Najpre ručaju.
Jeste li me razumeli, amice? — Jesam. — Jurista sve zabeleži pa se oprosti. Sutra će se opet ovde sastati. Jurista, radostan, ode u uredništvo i sve ispriča uredniku.
Dug život, — velika škola. — Sad — veli Pera — da mi je otac živ, ljubio bi mu ruke, molio bi’ da mi oprosti. I tako je Pera sasvim propao ima pet godina, a otkako se pokajao — pet godina. Pod starost je došao k sebi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tek kada Vuk Isakovič morade poći i po četvrti put u rat, pristao je da mu dođe i da se sa njim oprosti. Putujući tamo, on pođe prvo u Zemun da vidi kuću koju je bio kupio, da bi mogao lakše trgovati sa Turcima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako trudnica ipak mora da se oprosti od kakvog bliskog umrlog srodnika, onda ona mora imati oko prsta omotane „crpljene pređe“ (crveni konac je dobro
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O PRAŠTANjU Ja nisam bog. Samo je on moćan toliko da prašta, samo o njemu ne govori niko da je slab kad oprosti i da je krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i mrtve vaskrsava, klevetnici
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iz štale će izaći neudata sestra i kazaće: »Vidi me kakva sam, što nisi javijo?« i kazaće još njegovoj ženi: »Oprosti, ne mogu da ti dam ruku, polagala sam kravama, joj, vidi me kakva sam!
— Sada je u redu! Hoćeš nešto da popiješ? — Neću... — reče Žan Žik — Oprosti, neću. Moram da idem. Izišao je pognute glave iz Kasine, gde više nikoga nije poznavao.
Matavulj, Simo - USKOK
Na sred prostrane suhote plamaše velika vatra. Pod bijaše zastrt slamom. — Oprosti, gospodine, što te odmah ne nudim da sjedneš — reče knez. — Ne može se, dok se ne svrše naši običaji na večerašnji veče!
— Reci, striko! — povladi knez. — Neka oprosti ovi đetić, ali ako je od velje kuće, on je u Crnoj Gori prognanik, praznov, nejačica, sirak, bez odbrane i zapleća, te
Knez mu dade naforu, pa je podijeli i ostalijema. Napiše se rakije, pa se Krcun oprosti. Njih dvojica sjedoše za veliki bukovi sto, koji je bio dalje od ognjišta, na kome bjehu iskresana peciva.
— To je istina — reče knez. Savo se trže. — A, oprosti, kneže, ja se zagovorih s ovijem mladijem čovjekom, a na tebe zaboravih? Što ćeš!
“ pita ga Sveti. — „Bi mi to, što nijesam vjerovao u tvoju moć, sveti vladiko! No ti se molim, oprosti mi grješnom!“ Pa mu, veli, cjeliva ruku i lijepo ga zamoli da sjedne...
Janko ču gdje viče: „Nije tako, bratanoviću moj svijetli!... bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu.
Najzad zagrize ga, pa, osjetiv slast, brzo ga proguta a onda se sjeti šta je, te uzviknu: „Ovo je božje oko! (bože oprosti!) Dabogda ti, bože i to drugo ispalo, i ja ga našao!
— Nijesmo, oprosti, vladiko sveti — reče serdar. — No, tršavaj, amanat ti! — Šta ja imam da trsim? Što ga dovedoste meni?
Domaćica je mijesila. Ona viknu s vrata malog Đuzu i reče: — Zdrav osvanuo, Janko! Oprosti, ne mogu te poslužiti ovakvim rukama. De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu.
— On je trgovac! — Jest, rukotvorina i jestiva. Janko se oprosti i vrati se. Zateče kneza pred kućom gdje popravlja sedlo. Dragić posmatraše što djed radi.
je težak i zaslužen taj nježni prijekor, te mu namah navriješe suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no...
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
našao u teškim prilikama. Goni ga mitropolit, koji ne može da mu oprosti što hvali Dositeja Obradovića i što je prijatelj Vuka Karadžića; manastirska bratija, od koje se toliko razlikovao
Milićević, Vuk - Bespuće
— Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da se brani. — Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli.
Ja znam što ti hoćeš da kažeš. Oprosti što sam ti govorio o stvarima koje ne voliš. Zaboravio sam. Oprosti. I pogleda ga blagim pogledom koji moli. Gavre Đaković ćutaše.
uzvera k njima, kad u polje ponovo odjeknu njegov ljutit glas, kad zalupaše batovi i užurbaše se ljudi, Gavre Đaković oprosti se s njom. Njoj bi malo krivo što je ostavlja, ali ga ne zadržavaše. I on se uputi kući.
Sremac, Stevan - PROZA
Pa bar da je za sva ta čuda i pokore doneo krompir u Evropu, pa da mu čovek ponešto zar i oprosti! — No ja ću vam to već u kulturnom delu bolje objasniti. A sad ću da vam o drugome nečem govorim.
Radičević, Branko - PESME
U srce se živo udarila, Pa kraj dragog na zemljicu pala, — I ubi se od teške žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!
Zatim Cveta rodi dve ćerčice, Kao majka behu lepotice. I tako sam pesmu dovršio, Pa te molim, pobratime mio, Oprosti mi što mi nije bolja, A najposle kako ti je volja, Svakojako živ i zdrav mi bio, I kad imâ, rujno vince pio!
Oh, oprosti, ako s prava puta Kadikada mlađano zaluta, Ta bolje je spreda oberučke, Nego straga udarati mučke; Bolje čedo i pređ
“ 12. „I gledaj cvetić što si jutros donô, Ja t' nisam možda čestvovala dar, Na grudi gledaj kako mi je klonô, Oprosti, pričina je ljub've žar; Jer kad te j' jutra čas sa sobom ponô, Od tebe nema, osim cvetka šar, Na njemu moje pasla
je tako mio, Na prsi moje njeg' sam pretisnjela, Namesto tebe poljupce je pio, Od ljubavi ga mal' nisam ugriznjela, Oprosti, dragi, da je ljub'vi žar Tvom darku taki nanesao kvar.“ 14.
“ To reče ona u tužnoj radosti. Smiluj se, Bože, pa mi joj oprosti! Pa idu beli kâ i do sad dani, Ma u njeg' sad je češće ljudi strani; Za goru kada zađe sunce sjajno, Tad oni
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.
57. A ja opet, ka i dosle, Udri gudi sve jednako, Dok ne dogna ponajposle, Te s' oprosti sa mnom vako: 'Vidim da ti nesam mio Kâ do sada što sam bio.' 58. „I tako je otišao I uzeo sebi drugu...
XVIII Veće dođe vreme spati; Da s' oprosti, kô svakada, Ći se majci svojoj svrati, Pre za malo, za vek sada. Za ruku je evo lati, Ljubnu — šapnu: „Laku noć.
srce se sam udrio, Još jednom ga pokosio, Valja njemu rane trpit, Pa kâ dosle jadno krpit Dokle jednom Boža volja Oprosti ga svih nevolja. A šta radi slatko čedo, Kako u svet Bog još ne dô?
Itd. u misli ide k Stražilovu, onde pije vode, bere cveće, etc., etc. — Potom siđe sa brda, i pođe da se oprosti sa drugovima.
Itd. do 10—12 redi; potom ide dalje, no pre neg što dođe drugovima, da se oprosti, padnu mu na pamet učitelji. Pevač posle drugoga, uzimajući sve skupa moli4 za oproštaj: Oproste, ako dikoji red Ja
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad sam s one tamo strane, onda ja nemam ni oca, ni matere, ni kuma, ni prijatelja, nikoga. Oprosti zato, kumašine, i ničem se ne čudi kad me vidiš s one druge strane.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Je li gotovo? Idemo? HASANAGINICA: A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja!
Je li gotovo? Idemo? HASANAGINICA: A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš.
MAJKA PINTOROVIĆA: Kaži hvala što zidovi nemaju uši! Alah čuje, al on će i da oprosti... HASANAGINICA: Zasvetleo mi onda kad se sve oko mene stamnilo. Promenilo se nešto u meni.
MAJKA PINTOROVIĆA: Kako znaš! Preti, moli, ucenjuj, plaćaj, nagovaraj, laži, radi šta hoćeš, ali uredi da se oprosti s detetom! Obraz nam je u njenim rukama...
BEG PINTOROVIĆ: Tako, od reči do reči! HASANAGA: Ču li ti ovo, efendijo? Oće da se oprosti s detetom! JUSUF: Ne vidim ništa posebno. HASANAGA: Nisam znao da je tako bolećiva.
Još mi kaže: „Pobogu, zar samo zato da potežeš toliki put? Naravno da majka treba s detetom da se oprosti!” I tako, evo mene kod tebe. Doneh noževe, pa kao usput da te i za to pripitam.
Nije taj ni za šta. Izvini, ali tako će kazati, To nije moje mišljenje, ja samo citiram. A ako je pustiš da se oprosti s detetom, kazaće: vidi ti njega, strpljiv je i mudar, nije zakeralo, ume da diplomatiše, taj je pogodan i za
BEG PINTOROVIĆ: Tako sam o tebi uvek i mislio. HASANAGA: I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi?
Neće ti biti lako kad vidiš Hasanaginicu kako jaše uz tuđe koleno. HASANAGA: Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda? Nisam ni ja mutan i naivan. To Hasanaginici na pamet nije palo! Mnogo je njoj do deteta!
Sve skupoceno! BEG PINTOROVIĆ: Kažem, dođosmo po dogovoru! Obećao si da ćeš izneti dete, da se majka oprosti... HASANAGA (Jusufu): Pa vidi minđuše!
BEG PINTOROVIĆ: Moja sestra bi da se oprosti s detetom! Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra.
— Tu mu je duša. Tri dana će ona biti tu, u kući, dok se ne oprosti s ocem i s majkom... Majka mu, kad ču da se o njoj govori, trže se, pogleda, pa kao da odjednom dođe k sebi, uvide svu
A neće za Itu, momka; neće da pođe za nj i postane bogata, da majku jednom oprosti brige, da više ne strepi za nju, da kad tamo, kod braće joj, ona sedne da jede kakvo lepo jelo, ne zasedaju joj
Kostić, Laza - PESME
„Dobar veče!” i ispod pokrova koštanicu mi pruži u pozdrav; prihvatim je i stisak leden joj sveg ukočenog oprosti me strâ. dobar veče!
zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti! Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica!
večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti! Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica!
Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!” Prediše, kuka besomučniče, srlja na vrata, grmi i viče, sa sviju strana kaluđeri lete: „Šta ti je, šta je,
Jede mu srce, pluću i kosti, „oh, bože!” vrišti, „oprosti, oprosti!” Prediše, kuka besomučniče, srlja na vrata, grmi i viče, sa sviju strana kaluđeri lete: „Šta ti je, šta je, trojice ti
(Iz drame Pera Segedinac) ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri,
(Iz drame Pera Segedinac) ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo
Zar nije lepše vekovat' u te, Ѕanta Marіa della Ѕalute? Oprosti, majko, mnogo sam strad'o, mnoge sam grehe pokaj o ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma', za
Oh, slatka voćko tantalska roda, što nisi meni sazrela pre? Oprosti moje grešne zalute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carević se prepane i počne ga moliti da mu oprosti, ali Baš-Čelik reče mu: — Znaš li da sam ti kazao da ću ti pokloniti tri vijeka?
Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe da traži trećega zmaja. Idući tako dugo vremena, dođe opet pred jedan grad i pred
Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavog konja, on se onda s njom oprosti, pa pođe vodeći konja na ularu. Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka.
Onda se car Trojak uveri da se na zemlji ništa ne može sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti da ga brije.
sebe izvesti, te ga zbiljski zapita: — Bi li ti mogao doista moju kćer u svetu naći i k meni dovesti, da ti se krivica oprosti i život pokloni?
Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu slobodno živeti ko i drugi ljudi. Da nisam ja nju tražio, vi je ne bi našli, jer niste za nju ni znali.
On htjede sad da ubije starca, ali ovaj ga zamoli da mu oprosti život, „jer — veli — sad me se ne trebaš više bojati; moja snaga otišla je sa bradom, nego, ako mi oprostiš život,
A ona kad vidje iskinut sav list, pljunu odmah na ranu, i list opet kao i bio. Tu se sad naš Marko oprosti s orleticom, i ode da traži svoje lijepe pobratime.
On se zamoli da ga prime da prenoći, a oni ga sa svim srcem prime i stanu se moliti da im oprosti što ga ne mogu dočekati kako bi želeli, „mi smo“, vele, „siromasi ljudi“.
On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime n pođe dalje da traži Usuda. Idući tako, posle dugoga vremena jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u
zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje — da mu oprosti život. Na to će vojnik: — Oprostiću ti, samo mi sve potanko ispričaj đe ste što plijenili.
Na to se car nasmija, svuče sa sebe lovačke 'aljine i pokaže mu se. — Oprosti, svijetla kruno! Da sam znao ko je sa mnom, ne bih se onako ponaš'o — reče vojnik i pade preda nj na koljena.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VELIMIR (smeši se): E Majko, ne srdim se ja ništa. Takva je Moja narav, oprosti. STANIJA: Ama što pusti tu bradu, kumim te Bogom, nisi Čivutin! De si ti video čoveka s bradom?
FEMA: Ta znam ga, gospodine, kanda je juče bilo. Njeno je dete reklo mojoj devojki, da oprosti vaše lice, kopile. Ja na to razljućena, vile ga odnele, dočepam ga za kose, nek dokaže da je moje dete kopile; na koje
da vidiš da sam i ja čovek, evo ću primiti što mi daješ. (Primi dukate.) Sad zbogom. SELjAK: Zbogom, i oprosti što sam te onako zlostavio. Kukavče, što se nisi kazao! Ali još nešto.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Tako, sad govori: slatki Sreto. SULTANA: Ah! SRETA: Nećeš? SULTANA: Slatki Sreto. SRETA: Molim te, oprosti mi, neću više. SULTANA: Molim te, oprosti mi, neću više. SRETA: Tako, sad ustani.
SULTANA: Ah! SRETA: Nećeš? SULTANA: Slatki Sreto. SRETA: Molim te, oprosti mi, neću više. SULTANA: Molim te, oprosti mi, neću više. SRETA: Tako, sad ustani. Vidiš kako je zlo kad je čovek pakostan.
SRETA (pokazuje kaiš): Pelo, ajde kući! SULTANA (klekne pred Trifića): Ako Boga veruješ, oprosti mi, neću više biti kao što sam dosad bila, ja ću te uvek ljubiti i počitovati.
TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada najmanje u čemu nepokorna pokažem, radi sa mnom šta oćeš.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim
Krf 1985 — Beograd 1989. (9. VII 1989) VI ŠAPAT JOVANA DAMASKINA Oprosti, majko sveta, oprosti Što skrušeno se obraćam u bdenju, Što utuk sveukupnoj mojoj zlosti U produženom tražim magnovenju Te jedne noći koja
zrači Iz svoje senke, iz najgušćeg mraka — Jer sve što hoće mrak da obeznači Postane svetlost u znaku tvog znaka; Oprosti, majko, što prizemnu bedu Dovodim grešno u prismotru tvoju; Znam da sam ovde tek jedan u sledu I da mi glas je zuj
slutim da smisao roja Zavisi i od zabludele pčele — Celine što se beskonačno dele Da suštost čine nedeljivog broja. Oprosti mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara
mi to šaptanje u tmini, U sozercanju taštine, što ište Nasušno čudo koje svetlost čini Kad usred mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.
mraka stvara utočište; Oprosti, ali boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka.
boli ova šaka U zglobu prerezana, ovi prsti Kojima drobim hleb, kojima se krstim; Oprosti mi što krvarim iz mraka. Oprosti mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude
da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti, Ali učini čudo. Ovde. Sada.
da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti, Ali učini čudo. Ovde. Sada. (18.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Ovde, naime, ima i dama ... . zamjaukah s anđeoskim izrazom lica. — Oprosti... — reče on — Ima Boga! Toliko sam puta napadao po novinama ministarsku decu, delio lekcije o moralu i razmaženosti,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u nove početke posle ove pošasti, i da volim patnju naroda svog više no što se zemaljske stvari voleti smeju. Oprosti mi, govorim kao da sam se poneo, kao da hoću da proričem, no i proroci su govorili o prošlom da bi u tami dveri
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Oprosti, prijatelj-Agatone, ali ja mislim, nismo došli ovde da se vređamo, već da se iskupimo oko uspomene pokojnikove, da ga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A raspeti Hristos, sa bolno izdignutom glavom, upućuje molećive poglede i kao da veli: „Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade“... Zvek naših mamuza je skvrnavio ovu pobožnu tišinu. — Gospodine naredniče, zaključano je!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zatim Velja stade pričati o onoj dvojici što im se sprema premeštaj, pa došavši tako u razgovoru do orlovičkog potesa, oprosti se sa gostima, obeća da će ih skoro pohoditi i vrati se. Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći.
Nije ga poznao po noći. — Aha, jest... htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti. Sad je poručnik; Najzad se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika
htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti. Sad je poručnik; Najzad se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče joj da bude potpuno bezbrižna, pa
— Jadni moj bratiću!... Oprosti, i nek ti je prosto sve od mene... i ovoga i onoga sveta... Ljubica, kako stajaše ispod Gojkovih nogu, odjednom opazi
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
se vije po vedrom nebu, I lepi Ranko po belom dvoru, Oproštaj ište od svoje majke, Od svoje majke, od svoga oca: “Oprosti meni, mila majčice!
Mila majčice, bela crkvice, “Oprosti meni, i blagosov’ me; Ja ću da idem u tuđe selo, U tuđe selo, za tuđu seju, Za tuđu seju, za moju ljubu.“ 57.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!” SOFIJA (zagrli ga): „Ah, Franc, oprosti mi, Franc, to samo šala beše s moje strane!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad spremi sve što je kući za zimu potrebno on, jednoga jutra, oprosti se sa svima komšijama i ode u manastir. Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: A, Jevreme, sad, a juče mal' mi nisi razbila glavu ključem od dućana. PAVKA: Jevreme, oprosti! JEVREM: Pogledaj mi u Oči, hoću da vidim jesu l' ti naišle suze na oči? PAVKA: Jesu!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa, dobro, ču li bar šta te pitam? — Oprosti, ja ne ču’. — E, pa vidiš, dakle slušaj! Ima li koji da ’nako nije služio u vojsci a da ga je predsednik kaznio za
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iz Bara se kaže. Dava trave i nešto liječi, i zapise nečesove gradi da čovjeka puška ne ubije. Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| H Ovamo, kod Sofke, sutra, ceo dan, bilo je tako dobro. I Sofka zato docnije celog života nije mogla sebi da oprosti: kako da ona to ne oseti, i to ona, Sofka, koja je od uvek sve znala, sve unapred osećala, a sad, baš sad, kad se
Ustade, poljubi ga u ruku i istinski kajući se što ga je sinoć toliko uznemirila i uplašila, promuca: — Oprosti, tato, nisam znala... On je stajao i jednako uplašeno gledao u nju: da možda, možda ona to...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Što se tiče učenja, učili su zajedno s prva, kod domaćega popa, dok naučiše čitati i pisati, a po tome otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu.
Vlada, odbivši Janu na ludost, a i s toga što bješe koljenović i što mu stari uvijek vjerni biše, oprosti mu, ama pod uvjetom da izuči i potonji razred vojničke škole, a po tome da služi u vojsci. Ne bi ni to dosta.
Eto skoro minula godina, od kako liječah pokojnog Miluna. Stana tada bješe, Bože mi oprosti, ped kraća, a eto do malo će da se udava... Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?
Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako
Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš kraju doći!“ prekide je serdar, smijući se.
A da, Cuca gospodsko koljeno...“ Petar ga prekide: „Oprosti, ne zaboravi na kojoj si! Mene je prvog zadio; mene je najprvoga red da mu povrnem!...“ „Nijesam tebe!
“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože oprosti!) Božije oko! Dabogda ti — reče — i to drugo ispalo, kad je tako slatko!
Vidjelo se e bjehu dobri znanci, pop i mali. „Oprosti, popo, vjere ti!“ reče stara, istrgavši gotovo silom dijete iz njegova naramka. „Oni,... ja ne znam kamo ih!
„Nikad se to momče, Bog da ga prosti, ne nasmija, niti našali... Bože mi oprosti, rekao bih da je i tražio smrt!“ „A, junak, junak!“ opet će Milić. „Zvasmo ga Janko Kotaranin.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se“).
Kad se oprosti s lisicom i pođe svojoj kući, onda lisica pristane za njim poizdaleka da vidi kakva je ta njegova kuća za kojom on toliko
— Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin. — Oprosti, efendija, prevarih se! 16 Pitao aga čipčiju: — Koliko krava nosi mjeseci tele?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Čovek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i rastanuse. — Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao đavo u nju.
” Baba ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa pođe vodeći konja na ularu. Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka.
Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe k drugome zmaju. Tako putujući dođe pod jedan grad, i pred gradom nađe jednu česmu, s
Posle toga opravi se Stojša na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa pođe da traži trećega zmaja. Idući tako dugo vremena, dođe opet pod jedan grad i pred gradom
haljine i ostane u onima gosposkima; a 81 oni kad to vide, braća se | upropaste i poplaše i stanu ga moliti da im oprosti, a otac ga i mati zagrle i stanu ga ljubiti. Sad se nanovo učini veselje za nekoliko dana.
” On se obeća da će ga pitati pa se oprosti s njime i pođe dalje da traži Usuda. Idući tako posle dugoga vremena jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u jednoj
On se zamoli da ga prime da prenoći, a oni ga sa svim srcem prime i stanu se moliti da im oprosti što ga ne mogu dočekati kako bi želeli, „mi smo” veli „siromasi ljudi.
” Čoek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom i rastanu se. Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju.
” Onda se car Trojan uveri da se na | zemlji ništa ne može sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti da ga brije. 40. CAR DUKLjAN. Bio je jedan car te se zvao car Dukljan.
ih svaki evo primi ovako na- | štampane kako su se u rukopisu našle; pa ako se u njima nađe što pogrješno, neka svaki oprosti i pomisli: da je bolje što su se i ovako naštampale nego nikako. 1. BAŠ-ČELIK.
“ Carević se prepane i počne ga moliti da mu oprosti, ali Baš-Čelik reče mu: „Znaš li da | sam ti kazao da ću ti pokloniti tri vijeka?
Bog zna koliko i dokle, i kad je već pod starost htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe nestane s te stope da niko kose tu namjerio, ne viđe kuđ se đede i što se od nje učini. 5.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta. Ostalih dvanaest puta to učiniti brže, tako da se odjednom na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju
“, a vi treba da mu dajete oproštaj govoreći: „Bog neka ti oprosti, oče!“ No i vi treba od njega da molite dodavši: „Oprosti i ti nama, časni oče, jer sagrešismo i delom i rečju i mišlju!
“, a vi treba da mu dajete oproštaj govoreći: „Bog neka ti oprosti, oče!“ No i vi treba od njega da molite dodavši: „Oprosti i ti nama, časni oče, jer sagrešismo i delom i rečju i mišlju!
“ A potom on vama pokorno govori: „Bog molitvama svetih otaca neka vam svima oprosti!“ A potom ustavši treba da mu odate poklon. U ćelije svoje pođite da biste po zakonu završili vašu noćnu službu.
Mir, dakle, i ljubav uvek jedan prema drugome volimo da imate, i umesto gneva naučite se: „Blagoslovi i oprosti, brate!“ A oni koji sastanke sujetne čine i, dolazeći neopravdano jedan drugome, i bez ikakvog potrebnog razloga i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, za ne izostaviti nijedno opstojateljstvo koje može imati kakav god sojuz s vospitanijem, neka mi se oprosti da se malo natrag vratim.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Osinjača se prekrsti i prošaputa: — Oprosti, bože i majko kandelorice! — pa zapali svijeću i usadi je u čašu žita. Brne naslonio pleća na poviju od tronožne
Svi ostali redom pristupiše mu ruci, preklinjući se svaki da mu nije „izgubio rišpet“ i moleći da oprosti. Njeki još povikaše: — Dobra noć, brate Kušmelju, prosti i vala ti na časti! Rkalina se zaplaka na polasku.
A svega toga ne hoćaše biti da rkaći ne poharaše manastir, da fra-Vice ne umrije na prečac! Bože oprosti, čovjek bi mogao biti čak zahvalan. — A ko, najzad, poznaje tajne božje putove o kojima nam govori bogoslovska nauka!
“ niti bi ruku poljubija fratru da mu glavu odsičeš!... Drži svoje, brate!... Ali jopet, bože mi oprosti, miliji su mi nego naši!... Harambaša poče: — Čusmo, duovnici, i razabrasmo za sve što se dogodilo.
Butre bi, istina, savjesno odzvonio budionicu i pospremio što treba u crkvi, ali bi se jutrenja (bože oprosti!) pregrizla; poslije doručka fratri bi odmah u razmet bez zbora i dogovora; Balegan već ne nadgledaše šta se radi u
A Tetka će njemu tužno: — Ne brini se za moje zdravlje, Brne brate! Oprosti šta ću ti rići, ali ima priči, mlogo priči stvari za koje bi valjalo da se brineš!
On namjesti usta na ključanicu, ogradi usta šakama i poče: — Moj lipi vra-Brne, ti si ništa idak, a ja nisam znâ, nego oprosti... — Nosi te vrag! — prekide ga iznutra Brne. — Odma da si otišâ, ako ne želiš da mi više nikad prid oči ne izađeš.
“ — Pa to je onda svemogući kriv, bože mi oprosti! — viknu Vrtirep. — Ko je tu koga dovija u manastir? Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta.
Već mu je bilo svega dosta, a već bješe i vrijeme ručku, te se vratiše. Poslije ručka Bakonja se oprosti sa fratrima, otide sa đacima u skulu te su se ponovo narazgovarali, pa ga svi ispratiše do konjuške.
Kad poslije ručka otide da zahvali biskupu i da se oprosti, biskup mu reče: — Ostani, sinko, još sutra i dođi na misu! Šta to može biti?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
KNjIŽEVNOSTI Stevan Raičković KAMENA USPAVANKA Sadržaj SAMO JE BUDILA MIR 2 RUKE BOLA 3 OTVORI SVU TIŠINU 4 OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI 5 O VRATI SE 6 BUKET 7 O DAJ MI 8 PESMA I SMRT 9 JEDNO SIGURNO VEČE 10 TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan
Otvori svu tišinu — nagni san Da otkrivam tajnu noć i dan. OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI Oprosti kamenu što ćuti Oprosti što tajnu sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred
sakriva: Kako ti se nad umom sliva Samoća i teku minuti Kap po kap u prazan krug Što se širi ko vid pred strahom. Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi.
Oprosti ptici koja i dahom Hoće da ti postane drug. Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Poljubi, ćerko, ocu ruku... Oprosti joj, oče Metodije, zbunila se, nesrećnica“, rekla je Milunka. Prišla je i poljubila ga u rukav: suvo su zvecnule
Trčeći, zgazila žuto pile. To više puta. Greškom, bilo mi j e žao. Pila sam mleko uoči pričesti. Bila sam dete, oprosti mi, Gospode. Pokojnom ocu mnogo puta sam smrt zaželela. Nije me voleo.
Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh. Oprosti mi, Gospode, grešnoj. Oprosti mi, mnogo sam nesrećna. Oči joj se ovlažiše.
Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh. Oprosti mi, Gospode, grešnoj. Oprosti mi, mnogo sam nesrećna. Oči joj se ovlažiše.
Koliko puta? Mnogo. Bože, oprosti grešnici, siromaha sam pomogla, ubogog i slepog uvek sam darivala. Nikoli beskućniku perem i krpim košulje, poštujem ga
— Naređeno mi je da te vežem, čiča-Aćime snuždeno reče apsandžija s katancem u rukama. — Oprosti, ja sam državni sluga, moram. Ti ćeš opet biti što si bio. — Vezuj! — viknu Aćim da svi čuju.
Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi.
ostaneš golać, niko i ništa, a to se, po nekom prirodnom inatu, i velikim gazdama dešava, onda, Adame, nikad ne oprosti živomučeniku Nikoli što se mrtav ruga tvome jadu. Ali, sve se uzdam da nećeš, pa ti zato i pričam ovo.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Poželi nešto za jelo! Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci. — Oprosti što ću otići! — šapnu. — Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Dobar veče!“ - I ispod pokrova Koštanicu mi pruži u pozdrav. Prihvatim je, i stisak leden joj Sveg ukočenog oprosti me strâ. „Dobar veče!
Zar sve da zgazi?... I na se misli... Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata.
O pobedna silo, čista jalovosti! O žalosti opšta, - žrtvo, sestro, drugo, O krinom venčana kneginjo, oprosti! I daj da u krilo to položim usko Ovo ludo srce što prestaje biti, Što ga vihor strasti vekovima pljusk'o, Al' što
ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti! „Krv moja srpska žeže me i pali! U grlu glas mi treperi i grca!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On poče tim što zacvile plačevnim glasom. „Oprosti, ako Boga znaš! - Slep kao što sam, nisam te odmah prepoznao, pa ti dadoh odgovor sa kojim sam se svakog kupca
„Tako, tako, sinko moj, ne ka te Svevišnji blagoslovi i pomogne ti!“ Kopernik ga poljubi u ruku, požele mu laku noć, oprosti se sa njime i pođe u svoju ćeliju. Bila je divna zvezdana noć.
Na treći dan Uskrsa oprosti se mladi naučnik sa svojim domaćinom, obeća mu da će ga posećivati s vremena na vreme, pa se kroz gradsku kapiju
Bilo je skoro tri sata kad stiže gospodin Gerike, stariji. Sin mu pođe nekoliko koračaja u susret. „Oprosti“, reče mu otac, „što si toliko čekao na mene“.
On se srdačno oprosti sa svima, obeća da će opet skoro doći, sede na svoja kola i krenu u Ulzdorp. Predeo kojim je terao svoja kola viđao
Zategoh ga u njegovom laboratoriumu pri poslu. Zamolih ga da mi oprosti što ga tako iznebuha uznemiravam, no da me šalje austriska vlada da bih se na licu mesta upoznao sa organizacijom i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nastup kajanja i uzbuđenja nije smesta podigao i vratio k njoj, da joj se ispovedim o svemu i da je pokorno umolim da mi oprosti. Ali se zadržah još neko vreme, pa tek što sam ustao da pođem, kad se ona žena najedanput odnekud pojavi.
“ Tako je on, otprilike, pridikovao i svojoj ženi, kojoj nije hteo da oprosti što uvek, o tim neželjenim i skupim svečanostima, o ručku i večeri ne može biti ni pomena, i što mora tek uveče da je
Osetio je tada Mitar da je to vrlo važan trenutak i takva prilika kad je red da se sa ženom pozdravi i oprosti i da joj bar dve-tri reči potrebnoga ohrabrenja kaže i preporuči.
nekako i odlikuje se svim što se od jedne žene traži, i po punoći i oblini i po drugom, dok pokojnica prema njoj, Bože oprosti, kao i da nije pravi ženski stvor predstavljala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
jedinoj živoj osobi koju sam u mjestu još poznavao, moleći ga da i on sa svoje strane to izloži sudu, pa da me oprosti od te dužnosti. Uzalud. Parbenici su uporni, i sud je ostao pri tome da moram lično doći.
Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje. Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jednoga se zla oprosti, a stotine drugih, manjih i većih, rađahu se... Dokle će se ovako ?... Kad li će doći dan da i on položi svoju umornu
Kupio sam ti sveću, neka gori danas — i on namesti sveću, prekrsti se i upali je. — Neka ti Bog oprosti! — reče on, pa sede za sto. Posedaše i ostali žandarmi.
Jedan natoči svakome po čašu rakije, podigoše svi prvu čašu u vis i rekoše: — Prva u slavu Božju. Neka ti Bog oprosti!
Uzima popinu ruku i dva put je ljubi... a usna opet izdajnički dršće.... — Oprosti mi, popo!... — šapuće on naročito, da ga niko drugi ne može čuti. — Kaži Stanki nek mi oprosti... i ja njoj praštam...
— Oprosti mi, popo!... — šapuće on naročito, da ga niko drugi ne može čuti. — Kaži Stanki nek mi oprosti... i ja njoj praštam... Ne poslušah te, pa eto... Sveštenik se izmače i reče mu nešto, ali on to ne ču.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode.
Baba, ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti, pa pođe vodeći konja na ularu. Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka.
Carević se prepane i počne ga moliti da mu oprosti, ali Baš-Čelik reče mu: — Znaš li da sam ti kazao da ću ti pokloniti tri vijeka?
Caru se dopalo njegovo pričanje, oprosti mu život, i reče: — Idi četvrtome caru, u njega je zlatna kći; nju mi dovedi i ja ću ti dati zlatnog konja — i samo tako
Onda se car Trojan uveri da se na zemlji ne može ništa sakriti, pa onome berberinu oprosti život, i posle dopusti da svaki može dolaziti da ga brije.
On htjede sad da ubije starca, ali ovaj ga zamoli da mu oprosti život, „jer — veli — sad me se ne trebaš više bojati; moja snaga otišla je sa bradom, nego, ako mi oprostiš život,
A ona, kad vidje iskinut sav list, pljunu odmah na ranu, i list opet kao i bio. Tu se sad naš Marko oprosti s orleticom, i ode da traži svoje lijepe pobratime.
Čoek uzme travu te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom i rastanu se. Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva kći: ušao đavo u nju.
On se obeća da će ga pitati, pa se oprosti s njime i pođe dalje da traži usuda. Idući tako, posle dugoga vremena, jedno veče dođe u drugo selo, pa se zamoli u
— To da ću ići po svitu s ove dvi tikve i ljudima pokazivati šta je i kako je, nek se uče, — na to će sin, i oprosti se s babom, pa u svit.
Lovačku ti vjeru dajem, tebe ću osloboditi! Dotrča lovac, te lisicu ubi puškom, a jazavca oprosti gvožđa i pusti ga na slobodu.
Vidjevši car i saslušavši to sve, oprosti Bekri-Muju, i pokloni mu život. Poslije toga, čudeći se car kako vino taku silu ima, i gledajući kako pijanice za njim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
“Vili” je pošlo za rukom da skuje prvi beočug u lancu koji povezuje srpske i američke tradicije. Zamolio sam je da mi oprosti što sam pogrešno protumačio ono što mi je kazala njena majka, kada je preporučivala da što pre postanem Amerikanac i,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A uveče, gonjena navikom, pošljednji put pođe da zagrabi vode na vrelu pred gradskim vratima. Oprosti se s gospodarima suznih očiju, ali mirna i pribrana, a i oni uzvratiše ljubaznošću, očito toga časa ganuti: bila im je
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Ove odlaze i sedaju.) A ti, Živka, oprosti. Ovo je, znaš, onako, malo familijarno objašnjenje. ŽIVKA: Nije mi baš prijatno, ali... (Hoteći da pređe preko stvari.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Pomozi Bože, a oprosti nekriva kućo, u kojoj sam i dobra viđela! — šapnu Bogdana po svršenom poslu oko zatvaranja vrata, pa se muški, široko i
E, to prota Dejan Popović nije mogao ni da zaboravi, ni da oprosti. Onda... Po povratku iz bugarskoga ropstva, još slab i izgladneo, ščepao je pušku, pozvao svoje sinove i pošao u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Digoh ruku pa rukavom Zbrisah posô ceo. „Oprosti mi, mladi brate, Veruj, nisam hteo. Lasno j’ tebi novom bojom Ponoviti rad, Naslikati takav isti, I još lepši
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
MITAR: O, sluta jedna, a je l’ ona sedila dok ti je otac bio živ? On se, bog da mu dušu oprosti, kinjio i život prekraćivao da vam što više pribavi, a gledaj ti sad ove, oće da utamani kuću.
Sad je sve drugojače: prokleta moda jako je obvladala. Tvoja se baba, bog da joj dušu oprosti, u venčanoj aljini saranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na svečanoj ćurdiji nosim, ali naši mlađi sve oće da
Ah, bože, kad ću ga mojim Vasom nazvati? Onda ću mu tepati, pa ću ga zvati Vasilicom! No moja, bože mi oprosti, materentina, zaludila se za onom babuskerom, pak i ne gledi na njega. Šta to tamo šušti? Ah, moj Vasa, moj Vasa!
Miljković, Branko - PESME
Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna
Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica. LAZA KOSTIĆ Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom
U zločin je umešan i onaj ko spava. Nikoga nema da jakima oprosti Što siđoše u tamni vilajet i zlato Koje se ne može uzeti otkriše.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A sad, oprosti... glad!... GLAVAŠ: „Nahrani gladnog I dušu vrati telu nemoćnom!“ Boga je živog stroga zapovest; Pa kad je, ćuteć,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.
Oh, opros’te strani ljudi, Oprosti mi, ledno doba, Evo skidam s mojih grudi Rosno cveće s — njena groba. Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pio sam ja sa njim toliko puta... A, vala, ljudi, u kakvom paklu živi taj gore... da mu čovek sve oprosti... Bugari mu čak i ime znaju.
Vetar navali, šlem se pomeri, a onaj šum kao da podseti na krik... Druže, oprosti! Mi nismo krivi... Vetar se razbijao o oštre ivice kamenja, pa nam se pričinjavalo kao da cvile ljudski glasovi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Šta reče?... Zbilju?... Il’ šalu zbijaš s mojim teretom. LEONARDO: Oprosti, gospo! Glasnik sam samo dužda, oca tvog, A otac ti se bogme ne šali.
Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa? „Krvlju bojiti?...“ baš tako piše, Azijski skot! nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost!
Pa i tog anđela!... E bog te ubio! I na sunce je otrov prsnuo, Jelisaveto, zvezdo divotna! Oprosti mužu, prosti čoveku!
RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi!
— VUKSAN (za sebe): Ta Latinka će ga zaludeti — ako već nije, bože oprosti — poludeo. KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe. Vas radi, braćo, U Veneciji ćerku zaprosih.
VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam
Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’... (Za sebe.) Ova ga je progonila, onako sijeda i stara! Bože, oprosti, al’ nije u njoj sve načisto... morâ je i nju nečastivi repom u pamet čarnuti, hajd’! hajd’! (Gunđajući izlazi.
KNEZ ĐURĐE: Da je pogazim, — Ali se carska nikad ne gazi! ŠULOVIĆ: Baš da je carska, Da je — bože oprosti — baš i Hristova, Kad kao strela jednom pojena Narodu celom grudi razdire, — Kô slabog crva bih je zgazio...
Eh, propao si! Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.) Oprosti, kneže, izdajniku tom! Taj izdajnik je svu krv prolio Za Ivan-begov i za Đurđev dom... KNEZ ĐURĐE: „...
Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo! Oprosti braći — svome porodu, Oprosti meni — ćerci jedinoj, Ta mi smo dobri... Ah, babo, babo! Ali...
Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo! Oprosti braći — svome porodu, Oprosti meni — ćerci jedinoj, Ta mi smo dobri... Ah, babo, babo! Ali...
Al’ sad je star... (Jedan krajišnik ulazi i ćuti.) KNEZ ĐURĐE: Što ćutiš?... Govori šta je?... KRAJIŠNIK: Oprosti, gospodaru!... KNEZ ĐURĐE: Da ti oprostim?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Počeše piti. — Gavro, brate! — veli Simeun, pošto popi nekoliko polića. — Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti!
— Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti! — Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše. — Zbilja, Gavro, je l' 'vođe otac Partenija?
Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti! — Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše. — Zbilja, Gavro, je l' 'vođe otac Partenija? O, proklete moje ćudi!...
Primi ovu čašu, nazdravi mi, oprosti mi i blagoslovi me! — 'Vala ti, sinko, na tvojoj časti i čestvovanju! Bog nek te blagoslovi, ova sveta crkva i otac
“ I, Boga mi, čovjek — 'vala mu, 'vala i njemu i premilostivoj carevini! — oćera nesretnice i oprosti me napasti. — Od svega mala i imaća ostade mi još jedan prasac, dobar, debô prasac, ali zijanćarast i nesreća jedna!
Eto po čem znam! Sudac: Kako, kako? David: Sve polako... Oprosti, gospodine, pomeo sam se. Oprosti, gospodine, molimo te, zbunio sam se, pa ne znam ni šta govorim.
Eto po čem znam! Sudac: Kako, kako? David: Sve polako... Oprosti, gospodine, pomeo sam se. Oprosti, gospodine, molimo te, zbunio sam se, pa ne znam ni šta govorim.
Bojić, Milutin - PESME
I Bog još jedan u duši se sruši. XXVI Nemi su za mene oltari kô stene, Amvona nema da mi očaj čuje, Oprosti čežnji koja sebe truje, Da pojmi dušu i idole njene.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
singerova mašina, a kad provede noć sa gospodinom Žikom, pa vidim šifrovanu depešu, a on pljune kao da si mu, bože me oprosti, ne znam šta pogano pokazao.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Toliko je bila ubijena da, prolazeći pored njega, nije smela ni da ga se dotakne, oprosti se, zagrli ga. — Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da
— Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti, ali uzdržavajući se da ni brat ni snaha to ne čuju. Ona pade pred njim. — Oh, bre, sinko!
Sve mu nije bilo kao što treba, ništa ne vredelo. Teško tome ko bi štogod učinio pogrešno! Nikad da mu on oprosti. Nikakav izgovor, nikakva molba, obzir nije pomagao. Toga nikad ne bi pogledao, ni progovorio s njime.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, potom kažem: oprosti, lijesko, otrgnem pup s nje i izijem, te to mi je bilo pričešće. Na izmaku godine... ako se [l.] bude osušila, onda
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Što? —...Bio bolje za me. Bih, da se majkom nazovem, sve učinila! Rade je začuđen pogleda. — Oprosti, Rade, — pokaja se Maša — oprosti! Bog sa mnom! Što mi pade na um!... Gdje je to? Zaludu, ne volim mu...
Bio bolje za me. Bih, da se majkom nazovem, sve učinila! Rade je začuđen pogleda. — Oprosti, Rade, — pokaja se Maša — oprosti! Bog sa mnom! Što mi pade na um!... Gdje je to? Zaludu, ne volim mu...
— I, iznebuha, uhvati ga za glavu i prisloni je na svoja njedra... i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj...
Rade se uneke trže, veli Maši: —Kasno je! Žena uprti torbu i iziđe. Rade je isprati do puta. —Ne zamjeri, oprosti, Rade, nije do mene! — ljubeći ga, veli mu na odlasku.
Naravno da oni ne biraju sredstva. A ko ih u životu bira, kad mu je do toga da postigne ono za čim teži? — Oprosti, dragi kolego, ali ipak, za postići pošteni cilj trebaju poštena sredstva... Moral treba da caruje nada svim i svugdje..
I ne griješi, ženo, ni mišlju, ni djelom!... — I što dalje govori, njegove riječi dolaze mekše i pitomije...— A oprosti i meni ako sam te gdjekad sablaznio, kao što i tebi bog, preko mene, ženo, oprašta... Oprosti mi! — Bog da nam prosti!
— A oprosti i meni ako sam te gdjekad sablaznio, kao što i tebi bog, preko mene, ženo, oprašta... Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu.
Dotuži mu se. —Ja ću malo izići, reče igračima. —Slobodno, — odgovori mu Piero. — Oprosti, znaš, no ovakova je navika! Ma svakako večeras dođi! — napomene mu, bacajuć' ljutito karte. Ivo iziđe.
— Naopako, ako se našem svitu pušča! Ča ti njega grđe biješ, on je sve to bolji... Najzad se mladić oprosti i pođe u svoju sobu.
Sila živih osjećaja zanese i nju i njega i obojima pocuriše suze niz obraze. — Zbogom, oprosti! — jecahu jednakim glasom i kao htjeli bi da jedno drugomu nešto povjerljivo šapnu, što im navire iz duša, nu što ne
— Zbogom, oprosti! — čuje se žamor raskidanih glasova. I vrijeme prolazi, parobrod već zakreće polagano. — Zbogom, praštajte!
k. kotarskoga suda u varoši. Ovoga puta, drage volje, oprosti se sa svojim selom, jer osjeća da s njima nije pretrgnuo, i da tek otsada počinje njegovo slobodnije djelovanje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor, drugi tvoj sluga, prigovara mi kako sam od tvoga hrama načinio stecište svakojakog truleža i otpadaka. Oprosti mu, Bože, jer ne razume.
je tajna i ja, kao njegov ispovednik, nisam mogao reći tek tako ovom mušičavom starom jarcu koji mi je već dozlogrdio, oprosti mi, Bože, da je vlastelin siromašniji od bilo kojeg sebra jer mu nije od prirode dato da uživa u svom svekolikom
Gospode, smiluj mu se, primi ovoga čoveka koji ti ide u susret namrštena čela i stegnutih vilica, oprosti mu za njegov čemer i jed.
mu se, primi ovoga čoveka koji ti ide u susret namrštena čela i stegnutih vilica, oprosti mu za njegov čemer i jed. Oprosti mu što je prigrlio usamljenost umesto da primi tvoju zapovest o dobroti, praštanju i ljubavi.
Molite se i za svog vođu Nikanora. Oprosti mu, Gospode, jer nije znao šta čini. Nečastivi ga je spleo. Nečastivi je okaljao njegovu besmrtnu dušu, Gospode.
vas je dotaklo, žeravica nje gova opekla vam je lica, ali sada, strasne reči, strasne reči, reči, reči, oh, Gospode, oprosti, Gospode, premudri, presvetli, nama grešnicima, i Nikanoru, Gospode, Gospode. Starac gleda vaše kajanje. Gleda.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On nas odvede, pozdravljajući i otpozdravljajući levo i desno, u veliku čekaonicu u prvom spratu i oprosti se, na kratko vreme sa nama da bi pošao za svojim poslovima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja ti zgrešiti već neću nikada.“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Smeli bi! Znaš, kad im deda podviknu, hadži Rista u nesvest da padne. Ljubeći mu ruke molio ga da mu oprosti. Veli: oni nisu znali.
ona da ga hrani, pere, čisti; sama noću da dolazi i gleda da se nije otkrio, da ne bi nazebao, kao da ga je, Bože mi oprosti, sama ona i rodila.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
O, Bože, oprosti i meni matoroj greh. Hranim telo, a ne pitam za dušu. A ko bi se svega setio! Ide lepotica moja za procesijom, kod
Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena.
Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena.
Julici i Srbi činim mnogo više, oni više i traže, ali njihovo radovanje je sasvim drugačije. Bože oprosti, raduju se kao kerići koji dočepaju komad mesa i jedu ga u svom budžaku. A Luka nema budžaka, eto to vam je.
Slušaj, sestrice. Mlada si, popravićeš se i bićeš opet lepa. I, oprosti, bićeš valjda i pametnija... Treći put se valjda udavati nećeš. Jedared te ja nesrećno udomih, drugi put ti sama.
Ja bih, dete moje, umrla, da mi na usta dođe tuđa reč... U koliko je sati sahrana? — Mladić se malo zatim oprosti i ode. Gospa Nola ispi čašu hladne vode.
Zar tako! — Starac se uplašio od sebe i onoga što je rekao, poteče sinu da ga zagrli i moli da razume i oprosti. Pozli mu, stade da zapleće jezikom, i sruši se Branku u naručje. Posle četiri dana groblje odnese gospodina Tomu.
u nekom daru njegovu? u profesiji? — U krvi i u tradiciji, doktore! Loza, pa roditeljska kuća, doktore! Pa još — oprosti što ulazim u tvoj rečnik — i još i ona vakcina koja se zove kultura.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, on se svojoj dragoj zaverio, ali koliko ima načina da se toga oprosti! Koliko, na primer, ljudi obeštadu drugome pomoć, pa baš u najvećoj nuždi počnu se izvinjavati da im je vrlo žao što reč
Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!« Počem ovo pismo svrši i zapečati, pođe tražiti drvo da se obesi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A bar da su samo te nepoznate količine u matematici, pa čovek i da joj oprosti nekako. Ali je tu takva gužva i takva zbrka raznorodnih i svakojakih količina da je čoveku lakše okom sagledati ceo
— Jesmo! — Pa ipak ne priznaje? — Ne! — Tad — grmi veliki inkvizitor — neka mi bog oprosti što moram upotrebiti i poslednje sredstvo da isteram demona uporstva iz tog bezbožnika.
Bog ubio Latine i neka im nikad nije prosto što su svoj jezik izmislili! Oprosti, majko, i čuvaj ostalu decu od latinskog jezika!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Posle podne Kralj se oprosti od oficira i odjaha do druma, gde je čekao automobil. Tada se obrati komandantu puka: — Isporučite vojnicima moje
Ubijaju nam mlada naša tela, i još gore, mlade naše duše. Možda ti sve ovo izgleda čudno. Ali razumej i oprosti, druže. Sutra polazimo u otadžbinu. Počinemo davno očekivanu ofanzivu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Već je i na kraj zemlje stigao, i ivice neba se dohvatio, kad devojka kriknu: — Kao pas ću za tobom ići, oprosti mi, oprosti... Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose.
Već je i na kraj zemlje stigao, i ivice neba se dohvatio, kad devojka kriknu: — Kao pas ću za tobom ići, oprosti mi, oprosti... Mladić se trže, zastade. Pokoleba ga načas nežnost i tuga u glasu 3latokose.
Kako je hladna, kako mračna bila voda! Oseti Marijan kako tone i pomisli žaleći ribu: — Oprosti, Srebrenka, nisam te mogao izbaviti! Ko zna koliko je zatim tonuo?
ustade, poljubi starca u čelo, prebaci ogrtač preko leđa, stavi na glavu ribarsku kapu i pođe ka obali šapućući: — Oprosti, deda, oprosti. Ne mogu dozvoliti da mi ubiješ najboljeg druga! — Trčao je dečak šiban slanim zamasima vetra.
starca u čelo, prebaci ogrtač preko leđa, stavi na glavu ribarsku kapu i pođe ka obali šapućući: — Oprosti, deda, oprosti. Ne mogu dozvoliti da mi ubiješ najboljeg druga! — Trčao je dečak šiban slanim zamasima vetra.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA A, ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne prođe, ovi — ne sveti, nego, Bože mi oprosti — ludi dani. Ulazi Vaska unoseći sveću u zlatnom čiraku.
ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu, samo tad je pusti, da se s njom oprosti. A do tada ni vode, ni hleba, ništa! (Odlazi.) SALČE (kriči vijući se): Ne, gazdo! Šta učini? Kuku, aman, gazdo!
PANDUR (policaji): Policajo, čekaj, sad će Salče, njenu majku, da dovedu, da se s njome oprosti. KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj, čekaj da uzmem bošžču... Oh! (Ulazi u kolibu.
Šantić, Aleksa - PESME
I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i putanjom krenu. Postigla je svrhu.
Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i oprosti Sve to miloj slatkoj ludi. 18 Ja nisam kivan, iako kida se duša vajna, Ti večno izgubljena moja, nisam kivan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od svoje žene, sam u nepreglednoj turskoj vojsci, on je našao u sebi dovoljno snage da savlada grdosiju Vlah-Aliju i da oprosti nevernoj ljubi.
konja svoga dovatio, sedla konja što ga ljepše može, opasuje što ga tvrđe može, pa se konju fati na ramena, halali se i oprosti junak, kaže rodu, kaže braći svojoj: „Hoću braćo, i ja u Stambola, odoh, braćo, braću da sačuvam ko doraste u toj
Ja sam tvoja vjerena ljubovca; no oprosti one topuzine, e sam mloge noge osvetila“. Otle ošli u Primorje ravno, zdravo ošli, vesela im majka!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedva je uhvatio zgodnu priliku da joj prošapće: — Lunjo, ne ljuti se bar sad na rastanku. Oprosti. Devojčica ga pogleda, toplo i milo, kao i onih minulih dana i reče: — Striče, neću te zaboraviti, ali znaj: nikad
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad vide car to čudo što se graja učini, mahnu i on rukom na svoje vojake da dadu mira ljudma. I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska strana poganska je bila nekrštena, cara svoga
On je za to kriv, a ne mi, neka se on popre s nama za to oprosti i pomiri se! Pak mi posle toga da smo mu opet pokorni u službi što nam zapoveda!
A Bog ne tako. Nego kad čovek taji svoj posao, onda ga mori i muči ga, a ako li svojevoljno iskaže, taki ga oprosti i u prvu svoju milost opet ga uzme.
u polate pred cara, i kade uđe unutra, smotre ga car onako u onoj neopranoj izdrtoj, ružnoj košuljini; požali ga i oprosti.
k svetoj onoj crkvi, po zapovesti svetoga Dimitrija i onde od krvotočenja jednoga čoveka izleči i drugoga pak besomučna oprosti. A i po Solunu mnoga čudesa je pokazivao. 4.
Ama primiri se, Gospodi, i zaustegni napre od nas naš nalep da i mi odahnemo. Oprosti nam, Gospodi, i poslabi, smiluj se, gospodine naš, i nemoj nas do kraja odmetati ni zlom predavati za naše beščinstvo,
greh ženu bludnicu razveseli Hristos što mu je sa svojim suzami noge prala i s kosami glavni otirala, sve joj grehove oprosti govoreći k njojzi: »Otpuštajut se tebi gresi tvoji« ...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A zatim zovnu još Zonu da se oprosti i s njom. — Pa idi si u krevet, — savetuje je tetka Taska, koja je važila u toj kući kao lekar ili, još bolje, kao neka
Tatko sam ti, zašto si mi amanet. Ako iskaš da se ženiš, men’ mi sal kaži... Razbra li? — završi stari Zamfir i oprosti se s Manom, koji ga, silno tronut, pri polasku poljubi u ruku...