Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na pragu stajaše on, moj otac! Ves malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu na visoko čelo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo. Ali oči, oči! Ni nalik na one pređašnje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila. Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru. U neko doba začu se žagor i šljapkanje po blatu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oficiri izvadili po jednu nogu iz uzengija, radi odmora, i dok škripe sedla i krckaju, oni se opustili i dremljivi klanjaju kao prstendžije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Batali!... Progutao si — dira ga Sima. Tada je počeo da svira harmonikaš. A sunce osvaja. Platani opustili lišće, a laka jara podrhtava nad rekom. Neka deca okupila se okolo, posedala na travu i prate svaki naš pokret.
— Jest. — Koja? — Peta. — Gde je komandir? — Na čelu. Vojnici su polegali pokraj puta. Konji opustili vratove. U našem hodu nailazimo naizmenično na top, onda karu, dok ne stigosmo na čelo baterije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nu rasturi to veselje tvoje, moj ujače, Crnojević-Ivo! E smo našu zemlju opustili, slomila se zemlja u svatove, osta zemlja pusta na krajini, zemlja naša strašna od Turaka, od Turaka preko vode sinje.