Obradović, Dositej - BASNE
Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti? Teška je stvar tuđe blagodjejanije, ali se ne može inače u opštestvu živiti; mi drugima valja da pomažemo koliko možemo, i u potrebi od drugih pomoći da ištemo.
I paki: Aνήρ άριστος ουκ αν είη δυσγενής: Muž preizrjadni nikad nije neblagorodan”. Zato blagorodni i imući u jednom opštestvu koliko više sredstva i udobnosti imadu, toliko je veća njihova dužnost dobro i blagorodno vospitanije svojej deci
Mužestveni i hrabri narodi bez vaspitanija i nauke, šta su? Šta li bi mogli biti? Ali ko će ovo jednom narodu ili opštestvu dati? Niko nego njihovi upravitelji i poglavari. A kad |će oni to dati?
Lancem za vrat? Dakle načast ti tvoja gospodska hrana, ja se tome nisam naučio.” Naravoučenije Ko bi rad u jednom opštestvu što dobro uživati, potreba mu je i svoje dužnosti prilježno i verno ispolnjavati.
rado ga slušam i vidim onako crna i čađava, i dragovoljno dam mu na napitak, razmišljavajući da je on vesma potreban u opštestvu.
„Bogatstvo ašče tečet, ne prilagajte srca. Blažen je samo oni bogat koji opštestvu dobro tvori i posle sebe lepo ime ostavlja, a bez toga evo što mu veli Evangelije: „Bezumne, u ovu noć ćedu dušu tvoju
Ako se ubog rodi, prosjakom misli skončati se, niti je opštestvu, niti je svojoj familiji, niti je sebi na polzu. Za takova naši Srblji običavaju reći: „Bolje da je mrtav nego što je
čitati u nekoj knjigi da od sviju znanja najbolje je čoveku znati da će poći s ovoga sveta s dobrom sovjestiju, kad je u opštestvu u komu je živio svoju dužnost sovršeno ispolnjavao.
ćedu svemu narodu dobro kakvo učiniti, pak malo pomalo sostavili su osobito (da tako rečem) telo u telu i opštestvo u opštestvu, a potom, sopstvenim samoljubijem zaslepljeni, ne samo svoju osobitu korist opštoj polzi pretpočteli su, nego i sa
Sveštenik mora biti predvoditelj, sovjetnik i učitelj opštestvu svome; a neučen učitelj, šta to znači? Ništa i preko ništa. Svak iz ovoga lasno može vidiš (ako samo hoće) kakova je
Svi dobri i pošteni u celom carstvu braća su i verni prijatelji, koje je zato natura učinila da u opštestvu živu kako će lakše i bolje jedan drugom pomagati, i sebe vzajmno i jedinodušno od zlih i nepravednih čuvati.
Krajnja glupost i prosto|ta i črezmerno slavoljubije sojedinjeno s lukavstvom jednako su opštestvu vredovite i pogibelne. Što su jezuiti činili, jošte mislili (da su mogli), tome je uzrok njihovo zlo slavoljubije i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ne čine nikakvo dobro, no smuštenija, bune i kavge, sterali su i[h] u manastire i ubedili da i oni između sebe u opštestvu živu i da moraju biti podložni jednom igum[a]nu ili arhimandritu.
valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore, i neke narodne slabosti i običaje, ako nisu vrlo vredovite opštestvu, valja da preziru i trpe.
” Na ovi način imaćemo manje monaha; no što i[h] bude, biće na polzu opštestvu, na osnovanije bratije svoje i zaslužiće čest i ljubav naroda svoga.
reći da bogat čovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra opštestvu i rodu svojemu ne čini, dar božiji zakopan i sakriven držeći) podoban je volu s pozlaćeni rogovi.
No, zna se i ovo: da teško onom opštestvu gdi se nikakvo ispravljenije ne uvede dogod ne soizvole i ne ushoćedu i kasapi, i bakali, i lončari i pročaja.
o mojim priključenijam, u kojemu sam dva poglavita name|renija imao: prvo — pokazati bespoleznost manastira u opštestvu, a ftoro — veliku nuždu nauke, samoga sposobnejšega sredstva za izbaviti ljude od sujeverija i privesti ih k pravom
preduzme, neka ne prenebregu ruku pomoću dati mu, nimalo ie sumnjajući se da će s vremenom ovo pretprijatije prečestnom opštestvu vesma polezno biti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu opštestvu, no ja se dobro opominjem reči prilj-Rabenera, da lenštine osim druge polze i trgovinu promoviraju.