Dučić, Jovan - PESME
Svud su sa krstom vojske hodile, Pratili s crkve zvučni zvonovi; I s molitvom su vođi vodili — Ora pro nobis huče dolovi. A osvetnik je žrtvu pratio! Za mučenikom idu heroji!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
V., ŽuP) — Muško da je ko makovo zrno — ono je opet starije od ženskinja. (Veselinović, 1980) — Ako će muško dete ko ora biti, opet više vredi neg najveća devojčura. (LMS, knj. 104, br. 4) — Kćer je tuđa večera. (V. V.
glava odžak glasi, djevojačko ime odžak gasi“; „Koga Bog hoće da prokune daje mu žensku decu“; „Ako će muško dete ko ora biti, opet više vredi nag najveća devojčura“; „Kad se rodi đetić i tigle se na kući vesele, a kad se rodi đevojka i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
što treba: i ono kupanje Sofkino u amamu, slaganje darova njenih po doksatu, dočekivanje svirača, igranje prvoga ora, prosipanje šećera. I onda posle toga zna se dolazi „njegovo“, tj.
Sve se oslobodi i pojuri. Sve, osobito devojke, koje su tako žudne bile veselja i ora, oslobodivši ga se, kao da ga i nema, tako su pored njega istrčavale, vitlale se, ne bojeći se više ni jedna da li joj
A ove druge nemoj da puštate. Šta da vas prljaju i da se samo tu vuku. Tamo neka su. Eno im svadba, dvorište, ora... A za onu, svekrvu, za nju, Sofke, nemoj ni da pitaš. Još manje što od nje da očekuješ.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zvezde) 262 — Puna tepsija zlatnih kolačića? (Zvezde) 263 — Puno rešeto lješnika, a među njima ora'? (Zvezde i mesec) 264 — Putnik je dolazio iz bijela svijeta: niti hoda, niti leti; niti jede, niti pije; ne govori,
Stanković, Borisav - JOVČA
Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele. Ako slavu slavi, po tri dana se pije i veseli, kao da je prvi, hadžijski sin.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I ja to pomalo. A kako ti to činiš? Ja: gospodi pomiluj, gospodi pomiluj, pa u torbicu: A ti? A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mre u zglobu volja da se maknem s mesta. Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom? Zatočeni: ora je — prhnite iz tela!
I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora? U ČAROLIJI Čudesan biva ovaj dan, a poče Tako obično kao i ostali: Od niskog neba gotovo smo pali Kao pod sive,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe? Kliče l' vila iz srbinskih gora? Je l' već ora koja doći mora?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu pregršt ora ostavi u džep izgorelog šinjela, pa izađe napolje. Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim.
Igraćemo se po vinogradu kao prava deca, znaš li, kao kad smo bili verenici i kad si se ti skrivala iza velikog ora kod bunara?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
starešina jedne knežine velenac — šareni vuneni po– krivač, ćilim, šarenica gajle — briga glja — oblik za gle (u Ora– hovcu) granovesan — sumanut, sulud, plah goč — bubanj derudedžija — najamnik, plaće– nik def – muzički instrument
Nastasijević, Momčilo - PESME
Tvoj žubor, vodo, srmeni frulom ću tužan u osoj, oro na prisoj da zaori. Sred ora stidna kad stidana, pomeni, vodo, za mene.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak! Da nećeš na kakav sabor, među ženske, u kakva ora? MITA (prkosno): I hoću. Nego da ideš gore i baba da mi da para. SLUŠKINjA Pa što ne potražiš od oca?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ta ti valja, Todore! — obraduje se gospa Nola. Nekada se splete i praznoslovi. — To ti je, Todore, kora bez ora. Ne valja ništa. Ostavi se toga.
Ljudi dolaze iz varoši da gledaju drvo. — Mi smo, znate, skromna činovnička kuća, ali eto ora' moj mogao bi stojati u avliji cara.
— S lica će ograda biti okrugla, kao kod apotekara. S mojim ora'om, ja sam dvor na Kašikari. — Matori ribar je to čuo, i kazao na uho mladom: — Njoj dvor, a onaj koji je posejao i
— Matori ribar je to čuo, i kazao na uho mladom: — Njoj dvor, a onaj koji je posejao i ora' i kuću, odležao u Mitrovici... Ajd, ajd... Kojeg dana je Nata dovršila nove delove ograde, Bajići su iskopali bunar.
a ne znaju moju novost: danas mi bila dva opštinara, i nude dosta lepu cenu za kuću, da je prodam, da tu, oko ora' podignu rasadnik.” — Ne prodajem, gospodo! apsolutno ne!
” iskrivi usne podrugljivo. „Još drže alasi, dok drže!... Trebala sam se udati... Sad... manj ora' ovaj ako će me uzeti. Jedini rentijer za mene... Uh, ala sam sama!... bar da je neki komšiluk...
Intervencija Pantelije nije pomogla, alasi „izleteše”. — Prodaću ove godine sve do poslednjeg ora', prezimićemo, a posle, videćemo.
Milostinja, kuća, ora' — eto to je sad moje sve... Ne znam da li će onaj držati reč i pomoći zimus sa obećanom svinjom; nešto je prestao
Svejedno, kad oca više ne bude, i otpadne mesečna pomoć, izdaću celu kuću, a ja ću u onaj sobičak: malo šiti, malo ora'... videćemo...” Opet jednoga dana, zakon života, pobogu kao onaj orah, dohvatio obe kuće.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Duboko u noć još se talasalo kolo i igre, a „Jelke tamničarke“ igralo se nekoliko puta do „Šaren-ora“. — Ama sag pravo da mi kažeš što ću te, ete, pitujem, — zapita trećega dana Zamfir zeta Manu — ama ti ga napraji sav