Jakšić, Đura - PROZA
Živko poteže puškom kroz otvoren prozor, opali jednu, pa i drugu cev, a kaluđer se stropošta baš ispod onoga oraha. — A zna li za to Stana? — Eno je, — reče mehandžija, — gde kuka u porti, nesrećnica!
Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska. Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila
Obradović, Dositej - BASNE
Ovi ga pago dočeka u jednoj senjušnici, iznese mu i predloži što god najbolje ima, oraha, lešnika, suvih divjačica i| komadić okorela sira, što je on za praznik štedio. Sve je to građaninu ništa.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću. Uđem unutra — sedi gazda i jede pitu od oraha — „A, ti jedeš pite?” — „Jedem!” — „A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?” — „A šta me se on tiče?
Na bukvi klikće djetlić, a sa oraha mu se odziva žunja. Sunce blista, a oblaci se razilaze. Mara stala na vrata, pa gleda nekim širokim pogledom.
Ona lako pocrvene. Baba međutim donese meda i oraha, pa opet iziđe. Popesku beše ugasio sveće na klaviru i sviraše napamet, meni se učini lepše nego ikad, uvertiru Telovu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Prošla je bogata jesen, zdravih oraha dosta, sad je vreme piti — baklavi! Kome može biti, ko će biti na taj dan bez baklave!
Naravno da se baklava u obe kuće pravi. Prave se velike baklave, tu je nagomilno šećera, meda, oraha, karamfila, a tepsije velike, jer će biti mnogo gostiju. Krasne baklave od pedeset suvih jufki!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— sjetih se ja. — Dođi da vidiš kako tvog Tošu potkivaju poput konja! Bezdušni Brko nađe četiri povelike ljuske od oraha i navuče ih na moje šape, pa ih još okolo zalijepi voskom tako da sam sad bio obuven u prave orahove cipele.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- kikotala se, podrhtavajući čitavim svojim malim, sasušenim telom, tako da se činilo da neko trese vreću punu oraha. - Ribe spavaju, Emilijane!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vide je u svakom mraku, ma gde bio. Činilo mu se da ga obavija njena kosa, sa teškim mirisom oraha, laka kao svila. Dodirnula ga je kosom, više puta, kada mu je prilazila ruci. I on je katkad dodirnuo njenu kosu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Isti drevni običaj bacanja oraha, žita, badema, maka i drugih plodova javlja se u mnogim svadbenim ritualima svih slovenskih naroda.
Njihova mesta okupljanja su gumno, bunari, vrela, a skupljaju se i oko kakvog oraha.¹⁴² Veštice su zle naravi, napadaju ljude i sisaju im krv.
„Tri dana poslije poroda okupa se rodilja u vodu, u koju je metnula tri oraha, a onda stane na sijeno. Vodom kupa se zato da dobije hrane za dijete; a orasi i sijeno za to da bi rađala sinove.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Mamu su obilazile kume, prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca — daj što daš!
Da nije sveti Vratolomije, bog ti ga pomogao? Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...Jest, vraga, otkud sad on!
Čiču nešto štrecnu. Sjeti se da je u izvještaju o padu Prnjavora stajalo i to da su u varoši zaplijenjena dva vagona oraha. Odmah je naređeno da se sve to pošalje partizanskim bolnicama. Nije vrag da će to biti ti orasi, a?
— Hajd, bogati, stari, prolazi s mirom i ne pravi paniku. Da naša borba propadne zbog pregršti oraha, a? E, vala, nek propadne ako je toliko kilava. Ko li te samo tome nauči da mi je znati?
Dođe tako u goste tetka, kuma, rođaka, pa rukom u torbicu: gde ste vi, djeco, evo svakom po šaka oraha. I-ih, orasi! Nema većeg i ljepšeg dara na ovome svijetu. Nikad mi niko, u mom vijeku, nije ništa ni poklonio doli orah.
A kad sam upao kod njega u zaklon, kadli tamo — sve zasuto ljupinama od oraha. I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik.
A kad sam upao kod njega u zaklon, kadli tamo — sve zasuto ljupinama od oraha. I on, grešnik, na ovoj zimi, zaželio se oraha. Neki naš kukavelj, Krajišnik. Delija zakratko obori glavu i zamišljeno reče: — Bi mi ga žao, onako mrtvog.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome! HASANAGINICA: A tamo je bašta. Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idući tako na vašar sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo pokrio.
Onaj što je imao mahovinu dokazujući da je skuplja vuna od oraha zaište prida, ali kad vidi da onaj što je imao šešarice ne da pride ništa, nego hoće onako da pazare jedno za drugo,
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku? Šta li se zbiva? Ima li meda, oraha - mliva? Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu? Sjajne glave razbojnika plutaju po vodi poput oraha, bljesak svećnjaka i čaša po kulama sredozemlja, pir je svih pirova noćas.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
tu preživelo srećnih dana, kad je stekla nove, mnogobrojne drugare i drugarice i stala se sa njima igrati muških igara: oraha, krpiguza, lopova i mnogo drugih!... Posle nastupa mučno i teško školovanje u Beogradu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
svoj Pravopisni rečnik, Skupio je sto dvadeset hiljada najrazličitijih reči, Od kojih mu stan kao koš pun zrelih oraha zveči. A uz put ga, kivnog (kivnog, jer po strani je) Muči i svrabež zvan knjigopisanije. Iz daljih vremena?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ta da, ondje gdje smo juče bili: Rekao nam je svima da se danas na istome mjestu nađemo, da će nam donijeti oraha i pokazati druge vještine svoga hrta. Pa što me briga! Ako su svi kukavice, ja nijesam!“ to rekav, potrča put kapije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
oćelavio). Na ranu bi ga privio. Ne bi ga nadlajalo sto pasa. Ne bi đavolu dao nož da se zakolje. Ne bi mu ni oraha iz ruke uzeo. Ne bi oćutio, da mu sto uzlova na jeziku svežeš. Ne bi ga poljubio ni kroz devet ponjava.
(Vatrište — mesto gde se loži vatra) 100 — Majka mršavi, a dijete deblja? (Preslica i vreteno) 101 — Manje od oraha, teže od tovara? (Žiška, žar) 102 — Miš medveda sveza? (Ključ i kovčeg) 103 — Mrtvi rodiše živoga?
Izići će dva bijesna junaka, manji od oraha a poviši od lješnika, i počnu pred knežinom svoja junaštva pripovijedati, i zva se jedan Mićun, a drugi Krcun.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kad dođeš pred kuću baci onijem zvjeradma da te ne izjedu, a kad ti do najveće muke bude, upitaj najpriđe lješnika pa oraha.” Po tom carev sin krene dalje dok nabasa u nekaku gustu goru i u gori ugleda onu kuću.
Idući tako na vašar sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo pokrio.
Onaj što je imao mahovinu dokazujući da je skuplja vuna od oraha zaište prida, ali kad vidi da onaj što je imao šešarice ne da prida ništa, nego hoće onako da pazare jedno za drugo,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U sjeni od konjuške ležaše stoka. Bakonja odjaha i priveza konja za omanje drvo, pa sjede na kolomat od oraha, licem prema vratima od krčme, tamo, na vratima, ukaza se njeki mladić, goloruk, u varoškoj nošnji; onda izađe žena u
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Gde li je sada to polje? Taj salaš? Rođaci koji su dolazili tek u jesen da pokupe plodove čuvenog starčevog oraha? Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo.
— starac smešeći se, obuhvati pogledom klasalo pole i raskošnu krošnju oraha na kojoj su se zvezde i ptice zaustavljale, i u čijoj je senci, i za najvrelijih dana, bilo mirisno i prohladno.
Osmehnu se starac i zagleda kroz prozor. Kao blistavi, srebrni oblak plovila je u noći krošnja oraha, a ispod nje titrale senke.
U tom titranju mu se učini da vidi kako iz oraha izlaze ona malena, živahna bića, skakuću, pevaju, smeju se. Čitavo dvorište odjekivalo je od njihovih zvonkih glasova,
Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica. On upre pogled u zemlju ispod oraha, I opet mu se učini da se tamo nešto komeša.
Polako, na prstima, iskrade se iz kuće, ali kad je došao do onog mesta gde mu se činilo da vidi kako iz plodova oraha iskaču malena, razdragana bića, on spazi samo opale orahe kako blistaju na mesečini. Celu noć nije oka sklopio.
Celu noć nije oka sklopio. Još dvaput mu se učini da iz oraha izlaze majušna, nasmejana deca, da se hvataju u kolo i plešu.
— Još bolje mi došli! — reče starac i pomisli: da nisu to oni koje sam video da izlaze iz plodova oraha? Nije imao hrabrosti da pita, jer se plašio da i ovoga puta ne iščeznu.
— Misliš? — nasmeja se Taško Oraško i pruži mu plod oraha, sav od žeženog srebra sazdan. — Ja sam u njemu, čuvaj ga, mogu dolaziti samo noću...
Zatim protrlja oči, ali orah je i dalje bio tu. Ispod oraha dopirao je nečiji tihi smeh. Je li čudo što je jedva čekao noć?
Trebalo je podupreti grane voćki, obojiti prozore i vrata. Nije imao kad ni da sedne, a plodovi oraha postajali su sve srebrnastiji, sve krupniji. Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idući tako na vašar, sastane se s jednim čovekom, koji je isto tako poneo na vašar vreću šešarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha šešarice bio malo pokrio.
Onaj što je imao mahovinu, dokazujući da je skuplja vuna od oraha, zaište prida, ali kad vidi da onaj što je imao šešarice ne da prida ništa, nego hoće onako da pazare jedno za drugo,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
od glave do pete odevena bila, kaka je koji svat bio nakićen i kakva su jela pri obedu imali, sve redom od supe do oraha, s kojima je ručak okončan bio.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Još rimsko verovanje! v. Sofrić, 1. s. ). U Kotarima vode mladu k bunaru, na koji ona meće jabuka, oraha, i b., pa to deca grabe (TRĐ, NNŽ, 3, 34). BELA LOZA Waldrebe (clematіѕ vіtalba). Bela loza, pavit, pavitina, V.
»daju krčazi za dušu«, u krčag se zadene, pored raznog cveća, još i obavezno, orahovo lišće [o htoničnom karakteru oraha v. članak Orah] i grančice v. (GNČ, 24, 250).
220); otečene slezine (SEZ, 13, 380); ospi na koži (GZM, 4, 143); kad se ko otruje (іbіdem); od šuljeva (»prah od devet oraha, devet lešnika, devet drenjina, devet zrna rpaxa« ZNŽOJS, 7, 1902, 155); kad porodilju »savladaju babice« i ženskih
L. žilama leči se otok (Begović, 247). Lešnici su lek od srdobolje (ŽSS, 311), od šuljeva (»devet oraha, devet l., devet drenjina, devet zrna graha«, ZNŽOJS, 7, 1902, 155).
SENO Heu ‹foenum›. Seno. Tri dana posle porođaja okupa se porodilja u vodi u koju je metnula tri oraha, pa onda, »da bi rađala sinove«, stane na seno (GZM, b, 1894, 659).
pored lekovitog izvora, kao i tisovo drvo, može blagotvorno delovati: ispod žila oraha pored takvog izvora u Ljubinju (Sretečka župa) provlače se deca obolela od kašlja i piju vodu kao lek (GEI, 9—10, 115
groblju (GEM, 25, 1962, 184, Gornja Resava), i u groblju u Blaznavi, koje je veoma staro, »ima ostataka od vrlo davnašnjih oraha« (SEZ, 64, 1951, 145, Šumadija), koji su, očevidno, senoviti i tabuirani. U vračanjima o.
— »da bi kokoške nosile jaja« (GEM, 28—39, 1965—1966, 193, Resava); u božićnu pečenicu »momci i devojke stavljaju i oraha da se okreću oko ražnja kako bi se devojke odnosno momci na isti način okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174,
okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174, Aleksinačko Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u nedra dva oraha da bi mlada rađala mušku decu« (GEM, 28—29, 174); »porodilju posipaju orasima kako bi joj se olakšao porođaj« (GEM, 36,
Ćipiko, Ivo - Pauci
oprema u grad; majka mu stavlja u torbu pšeničnu pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad blagoslovene svijeće, da ga od zla brani i na pravi put privede.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uzeću dve šake oraha i ćasicu meda, zabiću se negde u neki skroviti kutak odakle ću imati lep pogled na okršaj, krcaću orahe, umakati
Služeći se tuđim mozgom, jer je njegov Gospod ostavio u veličini oraha, vremenom je postao krajnje nepoverljiv prema sopstvenim umnim sposobnostima, stekavši uverenje da drugi daleko bolje
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča? KOSTA ZEMLjOTRES Pod velikom granom čuvenog oraha na groblju vide se još ostaci groba Koste Zemljotresa.
se bila lepo okrečena kućica, i u njoj mlad par počeo da živi, i radi, i jagmi da otkupi malu njivicu sa deset granatih oraha na međi, i sa đermom. Začas, nestalo sve.
No, došla je i druga nevolja: tarabe je trebalo svaki čas podupirati i popravljati; deca su domašala rodne grane oraha, koji je u toku godina vanredno napredovao, carski se razgranao.
Branje oraha zvalo se kod Rajićevih u kući berba, i zaista je trebala moba berača da se rod skine. Pročuli se u varoši orasi, odličn
Nata, uplašena kao da je ona kriva, ponudi svoj deo oraha uz malu neku cenu, s tim da njoj odvoje evo samo ovo džakče, i da joj alaska ponekad uveče skuva malo grisa u mleku.
— Mirko se sada razneženo nasmeši, i reče mirno: — A, od našeg oraha? e, hvala, hvala, komšinice. — Pa se onda uze izvinjavati: — Znate, navikli smo ovde da kažemo: naš orah; godinama,
Naložili su vatru, spremili belu kafu, nakrcali oraha. Izgubila se Natina usplahirenost. Sede, stara žena i star čovek; život prošao; ništa više ne mogu započeti...
Nata je prodala kuću alasu, i zaplakala samo zbog oraha. Opravili su Mirkov kućerak, i proživeli pet godina nerazdeljive zajednice, pet godina mučnog i srećnog života.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Selo pusto. Neke su kuće porušene od artiljerijskih zrna. U jednom dvorištu ispred razgranatog oraha bilo je previjalište, gde su ležali ranjeni vojnici sa krvavim i otvorenim ranama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A ko zna: možda je to samo san. Otkud se od starog, čvornovatog oraha može napraviti stolica nalik na cvet? Ni breza joj ne bi poverovala, iako je pred samu seču šaputala kako orah i nije
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Preduzimljivi Stric već je čučao visoko u krošnji rodna oraha na drugoj strani šikare i dernjao se: — Aha, drži ga, drži! Oho, evo ga! Evo još dvojica!
Aha, evo ga! Evo ga, silazite! Iz krošnje su, poput prezrelih oraha, sipali članovi družine: Stric, Vanjka, Potrk, Nik, Nikolica. U blizini veselo zalaja Žuja.
Metala mu je u usta jezgru od oraha, krišku jabuke ili štogod slično, a dječak je, slatko meljući jakim zubima, samo mumljao: . — Gle, otkuda ti ovo?
Ta kako dugme! Progutao bi čitavu nisku cijelih oraha kao ćurka koju hrane za praznik. Maštajući svakodnevno o Marici, Stric je prolazio kroz selo zanesen kao da ne gazi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I mnogo put se to zgađa te i za ružnom se raspaljuje srdce i kad je dohvati grli je i ljubi, a ovamo, ne bi joj oraha iz ruku uzeo. A onaj, gine za njom! Niti je pak nazivljem belorumenu, crnih veđa i očiju!