Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— postati kao abonos (crno i tvrdo drvo); okoreti se uašiti — prevariti uvar — korist uvratina — mesto gde se pri oranju zaokreće plug udljikov — od udike ili kamišovine (belo cveće) uzjazditi se — zaprepastiti se, zastrašiti se uja —
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i po slatinama, činilo mu se da će odjahati na neki visok breg, u proletno, toplo jutro, gde će dobiti
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Odraslija deca, od sedam do deset godina, već uveliko pomažu u plevljenju povrća, sejanju i čupanju pasulja, plašćenju, oranju, pri hranjenju stoke itd.
Sremac, Stevan - PROZA
Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i čitaju novine. GLAVA DRUGA Maksim među decom, pred školom i izvan sela.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ruke su same zahvatale pune šake zemlje, koja se trošila i mrvila među prstima; bilo je vreme oranju. On nikad neće imati decu. Nije Simka kriva. On ne može. Istog jutra otputovao je kući.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Raskaljale se stazice od šljunka, svuda žitko blato sa razgaženim krečom, i bezbroj mutnih penušavih olučića, kao po oranju, krkore između blatnjavog žutog lišća.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Zec ko zec, a oni misle od onoga što je ostô kod kuće da je oni koga je Nasredin na oranju ispustio. — De, hodžo, udari mu cinu, pa da trgujemo, — vele orači.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
po tome što rastu na mestima gde se, po narodnom verovanju, javljaju ale: na »uvrtima« (gde se okreću stoka i plug pri oranju i gde se »ne seda, niti se ruča, niti se mala deca vezuju u ljuljke«) i »po branicima na vodoplavnom zemljištu«.
Petrović, Rastko - PESME
krv, živa mesa, Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; I vih se po podu, crv sam ne vi se, tako kad, u oranju; I Sunca, me točak zgnječi, i odvaljuje oganj il toči Žar svoju, ja poznah mlaz što krvlju obliva oči; Kao olujinom tako
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U Oranju Marka Kraljevića ponavljaju se stihovi koji — duhovito i snažno — izražavaju najbitniji momenat: „More, Marko, ne ori dru