Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
DECA 16 ZVEZDANOVA TAJNA 20 PLAČKO I SMEJAČKO 26 JASENOV LIST 29 ZLATNA KRABA 30 LOKVIN CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO JAJE 52 MALI SVIRAČI 56 KIŠNA
Bilo je to u doba kada se svet tek stvarao, ali lokva i lokvanj još i sad su zajedno. TAŠKO ORAŠKO Jedan za drugim dolazili su ratovi i odnosili po nekog starčevog sina ili unuka, dok nije ostao sam na salašu, usred
Kako se zoveš? — Taško Oraško! — reče dečačić i nakloni se. — Takvo ime još nisam čuo! — reče starac. — Nisi ni mogao čuti!
— Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško. Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji!
Taško Oraško pljesnu dlanovima i četica se umiri. — A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i
Taško Oraško pljesnu dlanovima i četica se umiri. — A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli!
— Hvala ti što nisi dao da se poseče naš grad! — reče Taško Oraško svečano. — OD sada ćemo ti svake noći dolaziti... »A šta ako me prevare?
« — pomisli starac, i osmehnu se: — Kako biste i dolazili kad je ovo samo san! — Misliš? — nasmeja se Taško Oraško i pruži mu plod oraha, sav od žeženog srebra sazdan. — Ja sam u njemu, čuvaj ga, mogu dolaziti samo noću...