Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
7 do 1810. štampati na 70 srpskih knjiga, crkvene i svetovne sadržine, među ostalim i pojedina dela Zaharije Orfelina, Jovana Rajića, Pavla Đulinca, Dositeja Obradovića i Pavla Solarića.
Isto tako štampano je u njoj prilično dela svetovne sadržine, od Pavla Đulinca, Jovana Rajića, Zaharije Orfelina, Aleksija Vezilića i Jovana Muškatirovića.
isticao pred Dositejem Obradovićem i da je slavist Dobrovski pisao da »nova srpska književnost počinje od Zaharije Orfelina«. ŽIVOT. — Zaharija Stefanović Orfelin rodio se 1726. godine, u Vukovaru, u Sremu.
* Značajan posao Zaharije Orfelina jeste Slaveno-serbskій magazinъ to estъ: sobranіe raznыhъ sočinenій i prevodovъ, kъ polьzъ, i uveselenïю služaщihъ.
ISTORIČAR. — Najvažniji posao Zaharije Orfelina jeste njegovo istorijsko delo Žitіe i slavnыя dъla Gosudarя imperatora Petra Velikago, samoderžca vserossійskago, sъ
Troepoljski izdali su drugo i popravljeno izdanje ovog Orfelinovog dela. OPŠTI POGLED. — Delatnost Zaharije Orfelina u srpskoj književnosti je raznostrana i plodna, i nekih trideset godina on uspešno radi u nekoliko pravaca.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Rudi svetlost polugola lakim krilom rokokoa. Inicijal: planu Slova s Orfelina, sa Jakova. U prikrajku, a sa visa, žuti sveska Letopisa Reljef krsta: s njega sija reč prozračna - eparhija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bili su doduše jedinstveni i često jedinstveno nadahnuti istorijskim nacionalizmom u darovitom opevanju Kosova, od Orfelina do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina
Orfelina do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina preko Njegoša do Milana Rakića, razvijala poetska ideja o Kosovu —, ali se kod sviju njih oseća da je to samo poetska
Što je zanimljivo, Srbija je za Orfelina i Dositeja očevidno sudbonosniji doživljaj i egzaltacija nego za Subotića i Borojevića, iako je Dositej, u svome
Bilo bi neumesno međutim, danas, prebacivati im tu sporost. Pogledajte Orfelina, Rajića, Mušickog, Vidakovića, tolike sirotane sitnije od njih: — oni paralelno pišu na oba jezika, nezadovoljni sa oba,
Valjaće međutim, ipak, jednom već izraditi vrlo preciznu istoriju razvoja srpskog književnog jezika od, recimo, Orfelina do Branka; i rečnik toga jezika.
a kamoli pouzdana i na ispitanim pojedinostima zasnovana istorija razvoja srpske umetničke poezije od Zaharije Orfelina do Branka Radičevića. Jedva da je teže zamisliti lepšu, ali i teže izvodljiviju želju od te.
uverljiva, na pouzdanim činjenicama zasnovana a specijalnim predstudijama olakšana istorija razvoja srpske poezije od Orfelina do Branka.
istraživanja i na druge moguće književne obrasce, Bernard Džonson je u svome radu Gorestni plač i Plač Serbiji Zaharija Orfelina. Rasprava o njihovim književnim izvorima.
Kako se verovatno pevala Orfelinova pesma može čitalac videti iz sledećih nota: GORESTNI PLAČ — Zaharija Orfelina — F. F. Fleming Nedostaje slika sa notama iz pogovora u 200 primeraka).
Tako na primer st. 6. strofe IX, koji kod Orfelina glasi: na luft sebe tihoj dajut — Vladisavljević je (st. 6. strofa XI njegova izdanja) preinačio u: v vozduh sebe tihi
Ta dva mesta su sledeća: 1) st. 5 strofe II kod Orfelina glasi: venac z cveća na jej glavi; Vladisavljević je izostavio ono z; 2) st.
6 strofe XXII kod Orfelina glasi: gusak smehi ga ga nosit, a kod Vladisavljevića: gusak smešni. Samo na ta dva mesta ja sam usvojio razložne
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Izrasla iz prevoda i prerada književnih tekstova u 18. veku, najavljena u pesmama Zaharija Orfelina i, zatim, Luke Milovanova početkom 19.
Rođen Jovan Subotić 1818. Mihailo Vladisavljević izdao u Budimu pesmu Zaharija Orfelina Melodija ili Stihoslovije k veselom proljeću 1821. Rođen Đorđe Natošević Vuk St.