Matavulj, Simo - USKOK
u kojoj goraše velika vatra; u nuglu bješe povelik orman, pun knjiga; na stijeni, nada stolom, višaše uokvirena Orfelinova „Generalnaja karta Vserosijskoj imperiji, Germaniji, Holandiji itd.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ostojićev sud o toj pesmi zbijen je u sledećem: ,,Plač je bez sumnje... (Orfelinova) najbolja pesma... U inspiraciji može se porediti s njom samo Dositejeva Vostani, Serbije, a u korektnosti forme i od
Mogla bi biti i Orfelinova”, zaključuje on. N. Radojčić je docnije napisao još dva mala a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n
1810; danas je rks u Biblioteci Matice srpske), u kojoj je sačuvan prepis prve 23 strofe Orfelinova Plača, možda iz god. 1770. Po Svetozara Matića Opisu rukopisa Narodne biblioteke, Bgd 1952, br. 198, str.
koji bi otpevao Plač, jedan ili drugi, ceo ili u odlomcima, kao ni društvenu atmosferu u kojoj bi se on pevao, slavna Orfelinova pesma ipak se i nesumnjivo pevala.
Kako se verovatno pevala Orfelinova pesma može čitalac videti iz sledećih nota: GORESTNI PLAČ — Zaharija Orfelina — F. F.
o zlatoje proleće! Vladisavljevićev tekst se inače samo u nekim sitnicama razlikuje od Orfelinova originala. Tako na primer st. 6. strofe IX, koji kod Orfelina glasi: na luft sebe tihoj dajut — Vladisavljević je (st.
Ka svemu što sam onde rekao dodajem sada i sledeće. U sporom razvoju srpske poezije XVIII veka Orfelinova Melodija, i ovakva kakva je, ostala je još dugo nevoljni a idealni i skoro nedostižni poetski domet i naivni uzor;
već bez onog neposrednog i humorističnog prijatnog tona koji je jedina čista draž njegovih stihova, sva uparađena kao i Orfelinova i više nego Orfelinova, glasi ovako (ona je štampana u Letopisu Matice srpske za 1842. god., knj. 59, str.
i humorističnog prijatnog tona koji je jedina čista draž njegovih stihova, sva uparađena kao i Orfelinova i više nego Orfelinova, glasi ovako (ona je štampana u Letopisu Matice srpske za 1842. god., knj. 59, str.
pesme; svega u nekoliko slučajeva postupljeno je drukčije (kod jedne pesme Dositejeve i jedne Vase Živkovića; jedna Orfelinova štampana je u odeljku Napomene po rukopisnom prepisu; pesme Mušickoga štampane su po peštanskom izdanju iz god.