Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
More, ono nije gospođa, onu su vile i aždaje izlegle! SULTANA: Orjatine, meni tako u oči reći? Sad će ti pući glava na četvoro! SRETA: More Pelo, koji ti je vrag?
Vuci se brže, da ne dangubim. SULTANA (otvori vrata, pak prestupivši prag). Orjatine, sam me đavo morao ovamo dovesti. Sav se u ćiriš pretvorio dabogda, koliko si me mučio! (Tresne vrati i spolja zabravi.
SULTANA: Orjatine, ti se smeš meni protiviti, ne vidiš da sam ja tvoja gospođa? STEVAN: Sad ćedu mi jošt i čizmašice biti gospođe.
STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati. SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida? Sad ću ti zube izbiti!
SULTANA: Ti ćeš mene zviznuti, orjatine, ne znaš li da ćeš za ovu samo reč u gvožđe doći? Okovao se i onaj koj te drži u kući.
(Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.) STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta.
SULTANA: Pustili te u grob, orjatine jedan! Tako se sa ženom postupa? SRETA: More, Pelo, koj ti je vrag, znaš li ti šta govoriš i kome to govoriš?
Ali, vidiš, ona ti se jako ufitiljila. SULTANA: Orjatine, ti si meni to ućinio. (Tuče ga.) SRETA: A to je mlogo. Sad taki kući!