Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĆURĐE CRNOJEVIĆ, knez Crne Gore VAVILA, vladika crnogorski STANIŠA CRNOJEVIĆ, brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća,
brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman]
RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja
Sad zbogom!... DRUGI DEO PRVA POJAVA Skupštinska dvorana. Vladika Vavila, Radoš Orlović, Katunović i Vuksan. VL. VAVILA: Vek protiče, deco!
VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović! Đavo je onde nokat zabagljô Knez Lazar gde se bogu molio; Pa tu sad, oče, i ne pomaže Pomaganja ti duga molitva...
Radoš Orlović! Prognani Radoš, da! On, jest — kad drugi tražiše Po pećinama mračnim zaštite, On hrabar stade sa nekolicinom, S
(Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj. Radoš Orlović u izdrpanim hercegovačkim haljinama sedi ukraj vatre. — A zatim Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira, Staniša i drugi.
Puške i bojna vika ućute. Katunović ostaje sâm.) PETA POJAVA Katunović, naslonjen na kamen, sâm, a malo posle Radoš Orlović. KATUNOVIĆ: Što me ne ubiše, što ne proliše Iz grudi mojih svaku kapljicu?
Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje. RADOŠ ORLOVIĆ: Ko ječi to? Zar ima živih još? A ja pomislih sve je propalo Pod udarcima sile pogane.... A!... ti si, Katunoviću?.
ti si, Katunoviću?... KATUNOVIĆ: Ja sam — Al’ ko si ti, korakom mirnim Što usred boja mrtve polazi?... RADOŠ ORLOVIĆ: Ne poznaješ me!...
i ja, i men’ ubiše, I meni krvcu svu iscediše, Pa pođoh ranjen, mrtav, bez srca, Da srce vidim svota poroda, Ja sam Orlović! KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš!
KATUNOVIĆ: Reci: Vuk Branković — reci: izdajnik! Svoga si kneza sramno izdao. RADOŠ ORLOVIĆ: Ja nisam, lažeš! On je izdajnik! Crnu je Goru ženi izdao. KATUNOVIĆ: Oh... ne mogu... Zar... da osvo...je?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dušome i planinome je mesto dušom i planinom. 23 Orlović Pavle je nepoznat istoriji, ali narod — veli V. Jovanović — „priča o njemu kao o istorijskom licu; u rudničkom okrugu,
tako, u moravskom okrugu ima jedan stari gradić na vrhu brda Babe, više sela Lešja, za koji se priča da ga je gradio Orlović Pavle“. Uz stih Al’ po greku stara roditelja? Vuk napominje: „Po greku (po grijehu) roditelj znači pravi otac.
Dojčegić Vuk je (možda) Dojčević iz crnogorskog predanja. Boško Rajčević, Stojan (Stepojev sin), Jovica Resavac, Orlović Pavle i Radobeg Mijajlo nisu poznati istoriji. Golemović Đura je čelnik despota Đurđa.