Obradović, Dositej - BASNE
Nije mi toliko ni na strelu žao koliko na moje perje!” Naravoučenije Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu. Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče.
155 Slavuj i orao „Koliko te ja ublažavam, visokoparni orlu!“ — reče mu jednom slavuj. „Dostojan si da te carem sviju ptica nariču! Kako se slavno u nebesne visine vozvisuješ!
i u selu decu učiti: takovi krivo mračno i hudo mnjenije kako o nauki tako i o svojoj duši imadu, i podobni su basne orlu, koji se visoko penje samo da gdi zečića ili kornjaču ugleda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gledao sam te kad trijumfuješ. o kako bih rado video kako si velika kako si veličanstvena kad propadaš. Kao orlu vraćaj mi uvek mladost moju da doživim krajnji tvoj užasni dah života, izdisaj tvoj, poslednji tvoj ropac i pre nego
Radičević, Branko - PESME
Kad je ono srpskom orlu krila Na Kosovu sreća salomila, Na ovi je kamen se vrletan Odonuda dovukao sjetan, Pa je ovde krila obadvoja
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, je li kad video taki i taki grad, a orao odgovori: — Samo sam jedanput u svome veku preleteo
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani. Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I opet se, oboje, uspinju U svetlu nebesku pustinju. (Orlu je živeti najmilije U dvorima Gromovnika Ilije.) I pošto nije gladan, On po sto puta na dan Zmiju baca sa neba
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Onda lovac i carski sin otidu k orlu, pa ga zapita lovac, jeli kad video taki i taki grad, a orao odgovori: „Samo sam jedan put u svome veku preleteo preko
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ovo j' srce bilo or'o - Oj mladosti, bajko mila! Oj godine, burni vetri, Salomiste orlu krila! Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti.
Miljković, Branko - PESME
Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja. Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je neumrla.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče! Orlu su silnom krila slomljena Sa gavranova jatom garavim Užasnu bitku tužnog stoleća Na visovima bijuć kamenim, Odvojen
Jakšić, Đura - PESME
1857. ORAO Blizo do neba gora je čarna, Ne treba orlu tek jedan let, Samo da pusti krila nemarna — Prezrô je davno prezreni svet.
Ilić, Vojislav J. - PESME
o, bajne noći! mislio sam tada, I opet meni beše pusto sve Kô mladom orlu, kad ga želja svlada, Što napred hoće - ali ne zna gde?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Aprila, 1876. ORAO ĐURA JAKŠIĆ Vlizo do neba je gora čarna, Ne treba orlu tek jedan let Samo da pusti krila nemarna – Prezro je – davno prezreni – svet.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Smrt je u vuku! — šaputali su zečevi i srne. — Smrt je u orlu! — rekla je veverica. — Smrt je u lovcu! — uzviknuo je orao. — Smrt je u zmiji! — kriknule su sve životinje uglas.
Da je na vrhu strašne planine poslao bi joj glas po orlu. Da je na nekoj od zvezda, oblaci bi do nje stigli! Dečak bleđi od krompirove klice nasloni čelo o stakleni zid svoje
I, poče igra! Dobi Varalica prvo kolo. Osvoji orao drugo, pa Varalica pobedi dvaput zaredom, dok se orlu ne dosadi, pa reče: — Ovo je poslednja igra! Ne mogu više da čekam. Slatko miriše ljudsko meso! I, nastavi se igra.
— Kuca! — krajičkom košulje obrisa dečak stubiće sata između kojih se klatio konjanik na zlatnom orlu, kad se, najednom, začu zvonjava, nakon koje neki jako udaljen glas reče: — Očisti me! Čiji bi mogao biti taj glas?
— trže se dečak. — Od starosti, od prašine! — reče glas, a pred dečakovim očima stvori se maleni jahač na zlatnom orlu. 3atim otpoče da raste, ali tako neprimetno da dečak i ne zapazi kako mu doraste do kolena i ramena, pa i preko ramena.
To ne bih mogao da podnesem! — jahač na zlatnom orlu vinu se u visinu, a dečak viknu za njim: — Baš to hoću! Baš to!
— Taj sat mi donosi sreću! — govorio je, ali vreme je išlo: na zlatnom orlu odnosio ga je zlatni jahač. Star i slavan postade slikar. Poslednje reče su mu bile: — Žuriš, jahaču, žuriš!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
međeda, a kamoli kožu od međeda; viđeo sam i živoga vuka, a kamoli mrtvu vučetinu; viđeo sam i živoga orla, a kamoli orlu perušinu!
Mili bože, čuda velikoga! Da je kome stati pa gledati: kako kroji kalu vučetinu, kako c’jepa suru međedinu, a rastura orlu perušinu!
Ne bi bahom iz klisure tvrde, tj. (kaže Vuk) „nećeš me poplašiti i plašnjom istjerati iz klisure“. Uz stih a kamoli orlu perušinu Vuk napominje: „Gore stoji krilo od labuda, a ovdje i poslije orlu perušinu.
Uz stih a kamoli orlu perušinu Vuk napominje: „Gore stoji krilo od labuda, a ovdje i poslije orlu perušinu. To je može biti zato što je u stihu gore bilo teško kazati krilo orlovo, kao i ovdje labudovu perušinu“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
LAĐA, ORAO I ZMIJA Na moru kuda prođe lađa trag joj se ne zna. Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena.