Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čovek-putnik prepoznaje glog pored druma, i raduje mu se: Osamljeno drvce cvililo je na vjetru kao da to neko već odavno tiho i uzaludno tuguje. Seljak se prenu i zastade.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ni dve sekunde kad imam šta i da vidim — neka blazirana senka stoji ispred otvorenog prozora usred zimnice i, kao osamljeno, posmatra ulicu. Tu je ulica, naime, strašno uska: do suprotne kuće nema ni pet metara.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stigoše Đuričinoj kući. Hajduku se steže srce i obuze ga neka sumorna seta, kad ugleda svoje osamljeno napušteno ognjište, u kome je bezazlenu i srećnu mladost proveo. Sad mu sve izgledaše drukčije.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje uz rijeku, uz kupine mrke, Prikrila se stoka pa umorno dašće; A tamo, u strani, osamljeno hrašće Gdje prostire sjenku, uz rapave škrke Pribilo se selo pa ubogo ćuti. Staze prazne.