Upotreba reči osećam u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

„Ti meni težak? Ja te i ne osećam, kolik' da te i nije na svešu”.| Naravoučenije Ovo je za one koji o sebi odveć mnogo misle.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

tako, draga deco moja, i ja, kog su neprijateljske puške i sablje srećno promašile, koga su smrtne bolesti obilazile — osećam sada, da moje telo, po večnom zakonu prirode, sve većma slabi, i sve se bliže grobu prikučuje.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On priđe Aleksi, uze mu ruku i orosi je suzama: — Babo!... Ja osećam da mi je bog oprostio!... Oprosti i ti za onolike tvoje muke i nevolje!... A koji je to roditelj što mrzi svoje dete?

I dosad je tvoja ruka padala na moje rame i obvijala se oko moga pasa, ali ovog čuda nije sa mnom bilo!... Ja osećam da će mi srce izletiti iz prsiju ako me se samo dotakneš... Poludeću, znaš li, poludeću!...

Hoće li oko nas biti koga da nas nadgleda i ponudi?... Hej, braćo moja!... Ja sam možda lud, ali ovde, u duši svojoj, osećam da je pametno što vam govorim!... Poslušajte me, pa se nećete kajati! Ko zna šta nam nosi dan a šta noć!

Dučić, Jovan - PESME

I osećam gde se budi, tihim šumom, Uspavana duša stvari oko mene. I miriše more ribom; dok za humom Svod se stakli, širi, mru

Mir. To je svečani trenut kad se sanja. I kad duša hoće da ostane sama. Često u te sate sa suzom u oku Ja osećam tiho u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele

Da mi misli znate jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor na mome panciru.

u narod da mu pokažem moju silu i da ga kaznim, prolivši njegovu krv, i zapalivši njegovu žetvu, i otevši njegove žene, osećam na sebi pogled gordog preziranja samo tog jednog čoveka. Otruj ga, daću ti jedan grad i najlepši kamen iz mog žezla.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Bolje, hvala bogu! — reče bolesnik. — Baš osećam kad me gospodin pomoćnik udari na onu telegrafsku mašinu da mi vadi vatru, a da mi rade nervi!

se pokoju, otpuštam stražu i opet znam da majkino uvo sluša svaki moj dah, da sveća još gori, da njeno srce šiljboči. Osećam kako mi se trese resica, kako talasi pljuskaju, ali je voda vruća i crna kao mastilo.

koji, kad su vrata škripnula, beše ukočeno upravljen povrh njih — tek sam, velim, odškrinuo vrata, a neki zatvarač koji osećam da je unutra, u meni, htede ih protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju.

Jer ona je uteha i život! Eto. Ja tako volim čiča-Đorđa i tužim za njim, ja vidim, ja poimam, ja osećam svu njegovu nesreću, i sâm sam nesrećan i bezutešan. Ali ja vidim nju pored njega, i sve dobiva drugi izgled.

ispravi i poverljivo mahnu rukom, i tako slatko kaže moje ime: „Janko, Janko”, i onda još nešto, ali ne znam šta, samo osećam da je nešto predano, poverljivo — ljubavno.

— Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače. — Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Zar tolicnu čašicu, pa i nju samo do pola? — protestuje gđa Sida. — Verujte, ne mogu više. Odmah osećam kako štetno utiče na organizam i konštrukciju tela. — A zatim se diže i pokloni učtivo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ali sama Savka me molila da ostanete! — Ne mogu. — Dakle, vi nikakvu ljubav ne osećate. — Ja osećam, te kako osećam, al' mi je ljubav već na vrh nosa izišla. Ja već ne mogu dugo ljubav provoditi; naumio sam se ženiti.

— Ali sama Savka me molila da ostanete! — Ne mogu. — Dakle, vi nikakvu ljubav ne osećate. — Ja osećam, te kako osećam, al' mi je ljubav već na vrh nosa izišla. Ja već ne mogu dugo ljubav provoditi; naumio sam se ženiti.

Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi. Vi ste mogli primetiti iz moji’ očiju ono što prema vama osećam; ako i vi to isto osećate onda smo vi i ja najsrećniji ljudi.

Nije baš od najnovijeg sveta, al’, opet, vidi se da je otvoren. Upravo da kažem da nikakvu ljubav spram njega ne osećam, ali mislim moći će se trpeti. — Kako se ne bi mogao trpeti! Vidiš ga kako je zdrav i jedar — taj jektiku dobiti neće.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Samo ja osećam jedno: da do novog rata mora doći. Jest, mora, mora doći, do novog rata. A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek

Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati. Ali osećam neku mutnu, bolnu i zbrkanu napetost u svima silama oko sebe i u sebi.

I tu napetost ja ne umem da izrazim a osećam je i u vazduhu i u stvarima, koje kao da su sve od mesa i mišića i soka i elana.

Čak sam se bojao one radosti i sa zebnjom je očekivao. Jest našto se varati? U celoj prirodi osećam nešto potmulo. nabujalo, nadošlo i sočno što uliva neki grozan nemir i sav vazduh kao da je pun krvi i pene.

Dakle, napred u neizvesno, u kome je samo smrt izvesna! Evo osećam lepo, kako me miluje crno krilo gavranovo”. Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno

Međutim, više nego svaki drugi ja osećam potrebu jasnoće i to je jedan od mojih nepostižnih ideala. Ja bolujem od nepodnošljive neodređenosti; dvoumica to je

amo-tamo između, garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od eksplozije, a osećam da nikom ni zašta nisam kriv i ne krivim nikoga.

„Gospode, — pi sala je — zašto si me stavio na ovake žestoke, grozne muke? Zašto si me ubio? Ja zaista osećam da više nisam jedno. celo biće. Ja se mučim, ja ludujem ja sam smrvljena, ja ne umem već da se izrazim.

Samo osećam da moram da plačem sa svim a njima, i tražim sve one što plaču, — samo njih svuda tražim. I sve one uspele ofanzive i

Pa i ja pevam, pijem, žderem, igram, i sve radim u nekom bunilu, a osećam dobro kako život plete i mrsi nešto oko mene strašno, nepojmljivo i fatalno.

A je li tako? Jesam li ja preobražen zaista, osećam li onu harmoniju, onaj mir, onaj rajski mir „sreće što plače?“ ne osećam, ni izdaleka ne osećam.

A je li tako? Jesam li ja preobražen zaista, osećam li onu harmoniju, onaj mir, onaj rajski mir „sreće što plače?“ ne osećam, ni izdaleka ne osećam. Ljubav je ono fino lično oplemenjavanja, ona uklanja one prljave misli, čini čoveka boljim. A ja?

Afrika

Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima. Dok govori, osećam kako jesenašnje nazebe, i sve nazebe od rođenja do danas, ovo sunce izvlači iz mene.

Crnac koji vesla treperi ispred nas, čas naduvavan, čas splašnjavan, usred ove gasne lupe. Osećam zadovoljstvo i nesvesno što mi je pola grama kinina u organizmu.

mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu. Osećam da je vrednost tih maski daleko veća, i u samoj Africi, ali naljućen što zacenjuju ne što misle da toliko vredi, već da

Kako se ne uzbuditi onda tim! Stegnutog srca, kao deca u noći, ja osećam skoro nelagodnost od ovog džinovstva u prirodi.

Oni svi spavaju jer je za njih ovo veče suviše hladno. Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo velika.

Obojici mojih momaka dopuštam da izbace iz džakova svu sadržinu pa da ih upotrebe kao pokrivače. Sâm ja toliko osećam hladnoću da jedva dočekam prvu svetlost svitanja.

Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se

Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila. Osećam se izvrsno, ušuškano i meko na ovom kamionu koji me nosi u dubinu.

Već nekoliko dana da se ja jutrom više ne osećam onako oran kao prvih dana u Africi. Tek pred podne prestajem biti grozničav, gorak i neraspoložen.

Oni se zaduvavaju; drvo klizi sa njihovih temena, i njihov napor u prvi mah izgleda ogroman. Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku

to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da osećam skoro zvezde po svom licu.

Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje bije i po jedva čujnom udaru talasića o obalu.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Ne znam na koliko, ne znam ni kuda; u nepoznatom pravcu, na neodređeno vreme. Nemam zasad jasne namere, ali osećam potrebu da se uklonim, da se udaljim, da se osamim, da prebolim.

RINA: Ja to ne činim što hoću da te ubedim u svoju ljubav, već tako osećam, osećam da tako moram da činim. NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta!

RINA: Ja to ne činim što hoću da te ubedim u svoju ljubav, već tako osećam, osećam da tako moram da činim. NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta!

SPASOJE: Da, definitivan. MARIĆ: Pošto sam ja po celoj stvari doneo definitivnu odluku, ne osećam potrebu još i za neki definitivan razgovor; pa ipak, došao sam da čujem.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Pljesnuvši ga po ramenu, rekoh da ideja nije loša, ali da se ne osećam spremnim za to. - Nije takav posao za mene, Atamane! - Ti, budalo!

Mrak je padao naglo i gotovo čujno, i kad sam prestao da se smejem, činilo mi se da ga osećam na obrazima, na rukama, i svemu. — Mogao bih se zaljubiti u tebe, Rašida! — rekoh. — Mogao?

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Danas stare filmove prikazuju na televiziji i ja se pomalo osećam kao da sam pokraden. Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da nije u

Sremac, Stevan - PROZA

Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko ne pozove, a ja se onda osećam nekako usamljen i zaboravljen.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Dok će ti ona meni — da ti pokažem sablju. Kaku sablju, pitam ja, kaže: onu u sobi. Ajde da vidim. A osećam kolko je sati. Uvede ti ona mene u sobu...

Ja sam se ovde u Alahu smirila. MAJKA PINTOROVIĆA: u Alahu? HASANAGINICA: Odjednom mi se odasvud ukazuje. Osećam ga u vodi, u mirisu kadulje, u ukusu badema, u češlju kad se češljam, u maslini, u konju, u crvenom i plavom koncu,

Promenilo se nešto u meni. Ko da sam počela da razumem — i kolenom! Kako da ti to objasnim? Osećam se tako, ko da je i moja koža naučila da misli... Vidim da ne razumeš... MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj!

Dosad sam osećala samo bol. I zato što gubim dete, i zato što se sa mnom tako postupa. Ali sad osećam strah... MAJKA PINTOROVIĆA: Da ti pristavim čaj? Oćeš od lipe? Od šipurka? Od trešnjinih peteljki?

Inače ne bi stigli da nabavimo. Treba u kući uvek imati rezervu. HASANAGINICA: Osećam samo gađenje i strah. Plašim se jorgana kojim se pokrivam, plašim se jastuka na koji spuštam glavu; plašim se

Sve mi je konopce s ruku odrešio mrak! Nema ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da

pun potok oblaka... BEG PINTOROVIĆ: Nismo došli da prosjačimo, pa da čekamo da nam se smiluje! Da znaš, osećam se vrlo smešno! A još smo i pokisli... Samo mi još fali da nazebem...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

ću da te metem u krilo, raskopčam ti jelek, i, uviv moje lice tvojom kosom, zagnjurim ga u tvoja bujna, topla nedra, i osećam dodir tvoje meke, nežne, tople kože i sišem, sišem... Đipih. Uhvati me strah.

Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga.

Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta.

A nedra joj topla, tvrda. Čisto osećam kako se neke grudvice rastvaraju i krše u njenim nedrima pod mojim laktom. Čak mi i noge gore od njene toplote...

Kostić, Laza - PESME

»Evo moje šube crne, »da vas malo zaogrne!« — Dotaknuh se, zagrlih je, manito mi srce bije, u žestini i zanosu već osećam bujnu kosu, što se po mom licu ppocy, mirisi mi obasuše svak' zadisak željne duše.

BOGORODICI Jule, ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen, utišan, da grdnoj mojoj rani bude lek.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Naklonost koju dva lica k jednoj istoj stvari osećaju. Moj komša dakle ima naklonosti k ovim talirima: to isto osećam i ja, sledovatelno, mi se u simpatiji naodimo, koja nama, kao susjedima, na svaki način priliči.

Zato se možemo po volji razgovarati. MILAN: Gospodična Ljubo, vami je poznata moja naklonost, koju k vama osećam. Da je ova naklonost s vaše strane primljena, imao sam dosta prilike primetiti. Zato držim za nužno, da se objasnimo.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Dobro, obuci je. SULTANA: Dobro, obuci je, idi kao šljokavica po varoši. Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž! Drugi bi ljusno od jeda kad bi vidio da mu je žena nezadovoljna, a on se jošt raduje.

Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao ugoditi, a kod tebe ne može. Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam...

Lalić, Ivan V. - PISMO

(12. VII 1989) STRAMBOTTІ 1 Kad noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših!

Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja. Bez veze. Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova vinčuga... Oh, oprostite — naš porodični izraz za vino!

Oh, oprostite — naš porodični izraz za vino! Baš se osećam nekako luckasto. Upravo je divno što sam s vama, samo kad bi naišao neko poznat da me vidi, neko ko me ne trpi,

Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...“ Mislim, čovek mora da bude zaista potpuni kreten, to jest da je za dlaku izbegao teglu

“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina. Kada sam s tobom, osećam se kao da mi je dvadeset, a ponašam se kao da mi je petnaest!

To sam shvatila tek kasnije. Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo. Brod je u očajnom stanju. Ni ja se ne osećam mnogo bolje, ako već oćete da znate kako se osećam.

Brod je u očajnom stanju. Ni ja se ne osećam mnogo bolje, ako već oćete da znate kako se osećam. I ja sam se nasukala, napukla sam sa strane i povrh svega, još i propuštam vodu, prokišnjavam. Sve.

Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da kažem? A ti, šta ti radiš?

Nisam ni ja od juče! Poznajem te sisteme. I ma šta da mi se događa, uvek se osećam kao na tribinama, kao da posmatram samu sebe kako trčim po stazi na deset hiljada metara sa životnim preprekama, pa

deset ujutro do podne na matineu, biće furanja na Adu Ciganliju, gluvarenja i zezanja; svega će da bude, na časnu reč — osećam to nekako, i osećam još da nisam baš stvorena za patnju i te sisteme, ma šta se događalo, jer, biće toliko lepih stvari

na matineu, biće furanja na Adu Ciganliju, gluvarenja i zezanja; svega će da bude, na časnu reč — osećam to nekako, i osećam još da nisam baš stvorena za patnju i te sisteme, ma šta se događalo, jer, biće toliko lepih stvari zbog kojih čovek,

Moram da vam priznam, i danas osećam nešto kao blagu muku kada mi netko spomene te dekorativne kafane na glasu! Njihovi vlasnici misle da je dovoljno

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Mlogi ljubovnici po romanima nisu toliko za svadbu marili; no ja tu drugojačije osećam. ALEKSA: Jer blagorodnije čuvstvujete sladost ljubovi.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ U čudu bleje Žuća i mačak, niz pusto polje žito se ziba. Nikoga nigde. A Toša ipak: „Osećam opet, miriše riba! Hajdmo na potok, druge nam nema, ribica možda na pesku drema.

Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku. Krava, ko krava, sušta je proza, slova joj liče na stado koza, od njenih reči

opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred mitraljezom, svojim se telom preda me baci. Osećam i sad, što ću vam kriti, on me, i mrtav, večito štiti . . .

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Od prvoga časa, od sasvim prvoga časa. Samo ja nisam znao da izrazim šta osećam, nisam znao ko propoveda isto; nije imao ko da mi objasni. Je li, Marija?

— Nemoguće je metnuti je u postelju dok ja nisam s njom. To je kuknjava. Ona je moja zenica, moja mezimica. Ne osećam skoro da nisu moje. Odakle dolazite, gospodine? — Iz vaše postojbine.

Ili da ih sastavljajući iznenada prste, zarobim kao insekte. Osećam se ogroman, jer sam središte svoga posmatranja i svoje misli, a sve to drugo, iako život kao i ja, ostaje sićušno oko

To se zove biti spreman na sanjanje. Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao. Istovremeno osećam nelagodnost što ću vrlo brzo stići, a ovako pogodan trenutak za sanjanje neću imati sve do sutra, ili čak ni sutra.

— Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo. Obavijam je rukom i osećam kako se trgne ali ćuti. — Ne bojte se, samo ću vas pomilovati po licu. Tako je lepo, ne treba da me se bojite...

Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode. Osećam kako raste i nadima se važnost sudbine mrava a kako splašnjava važnost sudbine Mene. Akvatični susret u noći na čamcu.

Svaki list ima slepi napor da se odvoji od susednih listova kako bi što potpunije disao. Osećam to, i onda nesvesno razdvajam prste na rukama kako bi ih vazduh što bolje obavio.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' kuda? i kamo? Nit' razum kaže, niti srce zna! Počiva zemlja, počivaju ljudi, Osećam čisto kako diše noć; Al' moje srce, ali moje grudi Spokojstva slatkog ne poznaju moć.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Ju, pravo da vam kažem, baš je to uživanje jedna soba sa balkonom. Sedim tako na balkonu pa se osećam, pravo da vam kažem, kao da sam rođena na balkonu. A svet prolazi, prolazi, prolazi... Kažem vam, pravo uživanje.

AGATON: Osećao sam ja još od prvoga dana kad sam te video! Sećaš se, Simka, kad sam ti kazao: Osećam da mi je ovo dete nešto blisko? SIMKA: A znaš šta ja njemu kažem, velim mu: Kao da mi je od srca otpala.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ali... hoću da ti nešto kažem. Naš rastanak možda će biti duži. Ti ćeš doći... ne sumnjam... ali ja sam star... osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš...

Konj potonu, a meni voda do nosa. Osećam kako pomamno kreće nogama i glava mu se pojavi, pa kroz nos istera vodu kao šmrk. I zapliva stenjući i frkćući...

Samo, kazao je komandir da mu je vratimo kad neki naš pogine. — Dobro, onda vodi ti računa. — Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti.

Usiljavao sam se da budem pribran i miran, kada gotovo za vratom osećam dah neprijatelja. Ipak, ipak, u bateriji je osećanje spokojstva mnogo veće, jer smo bar pošteđeni iznenadnih prepada.

A kad pukne u blizini, onda poleti zemlja od potresa vazduha i osećam kako mi prašina klizi niz lice. Negde levo učestaše pucnji...

Ja sam sa komandirom. Ne vidim bojno polje, ali po tempu paljbe osećam puls i tok pešačke vatre. Naši plotuni su bili prvo prebačajni, onda je komandir skraćivao, zatim povećavao da ljinu za

— Tek sada, kada smo oslobodili Beograd, osećam zamah naše pobede — veli Milutin uča. Isturili smo im prestonicu pod nos, a ne mogu ni prstom da je dirnu... Suton je.

Tešim je ja da se ne plaši. Ali kako je ona ispred mene, to ni ja ne Vidim, ali znam da „Eskilo“ poznaje put, i osećam kako zemlja pršti pod njegovim nogama. Sjurismo se u potok.

Ja peške pređoh na drugu obalu. Komandant me zapita da se nisam ugruvao. Rekoh mu da još ništa ne osećam. — A, to za tvoje godine nije ništa — teši me on. — Kada sam ja bio mlađi, padao sam, i nisam znao za sebe.

— On se okrete svome seizu: — Sjaši i daj konja gospodinu potporučniku, a ti se vrati. Prilikom uzjahivanja osećam kako su mi le đ a zategnuta, a u desnom ramenu laki bol. Išli smo hodom dok ja ne prikupih dizgine.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Koga će da umiri ovo večito čergarenje, ovo teranje bez krivice i reda!.. More, šta tu !... Znaš li da čak osećam neko zadovoljstvo kad potrpam u kanate svoje prnje, pa ozgo usednem sa ženom i detetom, a za dušemu privežemo kozu, pa

Zar bi Bog dopustio ? I zašto, zašto?... Šta hoće on... šta mu to ostade neiskazano, nedovršeno ? A znam, osećam da će se to drugom ili trećom prilikom sve iskazati. Pa onda?... O, ta valjda i Bog gleda sa neba na sirotinju !...

»Eto, i to sam videla! ... Vuče me neka nevolja napred, a osećam da ne treba ići. Svejedno, sad bar znam da sam... da sam...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Blagoje, čuješ ti mene? SIMKA: Stoji ko oduzet! GINA: Blagoje! BLAGOJE: Kad je gledam, osećam se ko soba... GINA: Ko šta? BLAGOJE: ...ko soba u koju su uneli ljubičice!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Upoznao sam svet u Primorju i osećam se, kao kod svoje kuće, tamo, sad, u sećanju. Taj svet i ti igrači imali su vrlo jednostavnu politiku.

Duguju mi i plate. U Beču mi traže kiriju, ne loži se. Iako je život u vojsci bio i glup i ružan, u svom puku osećam se kao usred neke moje familije.

Prem mojom kućom, vidim da stoji prava, koščata, jedna stara žena. Koja čeka. To je moja mati. Kad je uzimam za ruku, osećam kako joj ruka drhti i kako se sva stresa.

Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak. Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom. Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog.

Kad je mesečina bila, ona se svlačila kraj prozora. Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne.

sa malo razumljive afektacije, znam da su plavi zidovi nebesa ogromniji; vidim zvezdane površine reka, šuma i gora, i osećam da ću jednom, teškim korakom, hodati po njima, davno zaboravivši sve ovo. Oprostite što teško prelazim na stvar.

Stene su razbijene i nabacane, kao stepenice, sve dublje i dublje. Osećam da se one spuštaju ogromne, gorostasne, čak na dnu mora.

Osećam da se one spuštaju ogromne, gorostasne, čak na dnu mora. Stojim prav, i osećam mir, tamo daleko, na pruzi vidika, koja, modra i široka, obavija nebesa.

A čim se, u zoru, probudim, i otvorim prozor, nad ovim nepoznatim gradićima, ja, opet, sve više, osećam da sve ove kuće lebde u zraku, i pevam.

Bled i umoran izlazim iz crkve, osećam kako drhtim, i smešim se. Provodim tri večeri, živeći u mračnim ulicama, kraj tih crkava.

Međutim, to ne znači da želim da dam neki naročiti smisao tome da sam ušao u literaturu. Naprotiv, veliko je to da osećam da dišu oni koji za nama idu, i da će ih uvek biti, koji su gotovi da polože život, tako, na nekom ćošku.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam.

— Jesi li video ko smo mi? — upita ponosno mehandžija. — Video sam — odgovorim mehanično, a osećam kako me snaga izdala i glava buči od čudnih utisaka.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ako ti je do smrti, idi kod nje. — More, da vidiš, nisam ni daleko. Cele zime nešto ne valjam, a ima nedelja dana kako osećam veliki teret pod grudima.... Sve me nešto davi, a ne smem nikom da kažem... Ovako pod lažicom, baš ovde et’...

A ja leškarim tako i ćutim i mislim. Upravo ne mislim, jer za taj posao slabo marim, nego ’nako nekako osećam da mi se srce ledi i steže, kad pogledam moje mališane. Zaigra mi jabučica, zatrepću kapci na očima i suze same poteku.

Zaigra mi jabučica, zatrepću kapci na očima i suze same poteku... Čudna stvar! Kako sam pao u postelju, osećam da mogu plakati kad god hoću.

Gle samo kako su svi zdravi i veseli ! A ja ? Ja samo osuđen, odvojen od sveta. osećam jasno blizinu smrti. Za njih je život, a za mene«...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Hvala vam, gazda-Jevreme! I ja se, pravo da vam kažem, u vašoj kući osećam nekako kao kod svoje kuće, kao da ste mi roditelji i vi i gospođa Pavka...

Rakić, Milan - PESME

tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, mada U tom trenutku ne osećam tako.

Očaran, bez svega što me davno guši, Osećam pod sjajem ove prve noći Kako se u mojoj obnovljenoj duši, Uz veselu pesmu razdraganih gnezda Dok šušti topola i

To rosa, tiho kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noć za jedan tren Osveži ceo svet. I ja osećam u taj sat, Tajanstven, crn, i gluh, Dok kao nežni, viti vlat Moj bolni dršće duh, Da to u tami neki Bog Nad svetom

Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu! Jer osećam stalno raspadanje bića, I dok pokraj mene mre priroda mlada, Nečujno, u samom početku razvića, I crnom ravnicom tiho

Noć miriše, I dušu muči silni pesimizam... II Osećam da nešto u mom srcu trune Lagano i stalno. Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u

Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima.

Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.

Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno!

NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u

Ja osećam ipak, ispod svežih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji snažna hrana, Neiscrpna krepkost sta

I osećam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plamenom koji obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapev

Pandurović, Sima - PESME

ja, katkad, čistotu srca blagu, Lajički život, al’ s njim i čase monotone, Otužne, duge, što mi pohotu krate dragu. Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.

I nad tim kolom, i nad zemnim svime Osećam gde se moje biće diže Drugome carstvu, besmrtnosti duše, Ljubavlju svojom bez mrlja i griže.

Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro. Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.

Samo, ja danas u zabludi istoj Dolazim ovde, s pohotom, bez časti Da budem dete u prirodi čistoj. Osećam da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća

Mom duhu, kao i mom telu sada Grub dodir samo stvara radost neku; Osećam nešto teško kao klada U duši, neku odvratnost daleku...

Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine. Umiru zraci, prirodna lepota.

I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar krat

I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance

I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance tužnog dnevnog roba.

Jer u tom nemiru prirode i neba I nemir se moje duše jasno zrca; Jer sa svakom bunom osećam da treba Poći s bunom teško ranjenoga srca.

— al’ pozno — Da nikad ničeg nema više... PROMENA O, tako prosto, tužno velim Da nisam više što sam bio. Osećam, češće no što želim, Veliki umor drag i mio.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A za tvoj kamen ne brini! Kad sam natovaren, osećam se ko pero! Samo još da se podigne letnja bugija, pa da me ponese, da me ponese...

Stanković, Borisav - JOVČA

Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje,

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu.

Iako znam da tamo ležiš Rasuta sva do zadnje truni Osećam kako amo bežiš. To tražiš ležaj u mom telu. Na dva si mesta: onde truni, Da bih te ovde imo celu!

Sve više tamni moja soba. I škripe patos, pluća, stvari. I okolo se haba roba. I dok za svojim stolom sedim, Osećam kičmu, dasku, jetru. I čas se znojim, čas se ledim Na izmišljenom suncu, vetru.

Ćosić, Dobrica - KORENI

„Osećam da ću da rodim.“ Pokrivala mu ramena čergom, lagala, kurva. I rekao joj: „Nećeš da mi podvališ!“ „Zar ne vidiš?

I pre nego što se vreća žita izmlela, Ti, sinko, bapnu na gubericu i zavreča kao jare. Ruke mi se oduzeše, osećam kako mi snaga ode u drugog čoveka, u tebe, žabo jedna muška.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

tamu Ja ću ti, draga, opet reći tada Otužnu pesmu o ljubavi, kako Čeznem i stradam i ljubim te, ma da U tom trenutku ne osećam tako...

I osećam tada da, k'o nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plemenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zape

I osećam k'o da sam s hrastom jedno: Kroz žile k'o da sišem podmlađenje, I kao da mi kravi srce ledno Života mladog, sočnog, jedr

sve šire, Kroz mnoge sloje prostora i doba, Kroz život celi što se čudno stire Od praotačkog do najmlađeg groba; I osećam kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom stići, Budućnost daljna što još brižno krije: U pupoljku se to bude

I u čas ovaj proletnji i mladi, Dok svuda pucka, šušti, struji vrenje, Ja osećam kako u meni radi Života svetskog večno podmlađenje. K'o drveće i moja duša pupi, I sa blaženstvom san stvaranja sniva.

Al' danas ljutu ja osećam grižu Do same srži svake svoje kosti, I plačem: suze jedna drugu stižu; I grcam: „Majko, molim te, oprosti!

Popa, Vasko - KORA

moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Dragi moj gospodine! Ja sam zakoračio u šezdesetosmu godinu svog života... „Ne bih vam dao toliko“. „...i osećam tegobe starosti. No Svemoćni me je održao još dovoljno krepkog, da mogu sa uspehom vršiti dužnosti svog poziva“.

“ „Tri očenaša“. „U redu!“ Opat razmišljaše nešto, pa zatim reče nastojniku: „Znaš Marko, ne osećam se baš najbolje. Zato ću večerati u svojoj sobi zajedno sa svojim gostom, umornim od duga putovanja.

“ Odjedanput postade mu sve jasno i razumljivo. „Ove ruševine nisu mrtve, one dišu! Osećam njihov besmrtni dah kako struji kroz ovaj vazduh i oživljava sadašnjicu.

samo neznatno izmenili svoj izgled, pratim pogledom uske ulice koje su isprekrštale varoš uzduž i popreko, a svugde se osećam kao kod svoje kuće. Zato rado silazim u taj stari grad i šetam po njemu, odeven u nošnju tadanjeg doba.

„Kako mi nije zgodno? Ja sam, inače, nameravao da potražim neku bolju gostionicu, jer osećam, i to vrlo ubedljivo, glad i žeđ; a u društvu će mi jelo i piće dva puta više prijati“.

“ On se nasmeši. „To još ne osećam“. „Ali će godinama doći vreme kada ćete to osetiti!“ „E, pa baš zato moram svom svojom snagom iskoristiti sadašnjicu“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika,

On odmahnu rukom I duboko uzdahnu. — Znam, pobratime. Ali da mi ..je samo ta muka! — Ja vidim, ja osećam da imaš krupnijih briga — rekoh. — Zašto mi se ne poveriš? — Pa, evo — reče on — prvo: otac mi je obešen.

danas, kad znam da je onaj crvić što je onda umeo samo da gleda, da se miče i da traži, postao razborit i svestan, osećam: da se u meni nešto novo rađa, budi, raste, kao da stičem novu jednu dušu.

Pa ipak, ova je karta učinila kraj mojoj agoniji, povratila me. Jer sve do nje proveo sam u nekom bunilu i tek sad osećam da sam došao k sebi. Kad sam ih ostavio, udar je ono tako silan da sam bio onesvešćen sve do ove prve povoljne vesti.

“ Krajnja neučtivost, jer se nismo lično upoznali. Ja osećam da je glupo što ćutim i da je potrebno koliko-toliko da podignem svoj ugled, pa ustajem da održim zdravicu.

istući ću na mrtvo ime krezubog studenta, samo ako se bude tamo zatekao; toga podsmevala prema kome od onog večera osećam nesavladljivu odvratnost. Biće rusvaja. Jest, jedino čekam da se snajka malo smiri. Jer ne bi bilo lepo, časti mi.

— Junački, Stevane, ne boj se! — Prikupim svu snagu i ukočim se, ali osećam je Dobro kako gazi preko sobe na prstima i kako mi se približuje.

— Ali to je preterano, gospodine. Ne treba dopustiti... — Kad gledam Grka, gospodine, onda osećam oduševljenje za svoju rasu, kao kad devojka istinski oseća sreću što je mlada, lepa i nevina.

Koliko mi se puta, pošto bih ugasio sveću i umirio se, učinilo da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i

Tada mi se učini da letim nad zemljom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, osećam beskrajnu, nedoglednu daljinu. Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe.

Dokle ovako? Bože, Bože sveti, veliki! Smiluj mi se! Sažali se na me. Spasi me! Spasi me! Spasi me!“ Osećam: usta mi se osušila, u slepim očima, u bilima, pod grlom, pod grudima, svuda, ludo brzo bije, kuca nešto kao čekić;

Petković, Vladislav Dis - PESME

Dok mi venac snova moju glavu kruži. Kao stara tajna ja počeh da živim, Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino

pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava K'o jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna

se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne vidi više predeo od splina: Ja se osećam podignut visoko, I tad pevamo ja i violina.

i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača. Osećam dodir trulog ogrtača, Sebe, da idem iz ovog okvira, I vlagu zemlje, da linije spira, Dok šapat prvi budi se i jača.

Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam.

ista, uvek s umnim gledom, U trenutku uspomena mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život pripoveda.

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima.

Ja osećam... I u času mahom, Pesma staje, ugasi se, svene: Pojavi se život s teškim dahom, I sve ode u san, uspomene. Vidim sebe

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

Ja osećam dušu i svoju i njenu: Obe, večne, stoje na jednom osmehu, Na jednom prostoru, dalekom vremenu, Koje katkad stupa i šapće

Ja ne znam više da l' se sećam sada. Ni kad je doš'o oblik zaborava. I ne osećam strasti, ni oluje, Ni kako diše mir, daljina plava. I ja ne čujem suze, ni slavuje, Ni kad je doš'o oblik zaborava.

SA ZAKLOPLjENIM OČIMA Ponova evo ja nalazim sebe U plodnom kraju staroga neznanja; Ponova evo osećam potrebe Za pali trijumf bola i nadanja I iluzija, i za sve potrebe, Saranu cveća, želja i stradanja.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Zaista, kako sada to osećam, da sam ih onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno više bih ostavio svetu. Ali tek u zrelom dobu sam

Ostali uspesi, ma koliko bili veliki, pašće u zasenak, ali ja osećam da mogu mirno da se odmaram na svojim lovorikama hiljadu godina. III.

da su se događaji koji su prethodili ovome dogodili vrlo davno i ukoliko pokušam da nastavim prekinuti tok misli, osećam pravu duhovnu mučninu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

I danas, kada se setim svoga detinjstva u Idvoru, osećam da je glavni smisao duhovnog života na selu održavanje i negovanje starih tradicija.

godine. Kada se i danas setim onih dana, osećam kao što sam uvek osećao, da je ovaj izdajnički potez austrijskog cara iz 1869.

dosta govorio o pripremama za upis na koledž i o životu u njemu, a usto sam često pominjao fizičku snagu i borbeni duh. Osećam da bih zbog toga trebalo da se izvinim, ali da li zaista treba da se izvinjavam?

predavanja i javnih govora za vreme leta u majčinom vinogradu, što mi je pružalo neobično zadovoljstvo, počeo sam da se osećam gotovo pokajnički. Mojoj majci je bio poznat moj antigermanizam i nikad se nije s njim slagala.

Ali tu se moram zaustaviti. Na sebi osećam tešku ruku verskog fanatika koja me vuče dole. Njegov ledeni prekorni glas opominje me da bogoslovlje ne dozvoljava takvo

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ja se, razume se, ne osećam pozvanim da govorim o umetnosti uopšte, nego jedino o književnosti. U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu

Razumljivo je onda što je i u pretposlednjoj strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

je i u pretposlednjoj strofi zamislivi iskaz „osećam sebe kad gledam u trave i noći, i vode“ dobio preokrenut izgled „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda“.

Teško je sada govoriti o mogućim posledicama. Ja se sam ne osećam pozvanim da o tome govorim, kao što sam – istinu govoreći – malo bio pozvan da donosim sud o tako velikome broju

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ranije (1911) srodne slike u Disovoj Tamnici kritičari odlučno odbijali pre kao besmislene nego kao nerazumljive: Da osećam sebe u pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino

pogledu trava I noći, i voda; i da slušam biće I duh moj u svemu kako moćno spava Ko jedina pesma, jedino otkriće; Da osećam sebe u pogledu trava.

recimo, Branko Lazarević, kritičar koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u pogledu trava i noći, i voda” kaže da nije ništa drugo nego „hotimična dvosmislenost , nesmislenost i tražena

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Da ga ne gledam. Ali opet kao u prikojasi: železna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na Paun-Polju, pokraj Bresja ili ispod Vragolije...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo...

Tvoje „sutra“ tu će s’ da navrši. A šta čeka ovaj smeten bes? Ja osećam rane razderane, Kad ni tebe nema zador naš. — — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome!

Miljković, Branko - PESME

SUNCE Ovo će se neizvesno kretanje završiti suncem. Osećam to pomeranje juga u svome srcu. Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka.

Petrović, Rastko - AFRIKA