Teodosije - ŽITIJA
Sna malo, oslonjen na stenu sedeći uzimaše, nagotu više od mekih haljina ljubljaše, jer se radovaše umno posmatrajući krinove u polju, koji i
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekla je Rašida na odmoru između časova i osmehnula se. Ataman je, oslonjen leđima o kajsiju, pušio neko smrdljivo čudo, dok su klinci iz mlađih razreda trčali oko dvorišta trenirajući za
Ponekad nisam imao oči za njega, iako, kad biste mu odbili neke stvari, nije bio loš momak. Stajao sam oslonjen o zid i pušio očeve cigarete koje su po pravilu bile đubre, ali do boljih nisam mogao da dođem. - Mislim da lažeš!
Mogli ste čitavu večnost trčati da biste naišli ma na jednu poput Grete. Stajao sam leđima oslonjen o zid gimnastičke sale u kojoj se svečanost održavala, a noge su mi bile teške kao da je neko nalio olovo u njih.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Seti se i jedne noći na zavejanom Kalemegdanu, gde se očajnički opraštao i ljubio s Vanom, oslonjen leđima na zid Rimskog bunara.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sjedi on u jarku oslonjen o punu torbicu, gviri u ručni sat s fosfornim ciframa, prinosi ga uvetu i gunđa: — Evo ga, ućutao se, prokletnik.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
U čamcu je sad samo njegov sin, uspravan i oslonjen laktovima o molo. — Evo vas natrag! Kako se sve svršilo? — Vrlo dobro. Kao što vidite, mogli ste slobodno poći.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
onim što nigda ne napisah (pometnja među profesorima te knjige:) on je bez pamćenja i opet odlazi na posla zemaljska oslonjen o jatake mnoge svi slušaju poslednje džeferdare zatim novinare kako pitaju šta je to pesnik rekao o pokolju?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Valjda je samo iskra svesti treptala. Pokušavam da se dignem, ali me nešto neodoljivo vuče zemlji, i, oslonjen na ruku, kretao sam glavom, dok mi je u ušima nešto pištalo, a pred očima treperile raznobojne iskrice.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Stotinak koračaja dale, bliže vojsci no seljacima, oslonjen uz plot, stoji Nikola i posmatra. ...Vi niste ludi, vi ste slepci, ovce. Što ste se zbili u gomilu?
Zastrepela je tek kad je on duže postajao, oslonjen na nju brzim disanjem, pa je ščepao za obe mišice i privukao na grudi da malakše u njegovoj snazi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Između njega i života počinjala je ona tanka a opasna pukotina. Oslonjen konju o vrat još je, u sebi, osećao mladost a telo ga je već izdavalo.
Nekada, u bolesti, izgopeo mu je vid; sada, u ovom saznanju, slutio je da mu je izgorela pesma. U svojoj ulici, oslonjen o zid Šeih-Mustafinog turbeta, Višnjić razaznaje kako se tu, nešto niže, ispred Vukovog i Dositejevog muzeja, prostiru
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na vratima nekadašnje djedove agencije stajao je trgovac u kecelji od crnoga klota, oslonjen o dovratak. Pošao sam uz polomljene kamene stepenice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Milo mi je... Sava Savić. — Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“. On se diže i oslonjen rukama o sto viknu: — Mirno! — Oči njegove smejale su se.
Okrećem se u mestu, i nervozno param noktom o dlan. — Pst! — učini ovaj u rovu. — Prešli su... Dižu se. Oslonjen na zid, raširenih očiju, blenuo sam u noć... Ništa se nije čulo. Prema zvezdanom nebu ocrtavao se grudobran.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
preoblačenja i opklade, tamnovanja i oslobađanja iz tamnice čine osnovni sižejni fond uskočkih pesama, dobrim delom oslonjen na internacionalne motive, ali s jako izraženim lokalnim i nacionalnim koloritom.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Docnije se pomalja iz jednog paperjastog oblačka i vidim ga jasno kako stoji oslonjen na jedno osušeno stablo, bez kore, potpuno belo.
Artemije Iguman Makarije se oporavio. Videli smo ga jutros rano kako oslonjen na štap geljuca po manastirskom dvorištu, doduše klimavo i nesigurno, no ipak geljuca. Pred podne pozvao je Nikanora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred radnjom Luka sjaha. Reče ordonansu i Isajlu da čekaju pred vratima, a on sam uđe. — Pomaže bog! Oslonjen rukama o tezgu, gledao je trgovac mrzovoljno i promrmljao nešto u znak pozdrava. — Dajte mi dva kilograma šećera!
3a sve to vreme stajao sam oslonjen o zid, oborene glave. Komandir mi prebaci ruku preko ramena i blago me oslovi: Hajde!...