Sremac, Stevan - PROZA
A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve! Ne smem ni da ga oslovim onda! Džaba ti, velim, i tih učenih ljudi!« A učinio je sem ovih književnih radova i drugih nekih usluga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zato je tada i stajala, drhtala, nijala se. Čekala da je ja prvi oslovim, makar i najgrublje, a ona će već odmah da mi popusti, moli me, nasmeje se, i tako da se izmirimo. Ali ja ćutim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni me ljubopitljivo gledaju, a kad ih oslovim, radoznalo zapitkuju. „Odakle dolazite, ako smem da znam?“ „Iz Mađarske“. „Iz Mađarske!