Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Moje razmišljanje prekidoše pucnji topova, te prinesoh durbin da osmatram. Plotun je bio rasturen, i neki se šrapneli izgubiše u šumi.
Mahnuo čovek rukom i rekao: eto u tom pravcu! Promolih glavu iza vrzine i sada osmatram... Levo jedna polusrušena kuća, ispred mene zabran, a desno neka sveže iskopana zemlja.
Da vidiš sad kad zavapi: „Gospodine potporučniče, u zoni sam pešačke vatre, ne mogu da osmatram“ — potporučnik Radojko pljesnu rukama i protrlja dlanove, a iz grudi mu se zatalasa široki smeh, koji otkri njegove bele
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tek komordžije promiču, a i ja srećno stigoh u podnožje. Kod jedne komore ostavio sam svoga konja, i pošao pešice. Osmatram stene i čukare koje su se natkvesile jedna iznad druge, kao da će svakoga časa pasti.