Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Vuče li kaku teretnicu, itd., — na što mu i momci i agent, sa urođenim gospodstvom stranih državljana, vrlo ukratko i osorno odgovaraše. Kapetan, pak, po imenu Tanasije Jeličić, stajaše gotovo ceo dan na jednom mestu, podbočivši se na sablju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šestoro. Petar joj odgovori, osorno, da bi on rado primio u kuću Trifunovu decu, jer on nema dece. Čini mu se čak, kaže, da ih neće ni imati.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
zna nezdrave snove o bludu koji ga na povratku snađu onda uzlet — staje pred Adama ovaj mu jedva otvara vrata i osorno presreće gorštaka: šta misliš da si mnogo važan da celo nebo čita literaturu hajde pokaži pozivnicu cipele obriši
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Aleksandar ga pogleda namršteno i osorno zapita: — Šta se to tebe tiče! — Ali malo posle zapita blažim glasom: — A što ti pitaš? — Pa...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da mu izuje opanke. On je osorno odgurnu. Petnaest godina mu ona izuva opanke. Šta li mu je sada?
Ne otpozdravi mu. Kapetan lako pocrvene, postiđen pred pandurom, pa ovome mahnu rukom da iziđe. — Što si me zvao? — osorno upita Aćim. — Prvo sedi, čiča-Aćime. Evo ti stolica — ustade i prinese mu stolicu. — Nisam ja za tebe čiča.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sigurno je da me, kada zakucam na njegovim vratima, neće osorno dočekati. No u kojem svojstvu i zvanju da se pojavim pred njim i opravdam svoju iznenadnu posetu? Razmislih o tome.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I zbilja, u zgodni čas neko čeljade ustoboči se na kućnome pragu. Ogleda se uokolo. —Šta ste tu stali? — javi se osorno. —Je li mi? — usprene žena. — Tako !...Da se odmorimo. —Pa tu? —Da kuda ćemo, kad nikoga ne poznajemo?
Uto veliko zvono zazvoni odlučno, osorno, kao glas strašnoga boga što prijeti i opominje na pokajanje. —Isuse moj, milosrđe!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!..
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turci ovu kosu drže još posednutu, i najedanput mi bi krivo zašto da ovako glupo izginemo, te upitah Komarova prilično osorno: šta ovo radimo? kakav cilj ima ovo naše tumaranje pred turskom bojnom linijom?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.
— Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu! — izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo.
— Vjerujemo, vjerujemo, Simeune! Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću! — odgurnu Simeun osorno rukom čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i trepere u ognjevitom oduševljenju, kad
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A nikad nije bilo ovako, nadoda, uzdahnu i zavrti upalim očima. — Počeja si opet jadat', — skoro osorno javi se žena mu. — Ko je uzročan? Tvoja luda pamet! —Ča vam je! — odazva se za oca Marija. Ivo pogleda na djevojku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka izvadi banknotu i baci je na tezgu, govoreći osorno: — Kusur... I ne gledajući Luku, trgovac nabusito odbaci banku. — Nemam sitno.