Jakšić, Đura - PROZA
A kad su ga povalili na macke, stegao je srce da se ne bi pred starijim zlikovcima osramotio... I, zaista, jedan od starih zločinaca nije mogao a da mu tom prilikom ne uzvikne: „Sinovče, od tebe će čovek biti!...
Obradović, Dositej - BASNE
„Da ti je prst s ustma soglasan bio, umela bih ti ja blagodariti, a tako ništa. Hego zaludu ti dobro, osramotio si se”. Naravoučenije Tako biva svakome ko ne čini dobro sasvim i kako valja. Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— nevaljala žena osmočiti — u slast pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u hladovini otoič — malopre ošvanjio — osramotio se ošljarenje — rad bez volje, izbegavanje posla, magarčenje Pajanta — pomoćna greda, greda o koju se vešaju stvari
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti! Aleksu osramotio, Ivana dograbio, pa sad žari i pali po Crnoj Bari, a vas dvojica sedite skrštenih ruku... — Ne sedimo, Nogiću!...
Zato se sad i zabrinuo. — Ali, popo, — reče — kako ću sad? Ja sam se osramotio pred Aleksom... Jedared mi je nazvao boga, a ja sam okrenuo glavu. — Pa zar si ti sam?...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A on je nju istinski voleo. Verovao je, jadni Hristić, da će ona biti srećna kad ga vidi, pa se za tu njenu sreću osramotio. A to može da razume samo onaj koji voli. I ja tek sad razumem Hristića, jer volim, jer prâvo volim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bajevič mu reče da je to Joka Stana Drekova, koju je muž, u Trijestu, osramotio i napustio, jer mu se dosadilo da čeka. A što pita?
Ona mu mirno – kao da ga nikad nije videla – reče da je Joka, Stana, Drekova i da ju je muž, u Trijestu, osramotio, i ostavio. Dosadilo mu da čeka, pa je nestao. Ona nastavlja put, bratu, u Rosiju. A biće sigurno povratka, i Drekovu.
Izgleda da su Isakoviči zaboravili tu stasitu, plahovitu, ženu. Ta ne čeka, da je teraju. Ako je Trifun osramotio nju, neće se ona obazreti, ni na decu. Ne valja dražiti ženu. Đurđe je odmahivao rukom na to.
Šaputao mu je da nije lepo, niti je pošteno, da mu ne kaže, na rastanku, da je on čuo da mu je Trifun osramotio kćer, i unesrećio. Bog neka mu plati.
Pri polasku sa strelišta, Isakoviči su se bili snuždili. Mislili su da ih je Pavle osramotio, pred Rusima. Ševič i ruski oficiri su potrčali za Kostjurinom, koji je išao pred njima, kao onaj što vodi stado.
Razbio bi mu glavu. A Petar je bio budan. Mučen nesanicom. Nije se ni za pištolj mašio. Kao jagnje se predade. Osramotio familiju. Tolikima je prvo dete umrlo. Nek zapne malo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Iznenaćen, Žućo od velikog čuda proguta laž koju je upravo htio da kaže, pa onda, da se ne bi osramotio pred kokoškama, jurnu punom brzinom prema mačku Toši urlajući: — Oprosti se s repom i ušima, više ih nećeš vidjeti!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uostalom, našto pričati kako se Slavonsko podunavski polk, tog jutra, osramotio? Uzme li se u obzir da su trčeći oficiri uspeli da saberu i smire puk, koji beše natrčao, sav zadihan, čak na topove;
Sremac, Stevan - PROZA
A prika Paja samo ćuti. Ćuti kao da se osramotio pred kumom; ćuti pa pušta guste dimove, i jednako gleda preda se u onu praseću glavu, koja mu licem okrenuta beše i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Tu crveno, tu šareno, tu cvetovi, tu perje; dobro te se krave ne plaše od nji. SVETOZAR: Jednu sam osramotio, ali u nevinosti. Navranila kosu što može biti, ali zaboravila na zulufe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
i jednim pandurom, morao je poći najprije doma, te od roditelja i starijega brata svečano izmoliti oproštenje što ih je osramotio. „Ja, Pšenelov pitomac, Napoleonov vojnik, ja da to učinim!? — Nikada! — Radije ću s mjesta na vješala!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kočijaš ga dovezao. Sa ubaleganim kljusićima. Ni sreski pandur ne bi pristao da ga onakvi voze. Osramotio me, uzdahnu Aćim. — Ne, poći ću i ja... Volim božićne običaje. (Glupo se ponašam. Sasvim glupo. I zbunjeno.) ...
Sve potonu. I on. — Ti me izdade, Vukašine. I grob mi opogani! — grmnu u pomračinu. — Zašto sam te osramotio? Ti ne odgovaraš za postupke punoletnog sina. Nisam te ni izdao. Uostalom, nisam imao šta da izdam.
Od stida što je sada pomenuo testament i što iza te reči stoji Vukašin, koji ga je više i drukčije nego Đorđe osramotio, onda, šest godina posle njihovog rastanka, kad ga je video u Skupštini kako sedi u klupi za vladine poslanike.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Šta da činim da se ne obrukam pred tolikim naučničkim velikanima? Time bih osramotio ne sebe samog već i gospođu Lavoazije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i trbuh... tu joj fali. — Da je nije upropastio? — Pa nije da vidiš, ali 'nako osramotio. — Kako to može biti? — Pa uj'o je za... oh opraštaj, gospodine. — Za šta, brate, uj'o? — Za... Za sisu...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Omlitavile, pa ne mogu da drže... sve od pića!... Nije trebalo da pijem, samo sam se osramotio... Ali neka, moći ću se dobro držati...« — i stade na noge. odjednom mu se oči raširiše, uzveraše se...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: A kako je ona imala srca svoju ćerku da premesti čak u Ivanjicu? DARA: Osramotio si nas, osramotio si celu kuću! ČEDA: Ja? Bože sačuvaj, osramotila je ona. DARA: Bože moj, bože moj!
ČEDA: A kako je ona imala srca svoju ćerku da premesti čak u Ivanjicu? DARA: Osramotio si nas, osramotio si celu kuću! ČEDA: Ja? Bože sačuvaj, osramotila je ona. DARA: Bože moj, bože moj!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tako bi me bezobraznik i pred kakvom stranom personom osramotio. JOVAN: Pa šta ste me zvali? FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje.
Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.) VASILIJE (đipi): Šta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, šta učini! Kako ćeš joj u oči pogledati? No, ja ću nju moliti, ona je dobra, ona će mi oprostiti.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ... ti mene ostavio, osramotio i na ovaj Božji dan rasplakao, a tebe da Bog dâ, da Bog... (Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vojvoda Prijezda (u pesmi Smrt vojvode Prijezde) umire da se ne bi osramotio ustupajući tiraninu sablju, konja i ljubu. To troje on shvata kao sastavni deo svoje slobode, kao punoću svoga