Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eno i Perin onaj mucalo, nema prednja dva zuba, a ne ume sekser krajcara da izračuna, pa i on ost’o u katanama. Ne valja, ništa ne valja! Biće, što rekli naši stari, »krvoprolitija« nekog, biće, biće!
Pa sad, otkud se u knjizi zna šta je on radio i razgovar’o se sam kad posle njega niko nije ost’o, a i on se tri dana daleko od svake zemlje udavio sam samcit; samo daska ostala posle njega!!
Udaj se ti samo, ta možda mi, kaže, nećeš više ni trebati!« A posle ga kao ujedared nestalo, a mesto njega ost’o samo neki doroc, pa raširio rukave pa kao ide meni, a ja se utom trgnem.
Ja sam se malo poduže zadrž’o na putu. He, al’ šta mu znaš; te ’ajd’ ovo, ’ajd’ ono... ele, k’o što vidiš, ost’o sam čitava tri dana preko termina. To je ono što kažu: U grad kad ’oćeš, a iz grada kad te puste! Pazi, Erža, polako.
I pop Spira, kažu, inzultir’o je gospodin-Ćiru... gađ’o ga peskonicom, i onaj ost’o bez jednog zuba... izbiven mu levi kutnjak, baš s koje je strane i jeo pop Ćira, jerbo desnom se stranom i ne služi,
repa od dečjeg zmaja, koji je bog te pita s koje strane pao i zalleo se u granje sa kojega je lišće davno otpalo, a rep ost’o tu da krasi golo drvo, i stajaće tu sve do druge godine, do leta, kad drvo ozeleni listom, i kad se nakiti
pop Ćira, ostavši sam u sobi — rekla bi i ti sa mnom zajedno: fala bogu kad je i ovako; kad samo gospodin vladika nije ost’o pri tom da sam ga ’teo namerno prevariti. — Pomirili se i poljubili!
A njemu prašta pokušanu prevaru. — A zar ga je hteo prevariti? — Ta tužio me da sam se poslužio pentikostarom, pa on ost’o bez zuba... a ono nije ni bila ta knjiga, nego časlovac... — Pa... ovaj... a zar to nije bilo...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
a sad su mu napravili čitavu zbrku u glavi Kelti, Finci, Huni, Vandali, Goti, naročito ovi poslednji sa onim prokletim ost i vest. Pa onda vojskovođe toga vremena: Alarih i Stilihon, Genzerih i Atila, Ajecije i Odoakar...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Tek, ja ka’ velim: lepo bi bilo da si ti ondena s nama. — A, mi smo, znaš, od bir-zemana ovako naučili! — Ost’o mu tako adet! Ali se Sreta ne dade ni osoliti.
Pandurović, Sima - PESME
Tada miriše doba ranog maja; I kao da se, neprimetno, prosto, Na Ideal što je u sećanju ost’o Nastavlja tiho jedan san bez kraja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao.