Jakšić, Đura - PROZA
Razumeš, džanum?...“ Baba ode, a njih dvoje ostadoše sami. Kaluđeru pojuri krv u obraze, oči mu sevaše kao u zmije, ruke su mu drktale, kojima je gladio Stanino belo lice;
Obradović, Dositej - BASNE
” Sama tokmo cerkovna dostojinstva, što musulmani ne mogoše na se uzeti, ostadoše hristjanom; no i ova, črez tursku i kaluđersku kabalu i hitrost, dođoše takima u ruke koji bolje umedoše lagati,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Idi, idi odmah, Mladene. Kaži popi da sam ga molio da mi dođe. Mladen odjuri kao vetar. Njih dvoje ostadoše sami. Kruni se suze slevahu, pa se sastajahu pod grlom... — Što si to uradio?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Odatle ona dohvati čardak sa šišarkom, šupu s vetrenjačama i s rakijom, pa dućan s celim jespapom, i od kuće ostadoše samo naše dve sobe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad je Sunce odskočilo, oni ostadoše sami na utrini, na kojoj se sve bilo sklonilo u senku bagrenja – i ljudi, i psi. Veliki kvadrati zelenih egzercirišta,
Hteo je da ih skine sa vrata, pre nego što umre. Devojke su, međutim – kad ostadoše bez majke – čuvale jedna drugu, pa su ljubakale sa oficirima, ali, u krevet sa njima nisu puštale jedna drugu.
Što se žuriš, Petro? Danas nećeš ići, neka se dete zabavi sa decom, dok ne zaboravi obiskivati o tebi. Tako ostadoše još jedan dan.
Ovakav život i ne vredi ništa. Bar će oni, što ostadoše, znati šta ih čeka. Ali oni ne veruju da će njih Vasilije zaboraviti, niti Rosija.
Ostaće samo grobovi rasuti, kao što ostadoše u Komoranu i Ostrogonu. Tišina će zavladati, tu, gde sad bagremovi mirišu i cvet opada, na Mahalu.
kuće, sedeći prekoputa gospože Evdokije, u polumraku, Pavle je, za trenutak, sećao se, još, konjanika i konja, koji ostadoše u manježu, da se, kao igrači u polonezi, ponosito, obilaze, sastaju, i rastaju.
Božička se bila udaljila i vratila i prišla Pavlu, a kad, za trenut, ostadoše sami, ona mu šanu da će ga sutra posetiti u Guldenpergu, kao što ga je posetila i u Engelu.
A odmah zatim zatražila da je vode kući. Niko nije znao šta se zbi. Uzalud je, posle, Đurđe, svojoj ženi – kad ostadoše sami – do zore dokazivao da on tome nije bio kriv, da se to desilo, kao od šale, da je ta Birčanska, Moholčanka,
Posmatrao je prisutne, molećivo, tako reći, ali njihova lica, uz svetlost sveće, koja je treperila u šandali, ostadoše nema. Đurđe je osetio da je usamljen u familiji, pri toj večeri, pri toj sveći.
Posle svih tih priča i dobrih saveta, brigadira Vitkoviča, Isakoviči ostadoše sami, u kući Žolobova, da se pripreme za audijenciju kod Kostjurina – u pačistu nedelju, te godine, po ruskom kalendaru.
Kad je mala karavana krenula, sa tatarskim vodičima, uz lavež pasa, iz avlije trgovca Žolobova, među onima koji ostadoše u Kijevu, najveselije je, Đurđa, ispratio Trifun.
Hteo je da iziđe na vrata, kad ostadoše sami, za trenut, dva, ali je ona stala pred njega, ispružila ruku, i preprečila kapiju.
Teodosije - ŽITIJA
I kada su blagorodni, koji su dopratili svetoga, već odlazili kući, mnogi od njih ostadoše u manastiru i protiv volje prepodobnoga, koji nije hteo da ožalosti siva samodršca, a oni k njemu govorahu: — Kod tebe,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad ih je po drugi put ostavljao, ostadoše u jednoj niskoj, nemačkoj gostionici, ispod Beča. Kad ih je po treći put ostavljao, pre dve godine – i manje već beše
Bolesnica beše uostalom mirna i nečujna. Od one strašne večeri ostadoše joj oči razrogačene, velike, modre, inače se beše sva promenila, sasušila, zbabala.
Behu kao izludeli od promena. Hodali su brdom, u čijoj senci, dole, ostadoše oranice, sela, crkve, vinogradi koje su videli sa visine, kao tice, a ne kao ljudi.
U tišini, koju ni prolaz puka nije mogao da poremeti, vrhunci planina ostadoše nepomični i jasno vidni, tako da Isakovič, ceo dan, ne skidaše sa njih oka.
Karlo Lotarinški žurio je u Češku, jer Pruska beše zaista počela rat. Pri napadu na čelu vojske, ostadoše sad poslednji, u zaštitnici, i dođoše iznemogli i bolesni do Šerdinga, na Dunav, gde su saznali da će zimovati u Gornjoj
“ Pa i bitke ostadoše u sećanju Isakovičevom bez smisla i bez veza. Sećao se tako i noći pri prelasku preko Rajne. Berenklau je tri dana
Decu i ženu ostavljaše u bratovljevoj kući spokojno, a što se tiče naselja, i onih što ostadoše na domu, činilo mu se da će možda i o njima neko brinuti, tako da će ih zateći u visokom žitu, što je već i u ravnici
Od sveg života, razmišljajući, ostadoše mu svetle u pameti i sad, samo one sjajne, čiste zvezde, i srebrne, šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla,
mu se sad učini draži od svega na svetu i bolji od svih drugih pukova i nikada pre toga nisu mu se činili ni oni što ostadoše doma, tako dostojni da im svane.
Aranđel Isakovič potera žurno, uzbrdo, odmičući po jarugama i voćnjacima, kao da se vozio po krovovima kuća, što ostadoše u dolji, sa svojim nadstrešnicama od slame i trske, svojim oborima i kočinama, izbušenim u zemlji, pod ogromnim stablima
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sem nekog pijanca koji je kunjao na sedištu za ratne vojne invalide, u njemu ostadoše samo Luka Ristin i šofer. Ulice opusteše, a svečana tišina spusti se poput prazničkog stolnjaka na liniju jedanaest.
Na besmislenom kalendaru ostadoše ispisani još besmisleniji sastanci, putovanja, projekti, datumi — čitava ta igra koja ga je, eto, i dovela u onu
Matavulj, Simo - USKOK
— najbolje bilo da ostadoše Francuzi, iako su bezbožni! — Ostav’te sad to! — viknu konte Pjero, koga ništa na svijetu ne mogaše tako naljutiti kao
I hoćeš li vjerovati, Janko, sine, da nam sva šteta bi, što se tu rani troje-četvoro momčadi! — I što moja dva prsta ostadoše — doda Ćoro, uz svoj obični goropadni smijeh. — A ne rekoh li ja da nijesu isto što i Turci! — reče stari Mrgud.
To rekoše još njeki neizabrani glavari: od izabranijeh njeki se odricahu, ali na molbu vladičinu ostadoše. Onda otidoše na ručak s vladikom u trpezariju: Petrovići, serdari, vojvode, knezovi, barjaktari, svećenici i Janko,
Poslije večernje Cetinjani odvedoše većinu „izvanjaca“ na večeru i noćište; u manastiru ostadoše Njeguši, dva Primorca, ostroški iguman, vojvoda Bošković i serdar Plamenac; ostadoše razumije se i onijeh deset vojnika
na večeru i noćište; u manastiru ostadoše Njeguši, dva Primorca, ostroški iguman, vojvoda Bošković i serdar Plamenac; ostadoše razumije se i onijeh deset vojnika što smijeniše onu šestoricu.
Bilo je još takvih zadirkivanja, te ne ostadoše pošteđeni ni Primorci, koje predstavljahu „admiral“ i „kapetan“, a na kraju đakon dohvati i Janka, pitajući ga: je li
Vladika, đakon i Janko opotjeraše u kas; vojnici i momče ostadoše trčati za njima. Pred manastirom, na gumnu, stojahu razdvojene dvije gomile oružanijeh ljudi.
Stijepo i Gruban uputiše se k njima, a dvojica od onijeh pođoše u susret. Kad se sastadoše, vrlo malo ostadoše, pa jedan od Cuca poče odmjereno koračati, brojeći korake do dvadeset šestoga. To učini i Stijepo koračajući u povrat.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pri onom zaošijavanju i bacanju zecu se istegnu uši, i kakve je onda dobio, takve mu ostadoše. Austrijski pisac Feliks Miterer (F. Mitterer, 1948), ima priču o devojčici koja je volela zeca nacrtanog na čaši.
VI Sve je prošlo, detinjstvo i s njim mogućnost boljeg sveta, ali ostadoše veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji makar i carstva propadala.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična
Dočeka i to što se ni u snu ne vidi: propade država, svemoćna vječita Austrija, a sunce ipak ostade na nebu, ostadoše posne njive i seljačke brige, samo se stari Švabin seoski knez Gavre preko noći premonduri u „srpskog“ kneza, pa se
nema života — ote se jadnom djedu, pa se i on sam nasmija na tu svoju drvenu mudrost i bi mu nešto drago što, evo, ostadoše i veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji, makar i carstva propadala.
Trista ljudi gore gladuje. Momak povazdan mitraljez nosi, a gladan. Seljak se okameni u mjestu. Ostadoše mu žive samo sitne uzigrane očice koje su treperile negdje u slobodnom manevarskom prostoru između krave, sinovca i
onda ćeš ti odsad biti magarac — reče mu bradonja i nekud iščeze, a moj ti se žderonja onoga trena preobrati u magare. Ostadoše mu samo čeljadeće noge, da se drugi ljudi sjetuju i uzmu u pamet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa napregnutom pažnjom posmatramo gde će metak pasti. Svitnu šrapnel i sunu iz njega gust dim... Dimljive lopte ostadoše nepomično u vazduhu pozadi neprijateljskih rovova. — Skratite daljinu! — naredi odsečno komandant.
Vojnici skidoše kape, prekrstiše se i, kao po komandi, digoše se svi. Kao bedem, ostadoše na nasipu u stavu mirno... Gledali su netremice u sveštenika a usta im otvorena, kao da gutaju reči...
Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostadoše četiri crna stuba dima. — Haubica! — Po tri razornom! — viče Tanasije.
I ova kompozicija krete. A onima koji ostadoše naređeno je da krenu putem do stanice u Lapovu, gde će i za njih doći nova kompozicija. U ovoj grupi zatekoh se i ja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kmet i ćata odoše, čudeći se belaju što ih snađe, a učitelji ostadoše još u školi. Čiča Stojan, čim učiteljica iziđe iz škole, dočeka je veselo i sa živim odobravanjem: — Tako, bratiću, Bog
« Gojko ga dočeka na vratima svoje učionice, namršten, a iz očiju mu se čitalo pitanje : »Šta je ?« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode. I ja se sklonih, bratiću, od zla.
Disanje nečije sve bliže i toplije i odjednom... vrele usne sa oštrim brkovima padoše na njen usijan obraz i tako ostadoše... Kao munja šinu je nešto uz grudi, oseti da joj se povrati sva snaga, ona se izvi iz tih ruku i skoči...
Posle podne ranije... Kad ostadoše sami u školi, pisar priđe k stolu i metnu na nj neke akte, razvi ih i obrte se Gojku. — Jeste li vi ovo pisali?
Vlajko i Ljubica ostadoše sami u sobi. Čim iziđoše njih dvojica iz dvorišta, Ljubica mu se baci na grudi, obgrli ga i steže grčevito, drhćući sva
znala sam... I snovi crni, iz dana u dan... pa da se poludi od brige. Pred veče, kad se mati i kći skloniše u sobu i ostadoše same, otpoče gorka ispovest. Ljubica je pričala teško, s mukom, ali joj Smiljka pomagaše zgodnim pitanjima.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Žetvu žela vila i djevojka, Vila žanje, a djevojka veže. Više žanje zagorkinja vila, Više žanje neg’ djevojka veže, Ostadoše snoplja nevezana. Govorila zagorka djevojci: “Hoćeš da ti hitrac trave dadem, Da ti budu pohitrije ruke?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po trešnjama, što mi ostadoše, u zavičaju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Razmisli se, pa pođi napred!...« Mi se ovim predlozima svagda slatko smejemo, ali nam i ulice ostadoše kakve su i bile. Kako s kaldrmom, tako je išlo i u svemu ostalom.
Kako je ko ugledao bolesnika, svaki je zastao kao okamenjen, odjednom se navuče bledilo na svima licima i sve oči ostadoše kao prikovane na onom bledom, smežuranom samrtničkom licu sa koga neprestano veje nekakva ledena stud...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŽALOPOJKA PRED PRAZNOM KASOM Takvu žalost nikad dosad ne opeva moja lira: U blagajni Kraljevine ostadoše tri talira! Tri grošića na početku preduge i gladne zime; Tri sirota polovnjaka, svakome sam dao ime: Para, Parić i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše? VUK TOMANOVIĆ Sedam bratah, svi sedam jednaci. KNEZ JANKO Hoće li ga osvetiti, Vuče?
RAZIĐOŠE SE DOMA SVIKOLICI; SAMO NEKOLIKA GLAVARA OSTADOŠE NA CETINjE DA PRITVRDE SVOJ DOGOVOR. SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I nešto zbog toga rđavog vremena, a najviše zbog žalosti u kojoj su bili, ostadoše potpuno usamljeni, odvojeni od sveta i komšiluka.
Pandurović, Sima - PESME
Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što se vole; I
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
S Otašem ostadoše: Spasoje, Petar i Marko. Četovođa je htio da na njega prvoga naidu Turci, da ih propusti koliko treba i da udari kad
Ljudi i žene iz susjedstva, digoše se jedno za drugijem i odoše. „Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo. Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako... Neka još malo počine pa ćemo...
Medik se polako diže, pa ode k ranjeniku. Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se. Baba uzela Miluna na krilo pa najerila malo glavu.
VII Kad momče prekide, ostadoše kao iza pjesme, malo snuždeni. Siti a razgrijani stadoše postari kunjati, pa žmirahu u serdara neće li ih ponuditi da
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
šćer careva, a ova | starica, ovo je careva kutnja babica; one ne umijući kud, a i nemajući su šta tražiti svoje kuće, ostadoše u mene, i ja uzeh sebi đevojku ovu za ženu.“ Otac mu se na to ražljuti: „Nesretni sine, što učini!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali, kako obično biva u takijem prilikama, nadjačani se većma ražestiše i ostadoše pri svojoj. Junački fra-Srdarina ne umijaše se preti, no im vikaše: — Ona guba, ona smrdljiva Čimavica, izmislila
Pa on i Tetka otidoše ka gvardijanu. Svi šest fratara ostadoše njeko vrijeme kraj bolesnika, kome se samo po dihanju moglo poznati da je još u životu, pa, ostavivši kod njega đake, oni
Tako ih zateče i berba. Preko vode otidoše: Tetka, Srdar, Mačak, Bujas i Butre, a ostadoše u manastiru: Naćvar, Duvalo, Blitvar, kuvar i Bakonja, a od slugu samo vozari, jer o berbi zatvarahu se mlin i vinjag.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...
— Red je da joj zapališ sveću. Možeš da ideš. U zdravlje, Aćime Katiću! — za kapetanom ostadoše otvorena vrata. Kovač brzo i snažno treska po nakovnju. Užarenu motiku umače u vodu i opet udara čekićem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Večera, kako ju je poručio opat Bonifacije, bila je spremljena kao što treba, a isto tako i pojedena: od riba i petla ostadoše samo kosti, a od vina praznina u krčagu, no opat je dade ispuniti.
„Jeste, sinko moj, ne preterujem! Hiljade prepisivača koji su se zanimali umnožavanjem knjiga ostadoše, tim prokletim pronalaskom, bez posla i hleba. A kako su bili divni njihovi rukopisi sa svojim ukrasima i sličicama!
nestadoše u doba Baroka, da se na mesto njih podignu gospodske palate ili velike kuće za izdavanje, ali žitelji varoši ostadoše nezlobiva deca. Oni me ljubopitljivo gledaju, a kad ih oslovim, radoznalo zapitkuju. „Odakle dolazite, ako smem da znam?
On je Konventu predložio i proturio ukidanje i rasturanje Akademije, usled čega akademici ostadoše bez hleba i zanimanja. Ozloglasio je moga muža za reakcionara i doprineo koliko god je mogao njegovom pogubljenju.
Kada su pobedonosni saveznici ušli u Pariz 31 marta 1814 godine, a Napoleon, okružen svojim maršalima koji mu ostadoše verni i svojom gardom, očekivao bolnim srcem dalji razvoj događaja, okupiše se u Parizu od 142 članova Senata njih 63 da
se održe u životu; mnoge od njih pocrkaše od gladi i žeđi, U očajnoj borbi za opstanak, i između individua iste vrste, ostadoše u životu samo oni koje je priroda naročito obdarila, a od žirafa samo one individue koje su imale duži vrat, jer on ih
Samo te, srećnije, individue imale su potomstva koje je nasledilo njihova idividualna preimućstva, a među kojima ostadoše pobednici u borbi za opstanak oni kod kojih su ta preimućstva bila najviše izražena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
on — a gde je bila na ravnu nogu i što se nije mešala u muške stvari za vreme rata, nego mi svi izgibosmo, a one sve ostadoše? — Dopustite — rekoh. — Eto ja imam veliku familiju i posmatrao sam i posmatram.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Uđoše svi u zasedanje, gde pisar sastavi protokol o svršenom pretresu, koji potpisaše kmet i odbornici. Pisar i kmet ostadoše u zasedanju da se, poverljivo, razgovore o drugim opštinskim poslovima, a ostali, zajedno sa Đuricom, iziđoše pred
— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u kome mu je dostavljeno za Đuricu; a za
Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac. Sluge zorom odoše na posao, a u kući ostadoše žene da reduju. Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa odmah potražiše da ručaju.
— Jovo, ja bih malo spavao — reče on kresnuvši okom na domaćina, koji ga pojmi, pa ustade i iziđe sa njim. u sobi ostadoše Đurica i Stanka.
XVII Đurica i Pantovac ostadoše kod Jova i na prenoćištu. Đurica i Stanka odneše ponjave u kukuruz ispod kuće, pa tu, pod jednom kržljakom, divljakom,
Đurica pogleda Stanku i oči mu ostadoše prikovane na njoj: otkud joj se povrati izgubljeni sjaj lepih očiju, otkud ova čudna lepota celoga stasa?..
U neko doba noći stiže Novica. Pošto se zasad nisu morali bojati ničega, Jovo ode da spava, a njih dvojica ostadoše sami u sobi. — Ja te poslušah — poče Đurica. — Prvo tebe potražih, kao što si mi kazao. — Dobro si učinio.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I sreća ih namjeri na radnju, pa pošto im rekoše da će biti zarade za dulje vremena, sinovi ostadoše u gradu, a otac se povrati kući da na paši zamijeni ženu i da uzdrži ono potrebe što sa sobom u bijegu ponesoše .
A kad ih žandari predadoše tamničaru i ovaj ih zatvori u jednu ćeliju, ostadoše dugo jedan pored drugoga prislonjeni uza zid.
Sjedeći pod borovima, istinski osjećam svježinu života, a u pameti od svih utisaka iz manastira ostadoše mi živo usječene svijetle oči zarobljena magareta. Pomislih: koliko mora da čezne za svijetlim prostorom i slobodom!
I seti se svoje gladi, kad ono njih nekoliko drugova ostadoše u pustoj planini za dva dana bez zalogaja. Pa priđe s leđa Aranutu i odreši mu ruke.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od promena” - prvo gledaju iz gornje, pa odmah zatim iz donje perspektive: „Hodali su brdom, u čijoj senci, dole, ostadoše oranice, sela, crkve, vinogradi koje su videli sa visine, kao tice, a ne kao ljudi.
Prvi primer je s početka sedme glave, odmah posle povratka sa Rajne pod Šerding: „Pa i bitke ostadoše u sećanju Isakovičevom bez smisla i bez veza. Sećao se tako i noći pri prelasku preko Rajne”.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I čuješ, najo, pazi i ti na nj, dok se povratim! — i ode. Roditelji ostadoše zamišljeni, kao da o nečemu premšpljaju. Stara najednom iznebuha upita Iliju: —Što misliš, kad će se povratiti?
I podulje ostadoše tako, k'o veoma zabrinuti zbog nečega. — Pojmo, da ne okasnimo! — reče najzad djevojka. — Pojmo! — odgovori Jure.
Uto i Jure priđe k njima. Svi ostadoše na nogama. Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo.
Nastade dugo ćukanje, dok se staroj dodijalo, te i ona pođe k svomu čovjeku na počinak. Ostadoše Jure i Jelka, je jednako sjedeći jedno do drugoga — i ne razgovarajući.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od svih zdanija koja smo, draga prijateljice, videli prilikom naše posete u Aleksandriji, ne ostadoše ni ruševine. Jedino ona dva staroegipatska obeliska očuvala su se; jedan od njih stoji sada u Londonu, a drugi u
Oni koji u sali ostadoše ne mogoše videti šta se dalje dešava, nego čuše samo urnebesnu viku, pretnje i psovke i, u toj pomamnoj buri, iznemogli
Rođen 1817, a umro 1906, doživeo je najdublju starost od svih Milankovića. Od šest Todorovih sinova ostadoše u Dalju samo njih dvojica; Georgije, koji je svoga oca nasledio u njegovom zvanju kod vlastelinstva daljskog, i Antonije,
Od te generacije Milankovića ostadoše u Dalju opet samo njih dvojica: Jovan, sin Georgija, i Milan, sin Antonija, moj otac.
se još sačuvaše Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.
U očinskom domu ostadoše samo naša majka, baba i obe sestre sa svojom guvernantom. Ali za vreme školskih raspusta, ožive opet naša kuća.
Njihova raznolikost i visoki stepen razvitka svedoče da je i pre njih bilo života na Zemlji, samo nam od njega ne ostadoše nikakva svedočanstva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju.
Profesori ostadoše na pragu velikih ulaznih vrata, kao prikovani. Zagledali se svi u jednom pravcu, kao jednim parom očiju.
— Nema više šale, Pavle, ja sam u životu... Rim i teza ostadoše van života, kao sve lepe stvari... I Verica Panić ostade van života, kao sve lepe stvari.
— I tvoju ću bundu pokloniti, biće ti odmah lakše. — Kad je Marija Vlaovićka posle godinu dana sahranjena, ostadoše brat i sestra u skoro sasvim praznim sobama. Melanholija kod Josifa izbi sad svom silinom.
„Videćemo...” I videli su da se još može, videli opet nekako istovremeno na obe strane. Mirku ostadoše zglobovi po rukama — pa i u kolenu jednom — natečeni, ali radio je, i čak i više no pre, jer se Kašikara polako
Osušila se, sitno nežno njeno lice se nekuda strošilo, jedva je s profila bilo mogućno razabrati lepe, plemenite crte. Ostadoše samo izuzetno, skoro nemogućno velike, i sada još veće oči: kao na portretu „Suzana Furman”, od Rubensa; oči koje
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— izdra se komandir kroz stisnute zube. Zažalio sam trenutno što i moje mamuze ne prave larmu. Ali, i oni što ostadoše nisu u boljem položaju, tešio sam se. Ovako ću preko prve ograde u noć. Neki pas lanu.
Svejedno. Nekoliko života manje. Na granici smo otadžbine. Pređosmo prugu. Izdužene šine, kao opružene mrtvačke ruke, ostadoše puste. Pred Mitrovicom zastadosmo, da odiđu malo trupe koje su nailazile i sa severne strane.
Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji ostadoše skriveni, iza sivih oblaka, jadni, napušteni. Sedimo oko vatre i ćutimo... Sneg poče da pada. Još jedna nevolja više.
Čujemo neko kloparanje, tumaranje uz drvene stepenice, i onda se sve utiša. Tada uđosmo. Vojnici ostadoše u dvorištu. Ja i Đuro pođosmo uz mračne i uske drvene stepenice.
Izmučena i preplanula lica starih ratnika se zgrčiše. Potpukovnik Petar zaplaka se... Gomila poče da se razilazi. Ostadoše samo još nekoliko vojnika sa sveštenikom puka, koji navuče epitrahilj. — Kako se zvala pokojnica?
Onda se zavali na jastuk, ruke mlitavo opusti, a usta mu ostadoše otvorena. Medicinar priđe da mu opipa puls. Onda zatraži od jednoga bolničara špric, uze neke žućkaste tečnosti i
Za njima kretosmo i mi polako, zastajemo, opet nogu pred nogu. Za nama ostadoše pusti maslinjaci. Sunce je već bilo daleko poodmaklo, kada stigosmo na onaj rt, i tada ugledasmo množinu lađa, ratnih,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pak udari đoga bakračlijom, skoči đogat preko polja ravna, ostadoše mlade Sarajlije; ali ne šće sluga Husejine, već povika iz grla bijela: „Stani, kurvo, dijete Grujica!
dva Turčina mlada, oba brata izvrh Vukovija, oba brata, oba barjaktara; oba pa’še, nogom ne makoše, barjaci im pusti ostadoše.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sad ću ja doći. Vjerna kuja veselo zamaha repom, leže i spusti glavu na šape, ali joj oči i dalje ostadoše prikovane za drvo na kome se krio njezin voljeni Nikolica.
Dobro je što mi je šešir visok, pa mu je gornji dio bio prazan, inače — ode glava. Ustaše i toga dana ostadoše kratkih rukava.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I posadi njih ispred vinogradskih vrata da pudaruju, i ode k svome domu, a ti pudari onde [ostadoše] za mnogo dobi čameći i sedeći.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Devojke pazariše, pa i odoše. Ostadoše opet sami. Opet mala počinka. — Bre! — poče hadži Zamfir — iskvari se mnogo svet! Batisaše se i selskije!...