Upotreba reči ostaje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

A meni ostaje samo želja da u ovakvoj bajnoj noći, misleći na moju preminulu sreću — dušu ispustim... Posle se skoro nikad i ne

Obradović, Dositej - BASNE

Ako li pak ne poznajemo ni njihovu dobrotu ni zloću, ni razum ni nerazumije, ostaje nam da isljedimo njihova namjerenija i da se izvestimo zašto nam oni taki sovjet daju a ne drugojači.

uči, i dan po dan i bolji i razumniji biva, a ko se deni, ili se ponosi, ili se stidi što od drugoga naučiti, a on ostaje stražnji. „Iže ne sobirajet so mnoju, rastočajet”, veli naš Spasitelj.

χρόνον παραμένει: Mudrost je sama od sviju imjenija besmertna, ibo ova brzo nas ostavljaju, a ona u sve vreme s nami ostaje”.

svoje pravdi i dobrodjetelji pretpočitava, u glupom sujeveriju, u ludom tvrdoglavstvu i samovoljnom neznanju leži i ostaje, on se užasno vara, i u praroditeljnom grehu, tojest u neznanju, svojevoljno ostaje.

i samovoljnom neznanju leži i ostaje, on se užasno vara, i u praroditeljnom grehu, tojest u neznanju, svojevoljno ostaje.

Pravedno je dakle da se i bogoljubivi arhijereji staraju da ovi pohvalni običaj vsegda u naciji ostaje. Pravo i poželatelnjejše počitanije ono je koje ne iz sujeverija i prostote nego iz zdrave i prosveštene proishodi duše.

Ako li (kako se često slučava) što ima izgubi, ništa mu ne ostaje nego sramotno ime. Evo jedan kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim

drugo razumno dokazatelstvo kromje što su tako i stari držali, to znači da silom hoće od istoga vrapca beslovesniji da ostaje.

Nek niko iz ovih reči ne zaključava da svak valja da ostaje takav kakav je; ne, ovo je za magare, a ne za čoveka. Nego nadleži dobro znati da je prevelika različnost samim delom

neka niko ne zaključava da je zavist dobra vešt, budući da i ona može drugda uzrokovati što dobro i polezno; ne, ona ostaje huda i zla, zašto njejzino namjerenije nije da što dobro pričini i proizvede, nego da to vospeti, udruči i uničtoži, i

ona ima ovi prekrasni dar i preimuštestvo: da i isto tuđe zlo namjerenije na dobro preobrati i upotrebi. Ostaje nam da rečemo šta je zavist i kako se rađa. Zavist je skorb o sovršenstvu drugoga.

” — „Neću ni to, ja ne želim da me se ko straši.” — „Jošt jedno ostaje, pak ako i ovo ne budeš hotela, a ti moraš stradati kako si i dosad: hitrost i lukavstvo lisičje.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Pa ka Uvcu, kroz dim, kroz teskobu, a na pustom ostaje na grobu sneg jesenji, cveće bez korena. BALADA O STOJKOVIĆIMA Bije batinaš, bogme svojski raspalio, puca nam

s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje, čeka sneg, svinja o koju je obrisan krvav nož.

HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

14, 15 li punktova. Sad u skupštini kažemo da mi svaki na svoju stranu s vojskom odlazimo, nahija ostaje bez starešine i suda, a narodu koji kod kuća ostaje trebaće suda, zato neka skupština izabere dva poštena čoveka, da

kažemo da mi svaki na svoju stranu s vojskom odlazimo, nahija ostaje bez starešine i suda, a narodu koji kod kuća ostaje trebaće suda, zato neka skupština izabere dva poštena čoveka, da i̓ u Kličevcu, nemačkom šancu više Valjeva, ostavimo.

Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?” a Filipović manu glavom pa kaže: „Francuz ostaje svuda Francuz”.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— reče pa poteže pištolj. Sinu Srećkovo crno oko, pa mu zaustavi ruku. — Kad Srećko nešto rekne, ono ostaje kao sveto!... Pištolj za pojas, pa put za uši!... Kad budeš počeo na svoju ruku, čini šta znaš, ali na moje ime...

— Bogu sam se zakleo, harambašo. I poljubiše se. — Braćo! — okrete se hajducima. — Zbogom ko ostaje! Praštajte!... Onda priđe ocu pa, ljubeći ga u ruku, kroz suze reče: — Babo! Pozdravi mi majku!...

To mesto beše tako da se, prosto-naprosto, ne da zauzeti; ako bi se baš silom prodrlo, onda pobeđenima ne ostaje ništa drugo nego da pomru, pa bilo to od oštre sablje I kuršuma, bilo u valima Save ili Zasavice...

Ja praštam i molim da se i meni oprosti!... I ja ću s vama!... Moj je posao svršen, i sad mi ostaje samo da umrem junački s junacima — ako me primate?... Zeka ga zagrli. — Ama što me gledaš tako?...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Opet svi ćute i ustavili dah. — Pticama nebeskim dao je bog drugu snagu i pute, a čovjeku ostaje pamet i hrišćansko srce. Opet ćutanje, niko ne zna kako da počne, kako da ga tješi, šta da mu kaže.

A kad mrak pritisne zemlju, neko se šunja pored popova plota. Ne bijeli se na njemu seljačka košulja, ni na putu ostaje široka stopa od opanaka.

ostajte zdravo! Sad ćete mi valjda dati ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se srdim. Ona mi pruži ruku i smejaše se. Ah, pobratime, znaš li kaka joj je ručica!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« — A onaj zadovoljan donosi još jedan bokal. I njega isprazni Aća, pa ode da metne pismo na poštu; a domaćin ostaje i zadovoljan razmišlja u sebi kako nema ništa lepše od učena čoveka, i kako sve ide kao namazano.

Psuje istina svet i pajvan i gazdu, ali opet ostaje sve po starom; kako je kome udesnije, tako i radi. Pa kad je to sve tako, onda će vam razumljivo biti i ovo što je gđa

Izumire polako i bahat ljudi i topot konja i tandrk kola i torokanje žena. Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna. Ukućani sedeli ispred kuće posle večere i razgovarali se o mnogim raznim stvarima.

— ’Ajde, kup’te perje, pa da se poleže! I malo posle dižu se komšinice i odlaze praćene fenjerom. Ostaje soba s ukućanima samo. A zatim se gasi sveća u kući, prestaje šapat i nastaje tišina.

Ali Melanija ostaje pri svome, i veli da ni mami ne bi škodilo da malo više zna francuski. Doduše, još ga ni ona (Melanija) ne govori, ali

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A seljaci ako mu za to koju rakiju plate — dobro, ako ne — ne traži. Samo ni tu ne ostaje. Opet odjuri dalje — po maalama, kućama da što posluša, iscepa drva, donese vode...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kaže, pre bi u bunar skočila nego što bi za ćiftu pošla. Sada Ljuba hoće Milenu Mileusnićevu da prosi. Čika-Gavra ostaje kod kuće, a sa Ljubom ide u B. njegove matere maćeha, koja je tetka Mileninoj materi. Dođu u B. Majka je već kod Mileve.

Majka drži za sigurno da će biti šta, premda Mileva malo naviše teži. — Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje. Oprosti se sa majkom. Ljuba noću dugo nije mogao zaspati; razmišljao je.

— I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju. Vino još ostaje na stolu. Belkić jednako vinom nutka goste, osobito Ljubu; no Ljuba slabo pije: primetio je na Belkiću da ga iskušava da

„Dva — osam — četrnaest — osamnaest . . . sedamdeset — nula — ostaje mi sedam; sedam i dva devet — jedanaest — dvanaest . . .

sedamdeset — nula — ostaje mi sedam; sedam i dva devet — jedanaest — dvanaest . . . triest i četiri — ostaje mi tri; tri — četiri — pet — šest — deset . . . suma: jedna hiljada četrdeset forinti i trideset krajcara.

Alka je još mlada, ali teško pada drugarici kad drugaricu pod vencem vidi, a ona ostaje. Onda devojke postaju sumorne. Šta ćemo, kad sve po sreći ide! Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice.

Ipak joj Alka dužna ne ostaje, pa tu padaju sitne i krupne reči. Neopisana mržnja međ njima dvema; jedna Frenegonda, druga Brunhilda.

Znate, jedna na drugu izmišlja, pa i ova ne ostaje dužna; no još nikoja nije došla do toga da se zbog toga pred sudom tuži. — Sad na treće.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ima tu vazdan stvari za i protiv i ѕumma ѕummarum ostaje ono da nijedno tvrđenje nije sigurnije ni istinitijeg od protivnog.

I kad rana stane da zarašćuje on je, krijući, polije malo sirćetom te ona onako nagrizena i razjedena uvek ostaje sveža i otvorena i čak gore s njom stoji nego u početku.

ugušiti I svima kao da stoji na licu da tu promenu očekuju, i kao preklinju jedno drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i malom drhti brada pa im to drhtanje svima kljuca u mozak, i sve ih prožima užas kad jedno u drugo pogledaju.

Samo od koga bih ja ovde sve to saznao, i kako bi to gadno bilo da se ja o tome raspitujem. Dakle ostaje da sumnjam, da tu sumnju nosim u sebi, da se mučim kao najbedniji nesrećnik, a ja to ne mogu izdržati...

Afrika

Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao deran.

koja blizu obale stavlja beli puder udaje se za crnca koji nosi okovratnik od celuloida, i njihov porok sa Zapada ostaje u porodici.

„Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!“ I šalupa se sve više udaljuje od broda Ostaje još deset minuta do polaska broda. Potpun mrak. Tu je i momak koji sprema moju kabinu.

Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

Palmama svih vrsta, gumama, fromažeima, hlebnim drvetom kakotijeom, tako da samo pogdegde ostaje široko crvena, sita i krvava.

Za svaku sigurnost on odmah udvaja dozu kinina, stavlja vlažne obloge na glavu i oko grudi, i ostaje nepomično ležeći da se ne bi dalje umarao. Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima.

Jedino što ostaje to je privići se na žeđ, kao na nesnosnog druga. Sramota me je da sam uzbunio svet sa traženjem banana i kokosa a da

Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi. Ne obzirujući se na crnce, na boja, na kuvara, na tumača koji su mi se pridružili, ja puštam da

Starica, glavna ličnost ove naseobine, ostaje sva skupljena i užasnuta u dnu kolibe. Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina.

U visini se lomi grana od skoka kakvog majmuna, a ćutanje šume ostaje nepovređeno, apsolutno u svojoj veličanstvenoj strahoti.

Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce. Masa slepi, ostaje bez nosa, ušiju, prstiju, čitavih udova. Bolest podla, jer je bez bola; zaglušna; njen tok ne može se predvideti.

Inače čulni život crnca ostaje u mnogom skriven za prolaznika i pored ogromnog broja sažvakanih plodova kole, koji su vrlo jak ekscitativ.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Momku ostaje drugi pet, pak se mogu oboje po volji usrećiti. JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.“ A šta drugo ostaje tim Rascijanima, kad je tako, nego da se sele ma kuda?

Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku. Nad njim je bio ceo Temišvar, tolike tvrđave, kasarne, toliki ljudi, konji, ali niko čak i ne

Meni tamo ne mož bolje biti. Nego svi ste vi poleteli u Rosiju preselitsja, jer u Rosiji niko ne ostaje u službi, bez nagraždenija! Aha! Aha!“ „Nikakije nagraždenija, Ševič nema da traži, meni!

Plašio me, da će me u pehotu premestiti!“ „Meni su, vidiš, husare dali, a niti mi se išlo, niti mi se ostaje, al’ što pisah neću poreknuti! Neću ja da budem prvi Isakovič što pisa, pa poreče. Nisu takvi bili ni naši stari!

Uzalud ih miluju po kosici. Uzalud se dozivaju, nemo, u noći. To njihovo dozivanje ostaje bez glasa i oni ostaju ležeći, jedno kraj drugoga, nepomično.

A bio je uveren da će mu, lako, nabaviti i podvoz do Beča. Neka on samo putuje, moliću lepo! On, Trandafil, ostaje, moliću lepo. Isakovič je sa tim čovekom sedeo, svako veče, dugo. Sve je nešto sa njim šaputao, brižno.

pod svojim šeširom ukrašenim nojevim perjem, pada, u kola, pa se diže ponova, a zatim, zaljuljan, ispada iz kola i ostaje, nepomičan, na zelenoj travi. A i to se odigralo, brzo, kao leprš golubova.

Govori samo o njemu, Isakoviču. Isakovič, videv da vreme prolazi, a ona ostaje, poče da je mazi i moljaka, da iziđu iz njegove sobe, da ide iz Engela.

Čuje se da će oficiri, koji ostanu, dobiti grunt i plemstvo! Janika Antonovič, oberkapetan, potpisao je da ostaje i dobio je, kažu, plemstvo i sto četrdeset i pet lanaca zemlje u Hungariji.

Selja je to, seljanka, pa i u žalosti ostaje dobra, i sa smehom u suzama. Ona druga, njegova, na žalost, ćerka je kapamadžije Grozdina, ćerka zanatlijska, uzana,

A kad bi išao u kuću, išao bi kao u posetu. Ogrnuo bi kaput. Grozdin je Pavla odmah, neljubazno, zapitao, koliko ostaje u gostima. A kad mu Pavle reče, samo dva‑tri dana, starac se odobrovoljio.

On je udov, kaže, za njim ne ostaje, da prosi, niko. Ne žali umreti. A našao bi još devetoricu, u Engelbirti, za tu avanturu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Međutim, njihovo nacionalno osećanje ostaje neodređeno ili bez dubine; njega ne vodi, kao što to inače biva, neka vrsta nacionalnog instinkta.

Krajnja je faza toga procesa da se narodno ime gubi ili postaje sporedno, a mesto njega ostaje samo vera. Našao sam poneku ženu i čoveka i u Sredskoj koji izbegavaju da kažu da su Srbi i da im je jezik srpski,

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim. Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se medvjed mirne duše može nazvati Kruškotres Kukuruzović

Povazdan zato brojim kruške na drvetu i kukuruze u njivi i računam koliko mi još ostaje da živim. Ostaje mi još najviše desetak dana, i onda se medvjed mirne duše može nazvati Kruškotres Kukuruzović Psetožder.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao.

U tome i leži harmonija našega braka, što jedno drugo ne uznemiravamo. MILE: Onda ti ne ostaje ništa drugo do strpljenje. RINA: Strpljenje! Kao da je to tako lako biti strpljiv. MILE: Najbolje: nemoj misliti na to.

Da ih pretečem, ne ostaje mi ništa drugo do da još noćas ispišem brošuru i sutra po podne da je pustim u prodaju. Ili to ili da se uzdržim, ali

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- i ja ga videh kako sav slepljen sa konjem leti prema Halas-Čardi, dok iza njega, u vazduhu ostaje svetla pruga, a u tek iscvetalim bagremima grakću mlade čavke.

Četiri! - Nije neophodno. Engleska gramatika i nije neka gramatika. Ima dvadeset strana. - U tom slučaju ostaje mi da nabavim još dve kornjače. Rekao si da imaš još latinsku i rusku gramatiku i da iz ruskog imaš jedinicu. Nisi li?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

koji je ovako glasio: „Dušu svoju predajem Bogu stvoritelju, zemlji telo, a sve moje dvižimo i nedvižimo imjenije ostaje mojoj suprugi Sofiji Kirić na uživlenije do smrti, a posle njene smrti neka se deca na ravno dele”.

Vratiće konja Peri. Pošlje Peri konja, i da mu kazati da mu vrati novac kad uzmogne. Ali ipak Pera ostaje pri svome planu; proleće nije daleko, biće za konje i živad hrane. Samo otac ostaje ožalošćen. Prođu dve nedelje.

Ali ipak Pera ostaje pri svome planu; proleće nije daleko, biće za konje i živad hrane. Samo otac ostaje ožalošćen. Prođu dve nedelje. Šamika se pripravi i ide da pokuša sreću kod Polačekovih. Dođe u Š.

— Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno. — Pa šta ti je teško? — Žao mi je moje muke. — Pa na mlađima svet ostaje. — Tebi je lako reći: „I ninje odpuštaješi raba tvojega”, al šta ću ja?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

navikao da gleda tako, kao da je vidljivo nevidljivo, a nevidljivo vidljivo i da prođe tamo gde bi bio rado ostao, a da ostaje tamo otkuda bi bio rado pošao?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Urođenici u Kvinslandu veruju da deo detinje duše ostaje u posteljici, pa je zato baba brižljivo zakopa u pesak.⁶⁶ U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo stvari za igranje.

sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo stvari za igranje. Ostaje samo šuga, jedna od najnesrećnijih i najpoetičnijih igara koje su ulepšavale naše rane godine na planeti Zemlji.

JESEN Vreme je da se pakujem. Krajnje je vreme. Postoji vreme za raspakivanje i vreme za pakovanje, ali šta mi ostaje da strpam u torbu kad su mi se farmerke izlizale, majice isprale i pocepale, kad su knjige za leto pročitane, sandale

Dve dangube više ne misle na onaj život, ustreptali oblak načinjen od suvih ptičijih tela. Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih

Baš ste slatke, male šašavice, baš vam zavidim!« »Za vašim točkićima ostaje kaligrafija tragova u prašini — izvodite krivine i zavitlavate se iznad istorije. Šta je za vas istorija?

Teši se tim da nije sve ni u osvajanju. Uostalom, ostaje još i osvajanje nekih lepotica, što takođe nije beznačajan cilj!

U tim časovima njegova opuštenost podseća na davljenika. Sve ređe ostaje u kafani posle ponoći. Onda je tri dana neupotrebljiv i ne može da dođe sebi.

Je li ona žena što spava — ona ista devojka zbog koje sam odeven skakao sa železničkog mosta u reku? Koliko mi još ostaje da živim?

Hoće li ovako biti sve do kraja? Šta će se promeniti? Šta mi ostaje još da čekam? Jednu sobu više? Dva službenika više? Dvoja vrata više na automobilu? Kuda sve to vodi?

Ipak, oseća da je prva runda izgubljena i da mu ostaje još jedino iscrpljujuća tuča na poene. Nije vredelo čak ni to što je pre dolaska po kćer skinuo metalni nosač sa

– Oni su te i nagovorili da kupiš onaj plac da podigneš kuću. Seljačka psihologija! »Zemlja uvek ostaje.« Ostaje — govno!

– Oni su te i nagovorili da kupiš onaj plac da podigneš kuću. Seljačka psihologija! »Zemlja uvek ostaje.« Ostaje — govno!

Matavulj, Simo - USKOK

Sjutra još ostaje da se postave sudije po plemenima, da se utvrdi zakonik, koji je već bio, i porez kakav je u zakoniku i da se svrgne

— Onda ne ostaje drugo, no da im pišem njemački — završi Janko. Vladika, ušav, nastavi šetanje i započe jadanje kako su se novi susjedi u

— „Vaistinu, kao i do sad, možemo je pjevati na poređe“, odgovori mlađi. — „To ne može biti, no po starještvu ona ostaje meni“. Mlađi se oprije.

Sjutradan krenu se svatovi po djevojku, a ženik ostaje doma. Cijelijem putem svatovi meću iz pušaka, a desni djever nudi vinom ljude, mimo čije kuće prolaze.

I zapita: — Šta je tu žalosno, Krcune!? — A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!... Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“.

Dakle, što bismo mi? Ko bi nas pripazio ono malo dana što nam ostaje? Kako bi nam bilo u pustoj kući, u živoj grobnici? — Aoh, aoh nama! — reče Krstinja. — A sad obrnimo veseliju stranu!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Njena jednostavnost uliva pouzdanje; na kraju svih nedoumica učini nam se da, ipak, znamo šta je poezija: ono što ostaje kad svi napori i klonuća, svi uzleti i padovi prođu - tačna reč iskazana izuzetnim povodom.

Ded samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama,

Ćopić te utiske ne ugrađuje u neku jaču konstrukciju traganja za izgubljenim vremenom; on ostaje u granicama lirske anegdote.

otrčati); šiškavica (za varoško žensko čeljade, pogrdno); jezičko (čovek duga jezika, brbljivac, ili onaj koji ne ostaje dužan); džeka (nevaljalac, rđa); našušuren gaj; sjedećuv (sklon sedenju); onolikački: brondati (gunđati); prijašin; miruh

čitanje, obmana je očigledna: radnja se odvaja od umetničkog dela, otpada kao što otpadaju skele oko dovršene građevine. Ostaje čista radost igre, igre nezavršene i nezavršive, igre što je dovoljna sama sebi.

Zahtev da se strane reči izbegavaju u poeziji i dalje ostaje na snazi, i to sa valjanim razlozima; samo je jedanput taj zahtev, u igri, mogao biti izigran; Ršumović je iskoristio

dolazi i do odblesaka stvarnosti: izranjaju, zajedno sa rečima, vrlo prepoznatljive situacije, portreti, zbivanja... Ostaje, međutim, uvek ona lagodna nota igre i razdrešenosti.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi dakle ne ostaje, nego progovoriti koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Još za neko vreme on ostaje u diplomatskoj službi kneza Kantakuzina, ali radi za svoju stvar na Balkanu. 1688. uspe da se njegov plan u Beču uzme

naroda, predstavnika ideje o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra Velikog, ali on ostaje vazda u zatočenju, i najzad, 1703, kada je buknuo mađarski ustanak i nastalo vrenje u celoj zemlji, bude poslat u Heb, u

I on ostaje u neizvesnosti i nedoumici i često ostavlja »blagorazumnom čitatelju« da se ovaj sam odluči sa kime će se složiti.

Ceo posao je shvaćen na široj osnovici, vrlo dobro je izrađen i ostaje najbolji istorijski rad u srpskoj književnosti XVIII veka.

1788. vrati se u Lajpcig gde štampa svoje Basne. Od 1789. sve do 1802. on ostaje u Beču, uvek učiteljujući, ali ne u povoljnim materijalnim prilikama.

dolazi u Zemun, i tu ostaje kao poverljiva ličnost srpskih ustanika. Iste godine, u naročitoj misiji Pravitelstvujuščeg sovjeta, išao je u

On tvrdi da se narod ne može podići do prosvete dok žena ostaje »u prostoti i varvarstvu«. On hoće da ženska deca uče ne samo čitanje i pisanje no i istoriju, geografiju i logiku, da

On ne operiše sa maglovitim sistemima i ne luta u metafizičarskim apstrakcijama, no ostaje uvek na zemlji i u najobičnijoj stvarnosti, misleći o prilikama i potrebama svoga naroda.

teškoće i besmislenost takvoga pevanja, Vuk Karadžić je sa razlogom osuđivao taj Mušickov »rimski razmjer«, »za koji još ostaje pitanje da li se u nas može pjesmom nazvati«. DIDAKTIČAR I PATRIOT.

Sa zašteđenim novcem ide u Trst, tu daje lekcije i štampa svoje knjige. I tu ne ostaje, no obilazi Italiju i plovi po Sredozemnom i Crnom moru.

Od 1813. on je nastavnik srpske učiteljske škole u Sentandreji, i tu ostaje kao učitelj i spisatelj do 1831. Silazi zatim u donje krajeve, obilazi južnu Ugarsku, u dva maha putuje po Srbiji, i

Sa titulom »knjaževsko-srbskog teatra direktor« organizuje predstave u Kragujevcu i Beogradu. U Srbiji ostaje od 1833—1839. Posle čini nova putovanja, čak do južne Rusije. Vraća se 1842. u Srbiju, gde u oskudici umire 8.

Sremac, Stevan - PROZA

A bila je prilična; držala se još dobro, iako se poodmakla malo od proleća života svoga. Ali što je bilo nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još

Radičević, Branko - PESME

sam još sirota, Valja meni što učiti Su čime bi za života U poštenju mogla biti; Jer u tome kad zastrani, Šta ostaje ženskoj strani? 63. Al' me strina pustit ne te, Jer joj bija desna ruka, „Ostan', reče, ostan', dete!

Ona se trudi da ga zadrži od puta, opominjajući mu razne putne nezgode i opasnosti. No on ostaje pri svom namerenju. Naposletku ona kommt mіt der Farbe herauѕ i rekne: Bezopasan može da ćeš Špilje izbeći noć, No

Lomi Arslan, al' što čini Rusto? Kud on šeće, sve ostaje pusto. Na njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed samo nemoćno, s grdnim čudom i nerazumijevanjem, podiže ruke i zakratko ostaje nijem: nit je čovjek šta ukrao, nit se tukao, a eto ti, opet, otisnu se niz urvinu kamen, prolomi se led pod nogama,

Dotužili su mu već od ranog jutra, oka ne daju otvoriti, ali ni on im dužan ne ostaje. Već je koknuo jednog pored samog bunara u dvorištu, a kanda je neko i u kući dobio po repu, jer nešto ređe pucaju.

— Eto ti vidiš. Vodimo ih tako, pa ćemo ovdje zastati, odmarati se, vatru ložiti. Popadalo to s nogu, ostaje uz put, a tek ovdje — oslobodi, bože! Zovi ga, moli, ubij — od vatre neće.

Eh, eh, tada sam prvi put zaplakao, osjetio sam da iza mene ostaje djetinjstvo. Peckao me je u tim suzama gorko-slan ukus našeg zavičaja.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Na scenu ulaze Hasanaga i Jusuf. Ahmed, koga oni koji su na sceni i inače ne primećuju, čak i kad govori, ostaje na svom mestu.) HASANAGA: Konja odma da osedlaš! Polako, čućeš zašto! Povedi i rezervnog, da možeš da ih menjaš.

Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla. Ajde, sad će i najgore proći... HASANAGINICA: Kako proći, crnoj meni, kad najgore tek počinje!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

pojasi se otkače i vuku za njim te dižu prašinu... Samo šajkača i kosa ostaje onako kako ih namesti. A i drugi su ga nakarađivali.

Ženu ni da pogleda, već uvek, tobož poslom, beži u sela, kod čivčija, gde su njihove njive, i tamo ostaje po čitave nedelje. Šta ti nisu radili, samo da ga zamiluju sa ženom, ali ništa ne pomaže.

Ali evo, opet, otkad nastade leto — ko zna šta mu bi? — on otpoče ponovo da ide kao i pre po polju, selu, i tamo da ostaje duže i — što je najvažnije i najstrašnije za nju, Cvetu, on poče dolaziti k njoj.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji razumevaju stari književni jezik, no prostire se i dostiže i do seljana, prepodavajući se

Kostić, Laza - PESME

l' se sam, rasrdiće se, karaće vas ljut, toliko spati što ga pustiste, toliko njega, što je svaki čas neobrađen što veku ostaje, progonit znao neštedimice, ma goneć čas, progonio i vek. — Probudite ga! — — Stani! nipošto!

Progovara gazanski stari vođ: ,,Ne ostaje nam druga pripomoć, delila samo, prevara i noć, kom ne dosadi mržnja do sada, tom ljubav nek je smrtna dosada.

se bradom zglađuju, te gazanskome reč povlađuju: „Ne ubismo ga mržnjom do sada, nek mu je ljubav smrtna dosada: ne ostaje nam druga pripomoć delila samo, prevara i noć.” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugoditi. Taj dečko išao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući

Naš Marko lati se sad posla, i bome spremi sve onako kao što mu je orletica rekla, pa ode k njoj i reče joj, ako ostaje pri svom obećanju, da se sprema s njim na put, jer on je pripravio poputninu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar? MAKSIM: Na tome, da žena dobije nagradu, što po kući psuje, što radi po svojoj volji, pravi štetu, i oće muža

DOKTOR: Ačeća oštroumija nemaju mesta kod čoveka željnog za nauke. Ostaje sad pokazati šta su predjeli neba, klimata. K prvom predjelu neba prinadleže sva mesta pod ravniteljem.

DOKTOR: To spada u fiziku, koja nije moja struka. MANOJLO: Hm! dobro bi bilo, te bi bar i ja naučio. DOKTOR: Ostaje još da o građanskom zemljeopisaniju nekoliko reči raščlenim.

FEMA: To je ništa, gospodine; vi ste fiškal, kako vi napišete, tako ostaje. ADVOKAT (ide po sobi): Da, da, to je tako, hm, i nije baš. No zato ništa. Vidite li ovo pero? Ono je grom za svakoga?

bi ga oglasili za učena čoveka; ali on, siroma, ćuti, kloni se i svoje senke, i, što radi, sa strahom čini, pa zato i ostaje neznatan i svi ga preziru.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

ušima slušati kako je gdikoja lepa gospodična svoj udivlenija dostojni jezik protiv mene pružila, ali — ruža ostaje ruža, ako će nas dvadeset redi na dan ubosti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

mi ležiš U naručju, van pričina i stvari; I svet se obnavlja u mojoj kretnji I ljubavi tvog čina, izvan mene; I zato ostaje u ravnoteži. Položila sam obe uske šake Pod tvoja pleća, pridigla polako; I zauvek smo skamenjeni tako. (19.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I gde je onda tu ona tako potrebna doza tajanstvenosti iz knjige „Kako žena doživljava muškarca? „ šta nam drugo ostaje osim da izigravamo hroniku o siromašnim ljubavnicima, i da foliramo kako smo poblesaveli od ljubavi, dok se kao vatamo u

Literarni kružoci, gde mali kreteni čitaju priče o tome kako su ludački zaljubljeni, a ljubav im ostaje neuzvraćena! Talasanje trepavicama i ti sistemi! Ići neprestano ulicom kao da si negde zadocnio.

Kada se već jedanput nađu zajedno u istoj vreći, (pardon) krevetu, šta im onda ostaje, kog đavola, drugo da rade sem da izvode one smešne pokrete i foliraju strast?

— Mislim, ko će biti taj njen muž? Maman izigrava kockicu leda: — Baš me briga: biće to njen muž i gotovo! — Onda, ostaje još jedna stvar... nastavlja matori. — Kako će me zvati?

Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati!

U stvari, ima nešto u tim žurkama što me čini srećnom! Mislim, kad je napolju bljuzgavica i kad vam ne ostaje ništa drugo sem sumanutog bazanja po varoši, e, pa onda — neka je blagosloven onaj ko me pozove u tople gajbe s kaljevim

za uspomenu i, u ogromnim količinama, šminkali oči tuđim ratnim farbicama u kupatilu, kada ste, dakle, napolju, ne ostaje vam ništa drugo nego da gluvarite naokolo po raznoraznim radnjama, da se ljuljate u stolicama za ljuljanje, da otvarate nove

koji se stalno opaljuju po ramenima i govore u skraćenicama i šiframa, a piju iz ilegalnih flašijanovića, dok vama ostaje da izigravate čaming i zverate naokolo. To vam je najtužniji prizor na svetu, taj doček, na časnu reč...

Potom navedeni trolejbus istog časa stiže i navedenom licu ne ostaje ništa drugo sem da opsuje i baci tek zapaljenu navedenu cigaretu“.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Dіenerіn! MARKO: Samo, nemojte nas zaboraviti. ALEKSA: Ja sam na službi. (Jelici, polako.) Moje srce ostaje kod vas u zalogu. JELICA: Ax, Gott! Kako je meni! ALEKSA: Sluga sam nižajši. (Odlazi.

Sve što bude u našem mogućstvu, nećemo mu odreći, kao prijatelji njegove kuće. MARKO: A, Batić ostaje moje dete. BATIĆ (Aleksi): I tako smo gotovi? ALEKSA: Soveršeno. BATIĆ: To mi je milo.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti. Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet. — Biće tačno kroz jedan sat ovde.

I posle, to su velike, lepe žene, matrone; može odseći kosu, narumeniti se, ona ostaje žena i nikad ne liči na muškarca.

Zatim pčela izleće, izgleda zanesena, luda, juri pravo napred na novi bokor bilja, u novi cvet. Onaj prethodni ostaje sav bolan, prazan, otvoren nebu.

Osećam se ogroman, jer sam središte svoga posmatranja i svoje misli, a sve to drugo, iako život kao i ja, ostaje sićušno oko mene do u beskraj.

S vremena na vreme ona pokušava da poleti. Udara se o sve oko sebe kao slepa ptica. Zatim ostaje mirna i zadihana. To nije lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od ostalih), već

— Kad bi trebalo da se ponova rodim... Mislim na sve to... Zamislite taj dečko koji dođe, koji raste, raste, i koji ostaje dok mi odlazimo. Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru. Nijedan od nas; baš nijedan!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u

o svetlosti koja utrobu ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se vidicima utroba ostaje puna onih što se boje uspomena i zatvorenih soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide

Sunce u stvari kaže da je bog umro i jedan i drugi da nama ostaje da vidimo šta to znači ostaju dakle prirodne sile među kojima sunce najviše se junači a smrt ako je bog umro

i drugi: večeras nastaje oseka lepote ispod nogu se izvlači mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve

mu lome rebra zatim kičmu i sve to dugo traje u noći bez petla žena već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu

niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane. *** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje? MIĆA: Kako ko, a ja? Kao da ja ne postojim?

PORODICA (zamakne levo). POJAVA VI DANICA, ADVOKAT DANICA (ostaje nasred sobe sa punim služavnikom i gleda za njima). ADVOKAT (nailazi): Dobar dan!

Šta hoćeš, celog života valjda da sediš na balkonu? Imamo pravo da sedimo dok se ne otvori testament, a tada ostaje ovde onaj koji nasledi kuću. MIĆA: Razume se! SARKA: A meni se tako dopada moja soba.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Odmah se tope. Još tamo gde ima trave, ostaje proređen beličast zastor, težak i mutan, natopljen vodom... Pored osmatračnice prođe poneki pešak, mokar i kaljav do

Komandir se obrati meni: — Ne sme se Ni pomisliti da izvodimo ovde naše zaprege sa topovima. Ostaje nam jedino da se ti sjuriš u susret bateriji i narediš da poslužioci poskidaju zatvarače sa naših topova, pa da ih

— Ništa nam drugo ne ostaje veli komandir, već očajan — nego idući put da se zapregnemo mi i vojnici. Ako ko umre, manje ćemo imati petljavine, nego

Naslonjen na prozor pušio sam i mislio. — Šta si se zamislio? — zapita me sestra. — Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je. Ona je sada ipak srećna.

Artiljerci su međutim razmešteni po položajima. Baterije se navikavaju na samostalan život, a tako ostaje i za vreme zatišja. Svaka baterija poručuje za sebe „živu furaž“.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Jakom idu tvoje muke i nevolje, a pomoći ti se ne može. Jedino ti ostaje: da zažmuriš pa ništa da ne vidiš i da te se ništa ne tiče. Onda i ona tebe ostaviti na miru...

jedna nečuvena nepravda, jedno neopravdano nasilje nad slabim čovekom, koji je bez ikakve zaštite, kome ništa drugo ne ostaje, nego da sagne glavu i sluša... Ta on joj je ipak drug, to isto što i ona. Sutra se to može i njoj desiti. — Molim vas.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Plivaćeš ti za onom flašom! Kraul i beterflaj! BLAGOJE: To nećeš doživeti! GINA: Krpa ostaje krpa! Nisi ti ništa drugo, do jedna obična krpa, žedna rakije! I ta tvoja cvećka od glumice! Moći će da te privija!

BLAGOJE: O čemu se radi? TOMANIJA: Gino, pogledaj! GINA: Crni Blagoje! BLAGOJE: Šta je? DARA: Pa iza tebe ostaje krvav trag! (Zatamnjenje) VIII SLIKA NASTAVAK SEDME (Isto mesto, nekoliko trenutaka kasnije.

Ne dotiči me! FILIP: Nema toga koga bih dotakao s većim pravom, nego tebe! (Sofija mu se otrgne i pobegne, Filip ostaje zbunjen. Sve jači vetar. Zatamnjenje.) IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA (Kasno veče.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Vratila se u varoš gde se rodila, i gde je odrasla, uz maćehu, a sad opet ostaje bez igde ikog svoga. Kad sam ja daleko, kaže, život za nju nema smisla.

Sve se ljuljalo nad nama, ostrva, brda, nebesa. Nema ničeg što je drago, što mi ostaje, sve se gubi. Moje usne, što su drhtale, i moje mokre, pomodrele ruke, zaronile su u zrak i vode, i zaboravile sve.

Da, ovo je jedina zemlja gde se zna da mrtvaci nisu đubre da nagnoje zemlju, i gde tuga dugo ostaje tuga, kamenje pocrni, i ljudi nose svoj gorak osmeh do smrti.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

me jako iznenadi, te naročito nađem jednog od poslanika i povedem s njim razgovor: — Bez sumnje će kabinet pasti, pošto ostaje ista skupština? — upitam. — Ne. — Znam, ali kako će vlada imati puno poverenje ove skupštine? — Izglasaćemo!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I sad mu ne ostaje ništa drugo, no da pozove protivnika na dvoboj. I eno ga, primiče se jednom burumku i otpočinje izazivanje...

Sad će smlaviti sve do tla... I oblak za oblakom prolazi, pa sa sobom nosi i njegovu zebnju, a on ostaje opet veseo, krsti se i blagodari Bogu...

ga za riđu kićanku, rascepe mu gustu odeću na pola i zaljušte do dna, snažna ruka navije mu suv tepeljak i — kr!.... ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu....

Masa narodna je kao šumski požar: kud se ona krene na zlo, tu ostaje sve uništeno. Pa ipak je mnogi njen pojedinac ovako ništavan, kao ovaj Đokić...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

U zdravlje! (Ode). VI JEVREM, SPIRA, SPIRINICA JEVREM (ostaje ukipljen, držeći još uvek pero u ruci. On uznosi obrve razmišljajući i izdržavajući nezadovoljstvo).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Pa i opet on ostaje i nadalje dobar komšija i pošten čovek. Onaj kuka, a ćir Đorđe veli: »Sam si dođe; zar sam ga s limon zvao?!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i ne sme. Ostaje mu utabana, ničija zemlja apstrakcija, i komunalnih problema.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ali, to se ne može postaviti kao pravilo bez izuzetka: jedan veliki broj njih ostaje pored morske obale, ili se zadrži na ušću reke ili rečice, ne idući dalje uz ovu.

Ako se to ponovi još koje godine, jegulja ostaje da stalno živi u dotadašnjoj vodi i postaje izgubljena za rasplođavanje. Ona od tada i dalje raste, deblja i dostiže mnogo

Riba, ili kakva druga morska životinja, koja je ušla u vršku, za sve to vreme ostaje u njoj uzaludno tražeći izlazak, dok se vrška ne izvuče i lov iz nje izvadi.

Nema nikakvih pozitivnih ni dokaza, ni protiv-dokaza ni za jednu ni za drugu od tih dveju mogućnosti, i misterija ostaje i dalje takva kakva je.

ne izokreće i ne prevrće na velikim dubinama i da joj, ma kako ona pala na morsko dno, kesa što guta ribu neprestano ostaje razjapljena.

Ali ostaje jedan drugi put, za koji će se ipak, kad se u budućnosti bude ostvario, Viljemson imati smatrati kao preteča i pionir.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jao kakva si i kolika si!“ — od tada je mati ne pusti samu. Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a

i svile, te se nije moglo videti njeno neprekidno upinjanje: čim oseti kako od njegovih prstiju sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu šaku da hvata.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Bog ne dariva u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne ostaje za vazda u jednome domu, no prelaze s jednoga na drugi!“ „Tako je, valaj!“ potvrdiše mu drugovi. „A da — što bi?

Nevjestama, osim tijeh briga, ostaje i drugijeh krupnijeh, jer ne malo Crnogorčadi na svijet dođe u planini, te im je prvi udisaj, zadah staroga Lovćena,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ako i odbacimo ono što one znače kao isceliteljsko sredstvo, ostaje njihova vrednost posebnih, i stilskih i književnih tvorevina.

— Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola.

— Bi i ne bi: to smo mi; bit’ i ne bit’: to je svit. — Mi starimo, svet se podmlađuje. — Na mlađima svet ostaje. O ČOVEKU — Čeljade na svijetu, kap na listu. — Od povoja bez pokoja.

— Ko ide s prevarom iz doma, vraća se kući sa štetom. — Ako koza laže, rog ne laže. — Laž svaka na laži ostaje. — Laž se bradom ne može pokriti. — Ko mnogo laže, mnogo se i kune.

— I dalje će sunce grejati. O BOGU — Bog ne plaća svake subote. — Bog nikom dužan ne ostaje. — Bog je spor, ali dostižan. — U Boga su vunene nige, a gvozdene ruke. — Lako melju božji žrvnji.

Kaluđer videći veliki sirac voska, i znajući da svijeća ona što u takijem događajima preteče, ostaje njemu, poviče na đaka da donese s konja ular, da oko njega od svega onoga grade svijeću.

Zdrav bio, kume! Ne uzdaj se u me, nego pij i jedi, i jedi i pij, pak pjevaj! (Pije). Domaćine, ne valja ti vino: ne ostaje, bar iza mene, ni kapi! Zbilja, ne valja vino: gladan bi ga čovjek pio!

Sveti Sava - SABRANA DELA

„Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju ostaje u vekove.“ (I Jn.

SLOVO 5 O svetoj liturgiji i da se niko ne pričešćuje bez igumana, niti, opet, da neko ostaje bez pričešća, osim sa igumanovim znanjem Treba reći i o božastvenoj liturgiji, koju po dužnosti svagda treba održavati

2, 29-31) vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je ,sve sujeta, ljudsko, što ne ostaje posle smrti; neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kada dođe smrt, sve ovo će uništiti.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Za mnom pustoš, preda mnom pustinja! Što mi je bilo nada, sad mi je čemer! Šta da radim s vremenom koje mi ostaje? Da me petak suboti otura, subota nedelji, crna mi nedelja, spepeljene duše, s kapom od pepela!

Stanković, Borisav - JOVČA

Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje? Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više.

Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Što ćemo sad? Ništa, na put, na put! Jedno nam ostaje želiti, sireč da naša deca i unuci bolji i pametniji budu.| Moja krv, koja, blagodarenije bogu, počinje utoljavati se i

vara me više s sujetnima nadeždama, niti me čini zidati po vozduhu gradove; ostavlja mi moje zlatno vreme što mi jošte ostaje, u moju vlast, i predaje mene meni samomu.

Šteta | da toliki mnogočisleni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku u vreme u koje nauka blizu nas sija kako nebesno sunce.

s[a] starcem mešterom dovela i mom bratu Iliji uzrok kričati i kavgati se, što on pri svom starom izmrljatim časlovcu ostaje, ne dala.

i slaba mladost nije kadra rasuditi, i nije joj za zlo primiti; potrebuje rukovođenja i nastavljenija; ako li toga nema, ostaje u tami i u prevari. Ko se je naučen rodio na svet!

A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko. Što je ko ispočetka čuo, pri onom ostaje; ne damo sebi truda za istražiti i raspoznati prave znake čiste istine; a što je gore, ne smemo ni misliti, bojeći se

Ti znaš da naši pravi revnitelji hoće i iziskuju da narod vavek kao pod ularom ostaje, da slepo sleduje i veruje sve što mu se kaže.

Ne ostaje mi više nego 50 dukata. Za takova mesta malo i ništa; ali što mu drago, (pomislim u sebi), neću ja ni prvi ni poslednji

Zato se ne bojim da ćedu moje reči ni po vidimomu najmanjem laskateljstvu podložne biti. Meni već ne ostaje što bi[h] od Vas želio; ibo ono što mi je na svetu poželateljnejše i dražajše bilo, to sam vašom milostivom pomoću

Ovo jošt ako mi dosta ne bude, ni sam već ne znam šta bi mi se hotelo. No, premda mi počti ne ostaje šta bi[h] želio, ništa manje toliko sam se redi prevario da k tomu ne bi[h] smeo sebi verovati, baš da se živ posvetim.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ Bakonja kao bez duše, otrča ka mađupnici. — Di je Bukar? — pita on. — On se, brate, zagnâ u san, pak mu ostaje jošte dosta dokle dopre do kraja! — veli Dundak sjedeći na pragu.

Odatle do manastira ostaje mu još dva časa, a na dobru konju i manje, te se može odmoriti u čuvenoj oštariji. Dogovoriše se da se sastanu u

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Beži! Baš me briga za vojsku! Neka sve zapali! — razdera se na kafedžiju Iku, ne podižući glavu. Još malo noći ti ostaje da me mučiš, stalno joj je pretio u sebi, u krevetu — mučilištu, a njoj govorio da poštene žene ne navaljuju na muževe,

S lampom pođe u svoju sobu. Bez ljutnje, smireno. Nema više zbog čega da se plaši. U mraku on ostaje sam. U mraku i on je mrak. Sve je mrak. Da je ubije? I tuđe u njoj? Tuđe?

podsete na oca, čulo se beznadežno, uspavljivo lajanje prerovskih pasa, sve dale i tiše, i setilo ga na kuću koja ostaje na Adamu, iždžikljalom, mršavom dečačiću što ne liči ni na jednog Katića.

Panduri kažu, zato što se pucalo na krala sve će radikale povešati, a tuđe je to i sramota je njegova što on ostaje među jasenovima da postane domaćin i naslednik Aćima Katića.

Hoće da se nakašlje, neka ne kažu posle da se nisu dogovarali, ali kašalj ostaje u grlu. Apsa je kao nebo, razmišlja Raka, a on kao Bog. Kad umru, ljudi nemaju činova.

— reče kad Raka otvori vrata. — Hoćeš li rakije? — Vode sam ti rekao! Apsandžija ne zatvara vrata, on ostaje u njima, od njega odlazi pust hodnik, samo nekoliko brezovih metli i dve velike zelene testije, a tamo u dnu — komad

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Drži mu se za rogove i viče: — Ti ćeš se meni smejati? Ti! — udara Repati Rogatoga, ali ni ovaj ne ostaje dužan: — Dobro je Poglavica rekao: svakom je svoja koža najbliža! — nasmeja se Đavolak. Kako su se samo ljudi čerupali!

Da je riba, otplivao bi! Da je galeb, odleteo bi! Ovako, ostaje mu samo da čeka. Uzalud ga je starac zvao da izvuku mrežu, upale svetionik. — Baš me briga i za mrežu i za svetionik!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću koja je sva negde

Ali, od svega, video je, malo šta ostaje: neki trag od sjaja, prikaza u izmaglici. Osećao je da se život, da bi se poznao, mora izazivati; počeo je da ga

Pobeda je, razume se, Stojana Čupića, Zmaja od Hoćaja; ali, od pobede u njemu ostaje samo neka izmrvljena pustoš koja dugo drži.

vrhovima jagodica, dahom sa dlana, dodirne tu materiju od tamne tajne i pretamne svetlosti, tu materiju koja, zanavek, ostaje oko knjiga, dodirne je čisto, u srž, kao radost. Ne: u skoku se odvojio od izloga i potrčao.

I dalje je prepoznavao: neko je, evo, protrčao, to su mala, bosa stopala, još trapava, a u tragovima tih stopala ostaje prah vedrine.

Ne mari, senima to ne smeta a Višnjićeva ulica, nekada puna pijačne vreve ostaje sad, u danu, ulica prigušenih šumova. Ponekad bučnije protutnji stari automobil ili se skotrlja, od Studentskog parka,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

On ćuti dodir nekog tajnog krila - K'o struje sitne u vodi što spava Što, kada cveće svojim mahom dirne, Ostaje na njem izmaglica plava.

Od tog dodira tajne neizrečne Zadrkti cveće, a ta magla plava Ostaje tragom anđelskog zadaha. ... Anđel'ja mlada, usamljena tada, K'o srna laka, k' košuta plaha, Silazi med' cveće da za

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

zemnome plođenju, da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona ublažaje; jer on opet, ako i zabunjen, sveđer umno ostaje tvorenje i car zemlje, iako u ropstvu.

Čovjek volje ostaje svobodne ka svi drugi besmrtni duhovi; njegova će duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem

Popa, Vasko - KORA

se u nebo penje Obaramo poglede Krovovi u zemlju silaze Iz svakog bola Koji ne spominjemo Po jedan kesten izraste I ostaje tajanstven za nama Iz svake nade Koju gajimo Po jedna zvezda nikne I odmiče nedostižna pred nama Čuješ li metak Koji

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ravnomerno obrtanje takve sfere oko njene ose, kojim ostaje ona stvarno u samoj sebi, savršena je slika neprolaznosti, dok nam pravolinijsko kretanje, koje mora da se ugasi kad

Kao princip života i kretanja, duša pripada nižem svetu postajanja, i u njemu ostaje dok opaža i žudi za predmetima čula.

Evo, dakle, ovde počinje Mesec da ulazi u Zemljinu senku, dok se sasvim ne pomrači. On ostaje tako potpuno zamračen dogod na drugoj strani kupe Zemljine senke ne počne iz nje da izlazi.

Kad sam rastumačio šta je u mojoj priči o Aristarhu istina, a šta pesnička mašta, ostaje mi još da saopštim kakva je bila poznija sudbina Aristarhova učenja.

Zbog toga se sva ta dela ovim ukazom zabranjuju i anatemišu“. Tim ukazom vratili smo se ponovo Grcima, pa nam ostaje još da učinimo pravdu starim geocentričarima. Danas znamo da se može govoriti samo o relativnim kretanjima.

Galileja time što je zakon inercije opštije shvatio, značaj njegov uvideo i dao mu ovaj klasičan oblik: „Svako telo ostaje u svome stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja, sem ako ne bude kakvim silama primorano da to svoje

Zbog toga mi za nauku ostaje malo vremena. Toj mojoj ljubavi isprečile se mnoge prepone“. Ona se vragolasto smeši: „Takva ljubav tim je slađa!

Iskazao je i jednu rečenicu kojom je obuhvatio celu vasionu, a to je: „Zbir svih živih sila u vasioni ostaje uvek isti, bez obzira na akcije i reakcije tela među sobom“. O životu i sudbini tog velikog čoveka znam vrlo malo.

Mora da postoji nešto što ostaje nedodirnuto pri svim tim promenama”. „Bez sumnje“. „Pa kako da nađemo to što je nepromeniljivo?“, upitah ga.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama, skrušeno, duboko uzdiše, i tako ostaje sagnute glave dugo, celu noć. Plače...

A zašto? A šta sam? Iz čega sam? Gde ću? Bože, ništa sam bio, znam; idem ponova tamo, ostaje slika, jedino, jedino slika ostaje čoveka. I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to?

A šta sam? Iz čega sam? Gde ću? Bože, ništa sam bio, znam; idem ponova tamo, ostaje slika, jedino, jedino slika ostaje čoveka. I kukavičluk, snebivljivost, povijane — zar moja slika? Zar to? Zar samo to da ostane moja slika?

novi život, svestan da nisam onde gde je moje pravo mesto, da sve više postajem rastrojen, pobrkan i zbunjen i da mi ostaje još jedina nada: da se oženim što je moguće pre i živim, posle toga, po svojoj volji.

psihologije, te izađoh na jednu od zelenih terasa bogatoga konaka koji smo prisvojili, da proračunam tačno: koliko mi ostaje dana (ne do pada Jedrena, njegova se sudbina znala) nego do onog idućeg prvog, kad ću opet moći da one svoje, onako

Dakle tako ona ostaje pobedilac. Kao čovek bolećiv, ja, toga trenutka, umalo što nisam zaplakao, jer je on tako očajno kršio svoje ogromne

A Beograd, posle toga, opet udari u bes i rasipanje, dok onom golom narodu ne ostaje ništa nego da i dalje ljušti onu projetinu i pasulj, od kojih pre vremena ostari i propada.

Pregledali su mu doktori ženu, pa su kazali najgore od svega: da je operacija jedini spas, sve što ostaje, poslednja nada.

protivio ovom unutrašnjem glasu, nego mu se naprotiv povinovao, utoliko pre što mu se sve više i više činilo uzalud da ostaje onde na onome svetome mestu, i da već nema o čemu ni da misli, te je krsteći se brzo i šapućući i za sebe neko

nikako ne postoji, onda se s tim mora računati, pa se ne može oprostiti ludost da se time i dalje obmanjuje, te ostaje ono drugo radi čega se cela stvar mora razumno razraditi i raščlaniti do krajnjih konsekvencija..

Tada najedanput, ceo onaj prostor ostaje čist, siv, sav siv, peščan i pust, pa se vidi da je zemlja ostala samo čista i gola golcata planeta.

To groblje bilo je daleko van varoši, koja ostaje za brdom, ograđeno starom ogradom i opkoljeno brežuljcima i livadama, na kojima se još uvek nalazili zdenuti plastovi.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Najličnije, najneotuđivije, Ta koje drugo pravo, ta što drugo uopće ostaje čovjeku koji je isplivao go iz brodoloma, čovjeku koji je odsjedio robiju ili ma što prelomno doživio ili proživio —

je isplivao go iz brodoloma, čovjeku koji je odsjedio robiju ili ma što prelomno doživio ili proživio — što mu, velim, ostaje i kad mu se sve drugo poreče, uskrati, oduzme — doli taj goli i oglodani fakat: ja sam preživio brodolom, ja sam

I stoga, našim nestankom ne ostaje upražnjeno tek naše mjesto u prostoru, već se sam prostor odjednom splošnjava u besprostornost, u nepostojanje.

Koliko puta djetinjom dušom promakne, neznana, smrt! I za njenim prolaskom, kud je ona pomela svojim crnim skutom, ostaje vir praznine...

“: iz one infantilne skrbi za ozbiljnost, iz onog pubertetskog straha pred neozbiljnošću, koji većini ljudi ostaje jedno ptičje strašilo za čitav život. Čudno!

Eto, do te mjere ljudima sve do konca ostaje ona težnja iz djetinjstva da budu „odrasli”! A zašto — neka bog zna. Ja nikad nisam sasvim razumio u čemu je zapravo

Tu se još dosta da opozvati, povratiti, popraviti. Doduše, i na probama knežević proboden mačem pada mrtav, a Ona ostaje neutješna. Ali tu Probodeni opet ustaje, Neutješna se opet smiješi. Predstava je, naprotiv, konačna, neoporeciva.

Bespovratnije čak nego u samom životu. Jer u životu, na koncu konca, ostaje uvijek bar malo, malo nade, lude nade. U predstavi nema ni te lude nade.

dječačke godine, imao prve drugove i prijateljstva, učio početke violine, doživio i spoznao mnogo šta od onoga što nam ostaje kao praobrazac za čitav život: najzad, tu se promitario iz bezazlenog djeteta u samozaljubljenog, prilično antipatičnog,

nerijetko oko dvadeset i pete nastupa jedna kriza iz koje poeta praecox izlazi mutiran u kritičara, i takav obično ostaje do konca života. Možda baš toj pojavi kritika ima da zahvali za svoj opstanak.

vrijeme protječe, brzo protječe, sinko moj, što ga je već mnogo, veoma mnogo proteklo, i što ga još malo, jako malo ostaje da proteče. Što je već skoro sve posvršavano, što je već blizu čas kad se sa sebe skida kecelja.

“ „Zamisli, neki dan sam postao djed!” Pomišljao sam: ovome, od glavnih stvari u životu, ostaje još samo jedna: da umre, pa je gotov čovjek, čitav čovjek! Ali, umjesto toga, odgovarao sam: „Hajde, neka!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

primiti bez razmišljanja, bez pogovora; jer on sam ne može ništa smisliti, a dobro uviđa da je bez pomoći Vujove propao. Ostaje mu, dakle, samo da čeka.

— Zašto ? — Zato, što mi je on pouzdaniji. Ako tebe, recimo, danas ubiju, ostaje mi on za dužnika, pa će mi to posle platiti drugi, koji dođe na tvoje mesto.

Padamo oboje i propadamo, pa bar nek se živi još ovo malo vremena što nam ostaje!...« i on osećaše kako ga Stanka grčevito privlači k sebi, i zaboravi sve brige i opasnosti ovoga sveta.

Sad nije bilo sumnje da su opkoljeni poterom. Ostaje im još samo potes, gde ih je, na onoj čistini, najlakše pogoditi iz puške, i reka koja krivuda između potesa i šume.

Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da sva vika sve više ostaje iza njih, zasijaše mu oči radosno, jer pojmi da su iskočili iz lanca i da su, prema tome, pobegli od opasnosti.

— Umeću, ako imate konja — odgovori ona. — Dobrosav će sad s pisarom, a konj mu je osedlan — umeša se pandur, koji ostaje u kancelariji, da bi tako sačuvao svoga konja od zamorna puta. — Može na njegovu konju... — Pa dobro, kad je već osedlan.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Zloćo ostaje zloćo, i badava ćeš sve činiti, ali mu nećeš ugodoti. Taj dečko imao je za govedima. Kad bi god dognao goveda kući,

Kaluđer — videći veliki sirac voska, i znajući da svijeća ona što u takijem događajima preteče, ostaje njemu — poviče na đaka da donese s konja ular, oko njega od svega onoga voska grade svijeću.

gredica između kojih leži bratilo stio — hteo stisnuti se (na koga) — baciti se stožina — kolac strn — klas koji ostaje na njivi pošto se žito požnje struka — ogrtač stupa — kučina suval — pitanje suvotovati — živeti o suvom hlebu

Petković, Vladislav Dis - PESME

I trag joj ostaje, i slika se stvara: Nebo plavo, vedro, kao njeno oko, Pogled koji priča, teši, razgovara, Pojima i voli i gleda duboko.

Mladost i sve cveće stvori se pred okom. Ja osećam iz njih kako bol se vije: Zamirisa uzdah iz onog što nije, Što ostaje, trune, u snu u dubokom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Naknadno istraživanje je pokazalo da efikasnost ostaje ista, bez obzira na medijum koji se koristi, bilo da je to vazduh, vodonik, živina para, ulje ili elektronski snop.

izvestan teret spustiti vertikalno naniže, ili ćemo ga na niži nivo sneti nekom zaobilaznom putanjom, količina rada ostaje ista.

Sunce podiže vodu iz Okeana, a vetrovi je nose do dalekih krajeva gde ostaje u stanju izuzetno delikatne ravnoteže. Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Nacionalni savet za naučna istraživanja nije organizacija koja upravlja naučnim laboratorijama. Ona ostaje pri tome da podstiče saradnju između naučnika, gde je takva saradnja potrebna.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo peva na Bagdali tajni plamen Da bajka da nedovršena da ostaje Da je Ipak (bio) život.

u vezniku da, to je u Matićevom drugom stihu praktično pokazano kao trojno penjanje deklarativne intonacije: da ostaje da nedovršena da bajka Ovde postoji intonaciono ponavljanje, dakle ritmizirano intonaciono penjanje, a sve je izvedeno

da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad

da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u

da ostaje bajka. To je najobičniji rečenični model: „Ko ostaje? – Rekao je da ostaje majka“. Stoga je u pravu Jovan Hristić kad u predgovoru izabranim delima Dušana Matića u ediciji Sto knjiga srpske

Ovde se odbacuju, stresaju svi lokalni, uskonacionalni, mrtvi mitovi i njihova kratkovida tumačenja. Ostaje iskonsko prožimanje zvezde na nebu i zvezde u srcu, koje je karakteristično za sve krugove koje sam na samome početku

Međutim, kad ovako, u jedan mah, i sasvim kratko, poređamo etape kroz koje je njegova poezija prošla, ostaje skriveno kakvo je mesto i značaj ona imala ne samo u književnom razvoju nego i u širem, kulturnom pogledu.

U tom pogledu njegov izrazito melodični stih iz „Stražilova“ ostaje bez premca u srpskom pesništvu. Rastko Petrović je, opet, neposrednije polazio od iskustva francuske poezije: u

uključi i uključuje različite jezičke potkodove, stih poseduje ceo niz manje ili više strogih restrikcija i njegova mera ostaje u granicama jezičke jedinice ne dosežući do različitih sfera njene upotrebe.

U čistome obliku ta dva poretka izgledaju ovako: se sruči – sruči se, ali pesnik prvi glagolski oblik ukida, pa ostaje: se sruči se, što predstavlja jezički nenormalan spoj, u kome nam izgleda da se srednji elemenat, zbog dveju funkcija

u kome nam izgleda da se srednji elemenat, zbog dveju funkcija koja mora da obavlja u dva stiha, stalno udvaja, a ipak ostaje jedan jedinstven.

jedino što nam sa sigurnošću ostaje jeste književno i kulturno nasleđe, koje valja s još većom predanošću prikupljati, sređivati, i sa pribranošću

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još štogod, ali najpre treba ovo ostvariti. DARA: Ne ostaje ti ništa drugo nego opet s majkom da razgovaraš. ČEDA: Samo kad bi se s njom moglo čestito razgovarati.

(Poljubi joj ruku.) Ma šer ami!1 (Polazi i sa vrata baca joj poljubac.) Papa! Pa-pa!... XII ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (ostaje zaprepašćena i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao da bi htela reći: „,Vidite li

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

najduže nalazimo, u kome je Stanković sa najviše boja i dinamike prikazuje i koji, najzad, čitaocu više od drugih ostaje u sećanju kad sklopi knjigu, otprilike ovakav: ona nalakćena stoji na prozoru gornjeg sprata, leđima okrenuta unutra,

V glave pred kojim smo se maločas zaustavili, kad na ulici Todora sa ženama „gubi se ispred Sofkinih očiju”, a „Sofka ostaje i dalje nagnuta na prozor osećajući kako joj šalvare dugo, teško padaju po kukovima i kako joj se puna pleća, usled tog

Štaviše, osobu koja se pojavljuje u njenim erotskim snovima nesvesno potiskuje, čak toliko da ostaje samo bezlično „on”. Po tome je ona poseban, gotovo usamljen, a čini se i zagonetan lik.

A kada se docnije u njenoj uobrazilji i snovima takva osoba ipak pojavi, ona je - videli smo - obezličuje: ostaje samo jedan, doduše telesno konkretizovan, ali zato neizvesni „on”.

Mile obaveštava nas da njegov prijatelj iz detinjstva Mita, kome on dolazi u posetu, umire; ali do kraja pripovetke ostaje nejasno od čega boluje.

venčanja - svoga ili voljene osobe - oštro razdvaja život na dve polovine: što se očekivalo, o čemu se sanjalo, od toga ostaje samo jedan „nikad neostvareni san”, s osećanjem unutarnje pustoši, s pritajenim a dubokim nemirom.

načelu, moglo bi se reći, sva ponavljanja u početnoj i završnoj glavi sadrže momenat obrtanja: opis događaja (ili stanja) ostaje isti, reči se u pretežnoj većini ne menjaju, niti sintaksički poreci, ali je promenjen smer zbivanja.

Da bi se pokazalo kojim sredstvima Crnjanski to postiže, preduzećemo kasnije nešto opsežniju analizu. Na kraju, ostaje još da se iznesu prvi zaključci o ulozi prstenaste kompozicije Seoba.

On stupa u akciju. Na kraju romana taj se opis ponavlja, ali uz obrtanje poretka: Vuk Isakovič tone u san, ostaje pejzaž u kome se baruštine i razlivene vode isparavaju.

I najzad, kao što ceo jedan narod ostaje bez zavičaja našavši se u tuđini, tako i pojedinačno uzeti likovi žive u jednom svetu, a svojim tananim opažanjem,

Miljković, Branko - PESME

I mada je supstancija tih zvezda oko glave nematerijalna, one pripadaju čovekovom prostoru. Ali to lice ostaje najbolji dokaz zelenoga sunca i viđenih škorpija.

zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O

koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tamo gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u

Petrović, Rastko - AFRIKA