Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovi su pastiri jako crnomanjasti, sitnog rasta i cincarske psihologije. Gotovo svi Mavrovci kad ostare dobiju tipske cincarske crte.
Malo je onih koji svake godine dođu kućama na jedan do dva meseca. Samo kad sasvim ostare vraćaju se i stalno ostanu do smrti kod svoje kuće. Ima ih koji ostanu u inostranstvu i više se ne vraćaju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I lica pod tim svetlom kao da ostare pre vremena; oči gube sjaj, a kosa postaje pepeljasto siva. To svetlo, pod kojim si odrasla kao neki iznenađujuće lep
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— viknuo je iznenada Sule. Sta? I oni će ostareti kao i mi? Ko je to rekao? Niko? Dobro. Naravno da će da ostare, ali oni će, dame i gospodo, živeti kao što treba da se živi: negovaće bebe, praviti štrudlu od jabuka, vozati skije
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
prose na namastir, a svoje novce (koje se ne srame zvati svoje) ne dadu u namastir, nego na interes, da im se plode. Ostare i ogrbave proseći, niti im je kad moguće od prošnje odustati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali što da se gradi na toj istini? ... Naprotiv, sve istine koje ljudi redom suprotstavljaju toj istini ubrzo ostare i iščile... Da, moj oče, meni je strano, duboko strano svako smirenje.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— poče ona preneražena. On ode. I nikad više ona ne [zaplaka]. Ali, kao presečena time, njeno lice kao da ostare, omekša. Podvaljak joj se zbrčka, i njene meke, tople materinske pazuhe, prsa, kao da usahnuše, izgubiše se.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
golobradih ratnika lutaju šumama i poljima Vratimlja, obilaze mesta koja su ti mladići voleli i na kojima nisu stigli da ostare. Lutaće te duše nespokojne i nemirne sve dok mi na delu ne pokažemo koliki je naš dug prema njima.“ Zastade.
„Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima. Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac. I o tome kad će ko biti pozvan, kada će prestati njegov ovozemaljski život.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Postoje u livadi i sitni žuti cvetovi čije glavice postaju srebrne i lagane kad ostare, otkidaju se i lete k nebu. Ali, koji je još suncokret poleteo u visine? Koji je to želeo? »Sa mnom nešto nije u redu!
« — zaključi Radan sam u sebi, a mali gost, smejući se, reče: — A zašto ne bih bio? Pre nego što ostare i patuljci su deca... — Mališan priđe Radanovom uzglavlju i dodirnu mu čelo svojom laganom rukom. — Hajde, ustani.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Snaga mi većem haljinku ne drži. (Slučajno poklekne. Prkosno se ispravlja. Ispruža nogu i lupa njome.) Kosko, zar već ostare, te se već treseš? (Okreće se Ciganima, besno im preteći jataganom.) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da...
Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe.
Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’... Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!...