Jakšić, Đura - PROZA
I tako se raziđoše... Učitelj ode u svoju osamljenu školu da o drugima razmišlja, jer nije imao nigde svoga... Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece...
— Ja da mu pomognem?... O, stari moj prijatelju!... — reče učitelj, a u sebi je pomislio: i ti si ostareo, pa te je i pamet izdala!... Sremac izvadi iz nedara jednu perlama iskićenu kesicu, pa je pokaza učitelju.
— Eno ga! — dodade Sremac. I dva pandura pratiše u teškom gvožđu okovanog Milisava. Za tri meseca mučenja kao da je ostareo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A naročito iz njiva i bašta odakle je on dolazio. On je dolazio iz Dono-Vranje gde je bio sabor. Bio već ostareo, sav crn, krupan, mastan. Kao uvek, bio je samo u košulji a ogrnut nekom debelom, ulepljenom ponjavom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj organist se zvao Johan Šmerc. Prema pričanju Pavlovom, bio je to čovečuljak, ostareo, suh, u odelu crkvenjaka, koji se bio kao opio radošću da će život završiti u Beču, u službi jedne velemožne gospože.
A Valdenzer je na to stenjao i dodavao da je taj isti sad ostareo, pa se, na konju, kao prazno bure, klati. Valdenzer se učini, zaista, grdosija, Pavlu, izbliza kad je obukao dug, plavi
preko pisama, već poznaju, a da Kopša zna, i lično, njegovog poočima i rođaka Vuka Isakoviča, obersta, koji sad živi, ostareo, i invalid, u Sremu.
poginuo, poginuće na nekom slavnom, konjičkom, jurišu – kojima se Rusi behu pročuli u to vreme – a neće umreti, ružno, ostareo, krezub, usranko, kao što će se desiti kupecima i tergovcima, i sindikusima, u Rumi, Mitrovici, i Oseku.
Osvetlao je obraz i njoj i sebi. Ne želi da nanosi sramotu ni ocu, Despotoviču, koji misli da je sretna, a koji je ostareo i život mu o koncu visi.
Patio je od bolesti, koja se tada zvala zaguš. Video je da mora umreti, ostareo, onemoćao, a neće nikad ugledati Rosiju.
A dugmad su mu bila zašivena ritmičnim redom, kao da su vojnici na egzerciru. Kostjurin je bio lep čovek, iako ostareo. Po nosu sudeći, to je bio selja. Po očima, zelenim i blagim, sudeći, neki knjaz.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Za desetak godina i u obitelji gospodara Sofre Kirića nastala je velika promena. Gospodar Sofra je ostareo, tako isto i gospođa Soka. Nije ni čudo. Lenka se udala za jednog sudca, protiv očine volje, koji je hteo za Profita.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ništa nije bio zaboravio. Milujući ćerčicu, naredi da se vozi lagano, i kao neki ostareo medved, sav nakinđuren, poče u kolima pred detetom da skače i mumla i igra.
I brat ga dočeka nevoljno – ostareo, izmenjen. No kada snahu ugleda, stade kao gromom poražen. To nije bila ona rano udata, visoka devojka, ni ona divna
Sa osmehom. Jedno jutro zapita devera, da li mu se brat ne čini naglo ostareo? Tog dana, Aranđel Isakovič ponudi bratu svoju kuću u Zemunu i predloži mu da ženu i decu skloni kod njega.
Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao medved.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Šantić je tada bio već ostareo, ali prav, visok, lep, a ponosit, i prirodan, uljudan, neobično. Izgledao mi je kao neki osiromašeni beg, koji nije
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kćeri je već udao i udomio, kako je on hteo. Ali sa sinom, koji mu se rodio dockan, kada je on već bio ostareo, kada se već niko nije ni nadao da će imati dece a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mnogi su se domovi zatvarali pred njim: nekada je Zmaj od Noćaja donosio sobom silu, sad je mogao da prizove nasilje. Ostareo i u ritama, da ga Turci ne prepoznaju, krio se, opet, po vrbacima.
Karađorđe koji ga je, u januaru 1811, sačekao sa počastima, bio je iznenađen kad ga je ugledao: Dositej je bio mnogo ostareo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Teško meni!“, zakuka kralj. „Kako ću bolan, ostareo i iznemogao da vladam u svojoj državi gde varalice vuku mudrace za nos, a mene moji rođaci ostavljaju na cedilu?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Protu Dejana Popovića zatekoh u pčelaniku. Izne– nadih se njegovoj promeni. Nije ostareo, ali se preobrazio. Na njemu ni redenika, niti za pojasom revolvera, koji je samo za vreme službe spuštao na žrtvenik.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL. VAVILA: Ostareo sam, I gledao sam mnoge radosti, Ali nijednu što bi ličila Na ovu sada te nam dovede Gospodsko čedo u dvor
Hm! Za njim će, čedo, mnogi žaliti, Jer beše junak, hrabar, razborit; Al’ starost — znaš, ostareo je, A starost često umljem pomeri, Postaje zlobna, puna zavisti. — (Šulović, Mićić i Vuksan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Opala, pobledela, u očima dobila nešto suzno sjajno, lik ostareo i dosta se smreškao, ali u crte ušao onaj fini sklad koji se javlja kad prestanu dugotrajni bolovi i čoveku bude opet