Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
i celovita: one je pukotine nestalo, ni suprotstavljenih glasova u njoj više nije bilo, samo je osećala kao da je malko ostarila. Imala je, tada trideset i jednu godinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
O-o-o-o-oh, Savaote! Srbo, sine, gde si, da zasviraš i popevaš Nani! Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam. Svi ovi moji jadi starački su. Osećam da ću ostati sama, i bojim se samoće.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Prokleto ogledalo! — šapnu jednoga jutra u sebi. — Kad bih bar malo ostarila! Možda bi sin i unuk miliji pogled imali! — Pažljivo i da je niko ne vidi, pokuša Lepotica da sastavi komadiće ogledala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ruka; jest Ilija, luda adžamija: ono boja nije ni biđelo, a kamoli s kime učinilo; ta ako bi ono i izišlo, al' mu ne da ostarila majka: „Ne, Ilija, luda adžamijo! Tebe hoće Arap prevariti, te će mi te luda pogubiti, ostaviti samoranu majku“.
A kad stari baku saslušao, on joj ode sanak tolkovati: „Čuješ mene, ostarila majko! Zlo si snila, a gore će biti: što je Senje tama popanula, ono će ti pusto ostanuti; što l’ se vedro nebo
ga je mati poslušala, skide njega sa konja pomamna, pa ga umi studenom vodicom, i zali ga vinom crvenijem; pa ga pita ostarila majka: „Što bi, sine, u zemlji Taliji?
Nađe majku Janković Stojane, nađe majku u svom vinogradu; kosu reže ostarila majka, kosu reže, pa vinograd veže, a suzama lozicu zaliva, i spominje svog Stojana sina: „Oj Stojane, jabuko od zlata!
Tebe staru ogrejalo sunce: evo tebi tvog Stojana sina!“ Kad ugleda ostarila majka, kad ugleda svog Stojana sina, mrtva majka na zemljicu pade.
sa tavnice viče, te dozivlje Selaka vojvodu: „Ko je ovđe Selak Vasojević, nek iziđe pred tavnicu kletu, došla mu je ostarila majka, od paše ga uze na otkupe, dade za njga krave i volove i bijele ovce i jaganjce, još suviše nebrojeno blago“.