Upotreba reči ostavi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac... I ja sam počela misliti.

Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše želje i strasti, pa, i nehotično, duboko

Ja joj kažem, ona se rastuži i neveselo mahne glavom, pa me ostavi... Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja tu najlepšu da ljubim, i zašto ona mene

— A ti idi, ne smemo mnogo dangubiti. Uča ode i naskoro se posle toga vrati sa mladim Gružaninom; ostavi ih u svojoj sobi, a on ode da vidi šta mu učenici rade, jer su se već svi iskupili i čekahu svoga dobrog učitelja...

Obradović, Dositej - BASNE

„Deli ti sad”, rekne lisici. Ova natovari sve u jednu gomilu, a za se ostavi samo jednog zeca, pa kaže lavu šta je, čije. „Aj, aj, premudra lisico, ko te nauči tako pametno deliti?

Kad | eto ti: upazi lovce sa psi. Pusti se preko polja i ostavi ih daleko za sobom. No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju. „Bedni ja!

i za dobrodjetelj svoju vesma oglašen (čujući ovo znamenito priključenije, koje sam napiše i poslednim za vospominanije ostavi), sam ode na pogrebenije njegovo, gdi učini jedno prekrasno pogrebnoje slovo, kojega je početak: „Njest sud moj jako

i muž pijanica Žena imala pijanicu muža, i svakojako se mučila sovjetujući ga i uvještavajući ga se ostavi pijanstva, črez koje dan o dan potire ne samo dom svoj no i zdravlje i pamet, i dušu, i telo.

Dok tog njega ti s tvojim pojanjem k sebi ne privučeš, i ne učiniš ga da ostavi frulu svoju, i da tebe s udovoljstvom i s uslaždenijem zadugo sluša, dotle ti nikom nemoj reći da lepo poješ.

njegove verne no neščastljive ljubovi, koja ga je u toliko očajanije dovela da se pokaluđeri, i Korcir, svoje otečestvo, ostavi — kad eto ti k nami sveštenik nepoznat, na konju.

li je razuman, a on bi upotrebio ta dva ili tri dna da najlepše, najblagorodnije i najslavnije svoje vešti raspoloži i ostavi. Sada dakle svak pametan neka nam pravo kaže: sto godina kad prođu, šta ostaje od njih? Nigde ništa.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

On ga lepo primi, ali mu kafedžija u kafi otrov dade. Moj otac kad do pola fildžana popije, muka ga u̓vati, ostavi fildžan i jedva u svoj kvartir dođe.

Crnom Đorđu dosta konja, pušaka, sabalja, noževa u srebro okovani, koje on na sve starešine sorazmerno podeli, a Milenku ostavi više od 10 hiljada ovaca, koje su se u nahiji arnautske na ̓rani zastale, da Milenko, uzevši sebi tal, drugo po vojsci

Onaj kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po sa̓iji (knjigonoši), no uzme te sveže praporac na nogu, pak

Kad vidi Hadži-beg vatru iza leđa a vojsku pred sobom, on ostavi šanac u Bratačiću i pobegne natrag na Rožanj. Nedić, popalivši Petrc gde Turci pobegoše, udari na stražnje i dosta i̓

On ostavi mene i kneza Teodosiju, viš̓ Valjeva sa ono 300 Gružana s topom, da onde čuvamo, ako bi Hadži-beg prodro i u Valjevo doš̓o

— Sad vezir videći kako naši nođom napadaju i biju, a možda je čuo da je Asan-paša razbijen, ostavi put k Beogradu, vrati se natrag i, brzo terajući, opet dođe u šabačko polje na svoje staro mesto.

On dade im veru, da se ne boje, no samo mirno u gradu da sede, i tako i̓ u tom primiriju ostavi.) Sad, 1805. pred jesen, dođe Đuša Vulićević u Smederevo, i sa Srbima vrlo se veselio, ali kažu da se vrlo napio, pak

Čuje to moj otac. Sve drugo na stranu ostavi. Dođe kući u Brankovinu, raspošlje momke po selima, zapovedi: da se svi frajkorci s puškama skupe u Čučuge, gde će i̓

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ovako gradi: oseče se račvasto drvo, ali se gleda da vrat može taman stati između onih račava; onaj kraj u dnu račava ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji

A kad se udari na svinje, onda se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom — roga...

Kao čovek dole... Ide lepo baš kao čovek... Ali mu navrh glave rog, kao ovaj direk pred mehanom — ni uzmi ni ostavi toliki, pa stoji pravo kao usađen!... Bogami, mene ti podiđoše mravci! Nadam ti ja bežati, a ono sve brže za mnom.

— Tu se okrete Đuku i reče: — Dede, Đuko, metni i ovu glavu u kola!... — Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala.

Gazda Milun je dobar domaćin, a ti — vredan momak. A kad zaslužiš koju paru, a dao ti je bog te možeš — ti ostavi kod gazda-Miluna, on će ti lepo čuvati... Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji.

— E pa, vi'š! Tu ga možeš i na sudu dobiti, ja ti kažem! Slobodno ga ostavi. Bolje pre nego posle! I tu Milisav nastavi učiti Sreju šta će da radi i kako da se brani ako baš i do suda dođe.

— Ele, bal, ni uzmi ni ostavi, kao u kakvom beogradskom hotelu! Pa da bi još naličniji bio na beogradski, štampane su čak u Beogradu ulaznice.

zadruga te naposletku spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak od svog velikog kolena — sinčića od svojih dvanaest godina, Mojsila Pupavca, sa nešto

On ne plane, jer to te smese ne dopuštaju. On samo cvrkne, pa ostavi na sebi rupu, koja naliči više na onu kulu od srpskih glava u niškoj nahiji u staroj Srbiji i na ona u Africi, na

Vidim sve ti je u redu, deca ti dobro odgovaraju... Revizor ode i ostavi učitelju vrlo dobru ocenu — što je on odista i zaslužio, jer se svojski zauzimao oko dece.

A divlji čovek, bome, nije sitnica. Da ga ostavi kapetanu, kao što mu je naručio na polasku, ne može ni to, jer kmet moli da vlast što pre dođe: selo se uznemirilo, ne

Samo si nešto sludovala... — A šta to, dešo? — upita Miona i pogleda Jelenka malo začuđeno. — Što ono dete ne ostavi kod kuće, da ti barem štogod pomogne? Toliki imućniji i zadružniji ljudi, pa nisu kadri odvojiti svoje dece...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Građene su ovako: udare se četiri sojira (direka) u četvrt. Naokolo se oplete prućem, ali se ostavi rupa za vrata i badža, koja je služila mesto prozorića, pa se ono pruće ulepi blatom, da ne bi vetar produvao.

— Ja i ti?! — pita Stanko začuđeno, jer se njih dvojica nikad ne rvaše. — A što? — Da vidimo ko je bolji rvač? — Ostavi se! — reče Stanko. — Da ti padnem „s kolena”! — jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je. Stanko se ljutnu.

— Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!... Neka ga! Zar si mi ti svakad povečerala!... Ostavi ti mladosti njeno, nije on gladan! A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio!

Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?...

On pogleda. Vrata na kući otvorena. Jasni plamen osvetlio im lica, smeju se i razgovaraju. Ko da ih ostavi?... Zar da ih pod sedu kosu ubija?... Zar da im pod starost zagorča dane?...

Vidiš, bogu hvala, da se na današnje vrijeme ne ore i ne kopa. Danas ko srca ima mora u goru!... — A što ostavi ognjište? — Od dobrina! — jeknu iz njegovih grudi kao vetar. — Pobjegao sam da glavu sklonim...

Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što? — Ja sam se sa Stankom zbratimio: rekosmo poginuti jedan za drugoga.

kako si... — Nemoj!... nemoj, Miraždžiću! Ja hoću da oni sami uvide moje čovještvo! — More, ostavi! Mnogo će vode Drinom proteći dok oni uvide!... Ostavi ti to meni! Jer, evo, da ti baš kažem pravu istinu!...

Ja hoću da oni sami uvide moje čovještvo! — More, ostavi! Mnogo će vode Drinom proteći dok oni uvide!... Ostavi ti to meni! Jer, evo, da ti baš kažem pravu istinu!... Ja ti prvi nisam verovao!...

Sve ću mu ja lepo ispričati — reče Ivan i ustade. — Slobodno mu reci da se ja na njega ne ljutim!... — Ama, ostavi ti to, dragi aga!... Nije meni majka jezik ispredala; umem i ja kazati šta mislim!...

Ti si baš svesrdno radio na tome, ali, kad oni neće — šta ćeš?... — Ali ko mu sme na oči! Ja mu baš rekoh: „Ostavi ti, to je moja briga!...” A ono, eto sad! — jeknu očajno Ivan. U Marinku se javi zver.

— Kaki otac?... Zar je ono otac? Da je meni koje od moje čeljadi onako reklo, ja bih ga ubio! — Nemoj se žestiti. Ostavi ti to meni... — reče Turčin blago. — Ne treba mi!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

svojaku: kako je bio na samrti, kako su ga doktori već ostavili, kako su mu palili sveću, a doktori savetovali da se ostavi „na prirodu”, i, naposletku, kako je taj njegov rođak sa svojom prirodom pobedio i bolest i doktore. Ja se digoh.

— Na, — reče — ostavi ovo! — Pa onda iziđe u kuhinju. Moja mati uze onu hartiju nekako samo s dva prsta, kao kad diže prljavu dečju pelenu.

— Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom. Ko se njega drži, gubi i ovaj i onaj svet. Eno ti Jove kartaša pa gledaj!

Moja mati plače još jače: — Znam, Mitre brate, — kaže ona milostivo — ali hoće dušmani sve da odnesu. Ostavi se, brate, tako ti ove naše nejači, proklete karte!

Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono: — Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao! — Kako si propao, gospodaru, bog s tobom! Što govoriš tako! — Sve sam dao!

Ikonija izbroja dva dukata u zlatu i četiri i po u srebru i krajcarama veza novce u maramu, pa dade popu: — Na ostavi; ovo je Marijino! Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s Gluvićem ode njegovoj kući.

Pop ne može od crkve, a i od starosti. A gdje bi njega, starca, pustio narod na put, i kako bi njemu bilo da ostavi dijete u Biogradu, pa da se sam vrati? Bog zna bi li on to mogao ikako i podnijeti.

Međutim, mijenja se štošta u selu — vrijeme čini svoje! Naš stari učitelj ostavi nas — ode, siromah, na put na koji se ide zatvorenih očiju. Bog da mu dušu prosti! Žao nam ga je bilo.

Psuje Jerotije što mu na usta dođe, i kad se on dade da ga uči kojeko ko nije ni orao, ni kopao. Tako i on ostavi učitelja sebi sama i njegovoj glavi. Od to doba učitelj posta još veća ćutalica i još osamljeniji.

Sjedi neki put s nama. Ćereta i priča šta ima po svijetu, pa onda skoči; samo što rekne: — Treba raditi! — pa nas ostavi, a mi blejimo za njom.

Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

u kolima skinuo šešir i prekrstio se, pa, kako je bila malo nagluva, odmah se setila da to zvoni na večernje, pa odmah ostavi rad i stade i sama da se krsti šapćući: »O, bože, oprosti mene grešnu!

I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«, kako sam reče.

« A kad je dočekala i to, i oženila Gavru, a ona posle ostavi Gavru k’o da ga nikad nije ni bilo, pa okupi moliti boga da doživi da vidi Đuru, srednjega brata, da je otvorio dućan i

Pera ostavi pregledanja slika po duvaru. — Izvol’te, gospodine — reče pop Spira — sedite tu, — i pokaza mu mesto. — Ti ćeš, Sido,

da mi je sve čisto, — reče gđa Sida sva bleda, a nozdrve joj pobelele, i prekrsti ruke pa opet pogleda na Peru (koji ostavi album i poče čitati Rinalda Rinaldinija), kao da mu očima htede reći: zar nije tako? — Čudo, gospoja-Sido...

Kopa i misli. Učini joj se k’o da su zalupila baštinska vrata. Sluša. Nema ništa. Ostavi motičicu i priđe plotu, pa viri kroz plot. Nema nikoga, učinilo joj se samo.

— Erža, o Erža! — viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.

To je već svršeno... Sve mu je zabadava sad. — Nemaj ti brige. Ti pazi kujnu, a meni ovo ostavi. Kol’ko sutra naći ću se s njim. Imamo i inače poslove neke da svršimo.

— A šta bi vam falilo, samo ako ona... — Oho! — veli pop Ćira. — Oho! Dakako! — veli pop Spira i ostavi štap. — O familijarnim stvarima želio bi’ da se razgovorim s vama, gospodar-komšija, o familijarnim...

— Jeste; mi onako, a vaša kuća svakojako. — Oho! — uzviknu začuđeno i uvređeno pop Spira, pa ostavi šešir. — Samo kad je vaša kuća primer selu. — Bogme i jeste.

Ne ispirajte usta s njom! Nju mi ostavite na miru. — Nek ostavi ona moju kuću na miru, ili bolje reći: nek ostavi na miru momke po selu, pa će onda i moja kuća biti pošteđena!

Ne ispirajte usta s njom! Nju mi ostavite na miru. — Nek ostavi ona moju kuću na miru, ili bolje reći: nek ostavi na miru momke po selu, pa će onda i moja kuća biti pošteđena! — A šta ima ona to s vašom kućom?!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

sve po varoški. Ali posle varošanka kao da se brzo zasiti Taje i odjednom ga ostavi. I ne samo što ga više nije dvorila, donosila mu, davala od svoga što naprosi, već je i njegovo uzimala, jela, te je on

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Posle dvogodišnjeg kalfovanja u svojoj varoši ostavi svog gospodara. Gospodar je osobito za njim žalio i pobojao se da mu neće trgovina natrag poći.

— Bože sačuvaj! Vi ste mi mili, ostanite još. — Ne mogu, oprostite. Tako Čekmedžijić preporučivši se ostavi kuću popinu. Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda.

Ljuba svršava vizitu. Kao sreće radi, ostavi dva talira i obeća da će sutra opet doći. Sutradan eto Čekmedžijića već u sedam sati u posetu. Mileva još spava.

Frajlica đipi i iziđe napolje. Čekmedžijić ostane sam. Čudi se, divi se, ne zna šta je frajlici da ga tako ostavi. Uđe u drugu sobu sav snužden. Gospođa Makra pita ga zašto se sa frajlom ne zabavlja.

— Toj je davno bilo; uz to, niste je uzeli što je sirota bila; sad je bogata, sad ona druge traži. Vidim ja! — Ostavi ti to meni, stari sam ja vrabac! Samo to hoću da znam — dakle, nije se na meni jako poznavalo?

Alka sedi na divanu i gleda u oči, u usta Mici, šta misli, šta će prosloviti. — Ala je taj Svilokosić čudan čovek! Ostavi tebe, Alka, te morade poći za bakalina, a ovamo ga ipak primaš.

Često više vredi sreća nego mozak. Mica umre bez poroda. Alka ostavi nakon sebe divan porod. Tako se živelo pre sedamdeset godina. Davno bilo, sad se tek pripoveda.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto

Onda je on od njih doznao i kako se veštački dobija žutica. Ostavi se, vele, jedna pregršt duvana u čuturici da prenoći pa se sutradan po malo pije i od toga čovek požuti kao limun.

A voz je već bio u peronu. I Jurišić, sa besnom novom i dotle nepoznatom uzbunom u duši, ostavi ženu i pođe za stvari. Napolju, na mesečini, usred one gužve, ogreѕѕe je, piskavim glasom, grdila nosače.

Pre svega moli je da ga ne prekida, a posle neka govori i on će mirno slušati Mislio je da celu stvar ostavi za docnije, ali oseća da ne može otputovati pre nego što čuje njenu odbranu.

I rekao bih: još moja duša luta s njima po planinama. Htela bi ona, s njima zajedno, duboko ispod nogu dole, da ostavi sav ovaj grozničavi krtičnjak što se u krpama nekih kužnih i crnih magletina potapa.

Onda ostavi trg i pođe onako nasumce, bunovno, bez cilja. A u prvoj ulici, na zidu jedne nove građevine padala je u oči ogromna bela

Afrika

On je isto tako neprestano mogao motriti i da nas koji naš nosač ne ostavi. Ne treba u tome, kao Bril i drugi, videti čak i neki naročiti talenat primitivnih; belac bi životom koji crni vode

Novac koji zaradi ili prokocka ili ostavi, pri prolasku kroz svoje selo, porodici i prijateljima. Ovi ga, od svoje strane, takođe prokockaju, popiju, ili u

Ja grdim šofera, Libanac ne sme, bojeći se da se ovaj ne uvredi, pa nas još tu ne ostavi. Šta kao četvrto lovište sveta na veliko zverinje.

— Mogla si biti mojom radošću! O ja ću otići u kuću u kojoj nikoga nema; Ostavi me da umrem, da odvedem svoj bol u zemlju, U grob! Misliću uvek na tebe, u zemlji, Svojoj kući.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Moje lepe žute dukate, moje bele talire, zbogom! Oći Janju da vas ostavi, da ne idite na proces, ama oći da umri sos vas, sos moju srcu (zatvori sanduk).

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Igrati zvonara, u zatvoru, značilo je potplatiti profoza da im vrata ostavi otvorena, tako da su zatvorenici mogli da se posećuju.

Ne može. A što da ne može? – čuo je, kako mu neko, kao Trifunovim glasom, šapuće. Pa dosta je da te ostavi nedelju, dve, tu, dole, da te groznice umore, a uši da ti pacov pojede. Koga da se Garsuli boji?

Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do kolena, a da grudi ostavi poluotkrivene, u čipki.

I ja znam gde je „Engel“ birta.“ Petar nije skidao oka sa Đurđa i žena, a zatim ostavi ženu i primače se Pavlu: „Slušaj mene, dugonjo, nemoj ni žene, ni Đurđa. Aha! Neimanje, što no kažu, nemir je od svijeta.

Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga. Nije ni u snu pomislio da bi mogao da ostavi tu decu, i ide sam u Rosiju. Ne bi na to pristao, ni za živu glavu.

On joj i nehotice pritrča. Reče joj da se ostavi toga. Izneće on to, kad se bude razdanilo, i prosuti. Ona ga je zaprepašćeno i uplašeno posmatrala, a bila je zastala,

Uzalud je Božič, još jednom, pokušao da ga nagovori da odsedne u njegovoj kući. Isakovič je tražio da ga ostavi u Švehatu. Njegovi su puti nedohodi. Umalo nije došlo do svađe između kapetana i Božiča.

A to, što mu preostane, želi da ostavi svom rodu, kao zadužbinu. Pavle onda okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u

A stariji mu brat poviče: Ostavi dete pa grabi seno! On ostavi. Ali posle zastane, opet, kraj deteta, a brat mu povika ljutito: Rekoh li ti da ostaviš

A stariji mu brat poviče: Ostavi dete pa grabi seno! On ostavi. Ali posle zastane, opet, kraj deteta, a brat mu povika ljutito: Rekoh li ti da ostaviš dete, pa da grabiš seno?

) Ali, ne mož on, carski befel, pogazit! Uzalud je Agagijanijan bogoradio. Isakovič mu doviknu iz kola da se ostavi toga i da se vraća. Vratili su se nesvršena posla.

Sramoti svog oca, sumnjiči svoju mater, kao da je neka lorfa. Neka ode sada, inače će je izbaciti. Ona ga onda ostavi i pognu svoju glavu.

Teodosije - ŽITIJA

reči o pravdi i milosti, o istini i sudu, i što nama nije ugodno da ne činimo ni drugima, dodade i ovo: „Ako ko ostavi dom i braću, ženu i decu, bogatstvo i njive i ostalo, naslediće na vekove carstvo nebesko.

Govorahu: — Ne ostavi nas, gospodine, oče i učitelju, ina če i mi ćemo s tobom otići! Jer ako hoćeš da uzmeš krst Hristov, onda te molimo da

svetu službu, opet svetoga dozva prot sa svima igumanima i starcima i sa svima pridošlima, i blagosloviše ga da ostavi za spomen pismeno žitije prepodobnoga, i da se praznuje sa svetima.

je prolazila kroz njegovo srce kao koplje, promeni se, pripade, i sam s blagorodnima poče moliti svetoga govoreći: — Ne ostavi nas u ovaj čas, o oče sveti i ne oduzimaj pre vremena žalošću dušu moju od mene!

“ Gospode, ne ostavi mene na radost neprijatelju mojemu, molitvama prečiste tvoje Matere i prisnodeve Marije, i svetoga oca našega, tvojega

Gore: ako je na meni volja tvoja dobra, molitvama prečiste svoje Matere i tvojega ugodnika Simeona, oca mojega, ne ostavi me da se zbog ovoga u skrbi potapam i u neizvesnosti. I tako setan ceo dan tugujući iđaše.

,Ne ostavi me, Gospode Bože moj̒, molitvama prečiste svoje Matere prisnodeve Bogorodice i svetoga tvojega ugodnika Simeone, oca

A ni kraljevstvo ne ostavi nikome od sinova svojih, rekavši: — Kraljevstvo nije moje nego Božje, i onoga koji se trudio za njega, svetoga vladike

Ali kao uvek, i sada još više, Gospode, Gospode, ne ostavi me da se zbog ovoga u životu mojemu uvek žalošću potapam! I sa plačem velikim na zemlju pripade, i opet ustajući

A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima i život završiti.

I svi našavši se u nevolji od, straha umirahu. Jer ova nada na spasenje ostavi ih. i neka niko ne pomisli da je slučajno i bez Božje ljubavi ovakva skrb blizu smrti naišla na svetoga, jer i ovim je

moleći i govoreći: „Ako sam našao blagodat pred tobom, svojim roditeljem, ne zatvori od mene otačaskoga milosrđa, ne ostavi me da se žalošću u životu potapam. Daj mi svete mošti svetoga gospodina mojega i oca, da ga prenesem u svoje otačastvo!

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Sad će se vratiti. Čiča Trišo baci pred svog magarca naramak sijena, ostavi ga s mačkom u kolima i krenu u krčmu gunđajući: — Najprije ću se dobro napiti da rastjeram tugu, pa ću tek onda

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Izvinite, molim vas, izgleda da nisam u podesan čas došao. (Ostavi knjigu na sto.) PAVLE: Ne kažem da ste u najsrećniji čas došli, ali to ne menja ništa; za svoga mladog prijatelja ja

Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? Vidite, molim vas, to je nemoguće. Nije! (Ostavi slušalicu.) Oh, bože! ANTA: Što njega uznemiravate? RINA: Da s kim ću se savetovati ako ne s mužem?

Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi.

ANTA: Pokojnog Pavla Marića. SPASOJE: Ama, koga Pavla Marića? ANTA: Onoga čiji si ti naslednik. SPASOJE: Ama, ostavi se ti toga nasledstva, već reci ti meni... Uostalom, nema šta da mi kažeš, nemam šta da te pitam.

Što se nije udala kad je trebala? SPASOJE: Ne znam, ali ona je bogata. Doduše, ona se nosi mišlju da sve svoje imanje ostavi nekoj humanoj ustanovi; sve matore devojke, znaš, boluju od humanizma, ali ja mislim da će ona voditi računa i o tebi.

II ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige. VUKICA: Molim! (Ode.

Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači? SPASOJE: Šta se mene tiče kako se napolju tumači! Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice!

AGNIJA: Pa sudbina; bog deli sudbinu, a šolja ti samo unapred kaže tu sudbinu. SPASOJE: Ostavi, molim te, ludorije, nego kad si već došla, učini mi jednu uslugu, za koju ću ti reći hvala.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Opet se izvlačiš. Napiši joj pismo i zatraži da ostavi tri hiljade u šupljinu iza poštanskog sandučeta, pa ćeš videti!

- rekoh izvadivši pedeseticu iz cepa, a dečak priđe nekoliko koračaja bliže. Hoćeš li ili nećeš? Hteo je. - Ostavi tamo, a onda produžite!

- Šta misliš kada bih obojila zeca u crveno? - upitala je, a ja sam dreknuo da me ostavi na miru sa zečevima. Što se mene tiče, može da ih oboji i u zeleno, ja nemam ništa protiv.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Frajla Lujza ostavi ga, sa dozvolom, na jedno magnovanje sa gospođom Matildom, pa ode u drugu sobu. Čuje se glas gitara.

— Nipošto. — Zašto? — Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti.

— Mani se, nema ništa od toga, Šamika se neće nigda oženiti. — Suza mu kanu. — Sad je svet takav. Ostavi se; kako je tako je. Mi bar, nas dvojica, trudili smo se da ostavimo posle nas nešto. — Ti imaš kome, al’ kome ću ja?

Šamika u jednoj srebrnoj kutici besprimetno ostavi pedeset dukata. Urednik će već to naći. Pa zašto ne bi to štampali? Nikom ne škodi, a neće time svoju publiku uvrediti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova. Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja.

Posle kratkog, zbunjenog ćutanja, što kao jeza prođe ceo puk, padoše nove komande i puk ostavi oružje i bi odveden u stranu, iza logora, da izvrši kaznu i upamti tu noć krađa, nepokornosti, pijanke i bludi.

Mučeći ljude do sada, sa nasladom, reši se da ih od sada ostavi na miru, osetiv da i oni sede ovako uz žene i decu. Tad, prvi put, usudi se i da je dodirne.

Vruće krvi, i čulna toliko da su je hvatale glavobolje, ona je ostala potpuno hladna u ovoj kući, gde je muž ostavi da ga čeka, prevarivši je pri rastanku i osramotivši je pred celim svetom, bojeći se njenih suza, dreke i nesvestice,

Ona je vriskala od straha, da ne umre i da je ne ostavi, bez zaštite, sa malom decom, tu, među tom poslugom njegovom ciganskom, što je ličila na razbojnike.

Posle ponovnog njegovog ulaska u vojsku, poživeše kratko vreme vrlo veselo, ali je zatim ostavi, odlazeći i po drugi put. Tada je bio počeo da se druži sa kaluđerima i još više se promenio.

Starija pade, u prvi mah, plahovitom radošću materi u krilo, ali je isto tako brzo i ostavi, igrajući žmurke među šarenim haljinama što su visile iza peći.

Želeo je zato da Francuze ostavi nekako Englezima, pa nek se tuku, a Bavarce sa njinim kontra‑carem, Saksonce, i sve ostale, prezirao je duboko, još od

Baš kad je, međutim, zadovoljan, na veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i Isakovič trže.

Sam, u kolima, vozeći se kroz noć poljanom, Aranđel Isakovič se ostavi svih tih nada i vrati samom sebi, osetivši da je uopšte trebalo ćutati.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Pilovjeti, ne pilovjetaj! Već ti kaži mog suđenog’ te trave i korjenje ostavi pod jastuk i na njima prenoći pa koji joj se tu noć momak usnije, veruje da će biti njen.

postupaka za plodnost mladenaca, videli smo, nedvosmisleno svedoči o velikoj želji naroda da, po bilo koju cenu, ostavi porod.

U Šumadiji, kada dođu povojničarke, porodilja zagrize pogaču od prve povojničarke, a onda taj zalogaj izvadi iz usta i ostavi ga. Kada želi da zatrudni, ona ga uzme i pojede.

¹⁰ Kod nas se smatra da trudnica ne sme da lomi drvo pa da ga onda ostavi neslomljeno, jer će joj porođaj biti tako težak da može umreti.

⁷⁴ Za noseću ženu opasno je čak i da ostavi svoje rublje napolju da prenoći. Za „krutu“ ženu ne valja se da gleda pomračenje (sunca ili meseca), jer će joj dete biti

Kum se ne menja, osim u slučaju kada se deca ne drže. Tada se dete odnese na raskršće i tu ostavi, a onda se prvi slučajni prolaznik — okumi. On tada daje detetu ovako „isturenom“ ime Istorija ili Najden.

³⁹ Kada gost ide iz kuće u kojoj ima malo dete, on treba pri polasku da ostavi makar najmanji končić od svoje odeće i da kaže: „Spavaj kao ja“, da mu ne bi odneo san.

(Vuk, br. 10) — Daj mi sreću, pa ostavi me u vreću. (U Crnoj Gori) (Vuk, br. 818) — Bolji je dram sreće nego sto oka pameti (Vuk, br.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za nejaka stvora koga mati ostavi ukraj stoga vlasteoskoga sena, vlastelskih krstina, na milost i nemilost tuđih duša.

Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da tepa, samilosti!

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

jezike, baš kao šef recepcije u hotelu »Evropa«; bacali su tek zapaljene cigarete dok smo mi moljakali jedan drugoga: Ostavi da pušim!

u svim trkačkim disciplinama, ne toliko zbog želje za uspehom koliko iz čistog gađenja koje mu je pomagalo da trčeći ostavi iza sebe tu smrdljivu rulju što je dahtala poput čopora lovačkih kerova.

« i još će kazati: »Naučićeš ti meni šta je kukuruz ili ne bio ja — ja!« a žena će kazati sa stražnjeg sedišta: »Ostavi dete na miru, otkud da dete zna šta je kukuruz?« i još će kazati: »Premoren si, izgubio si sasvim živce!

kad je prijatelj kod koga je neko vreme stanovao zaboravio da mu ostavi ključ od kapije, pa je do zore skakutao po snegu i obilazio usnulu Kalenića pijacu, zavideći smrtno svima što su,

je žene i kroz metež njihovih mlitavih tela, praćen psovkama i bestidnim cerekanjem, odjurio do stanične garderobe da ostavi kofer. Garderoberi su ga sumnjičavo gledali, kao da im ostavlja tempiranu paklenu mašinu. Pred njim se pružala besana noć.

Koga si sve dovodio ovamo ranije? —Varaš se! Siguran sam da mu se sviđaš. —Ipak, zašto nas malo ne ostavi na miru? Kelner stavi dve gorče kafe pred njih: — Pratim sve što pišeš! — reče.

Čovek poče da prazni pepeljare. – To je bila tvoja ideja! — reče, igrajući se vatrom. – Ostavi me na miru! — kazala je, igrajući se ledom. – Pogledaj, molim te — reče on — gde su samo gasili cigarete! Vidi!

Ostarićemo, uzdržavajući se! Uostalom, već smo i ostarili. Očččččččajno! I prestani da piješ tu votku! – Ostavi me na miru! — reče ona. – Ja tebe? – Koliko sam samo čekala ovu večeru!

Bilo je sjajno. Zamisli, siđem u dragstor po cigarete i naletim na »Labudovo jezero«! To je bila orgija. I ostavi već jedanput tu votku! Mnogo piješ u poslednje vreme... – Zar pijem? – Oduvek sam tvrdio da ne podnosiš alkohol!

I sve što im pokažu ljubazni domaćini uliva poverenje svojom postojanom solidnošću, bogatstvom, bez želje da se ostavi površan utisak.

Obilazeći sve te zgrade što u pravilnom krugu ograđuju Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i rođaka, koji svi pomalo liče na nju

Matavulj, Simo - USKOK

— Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama! Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ!

Osobito mu jedan od tijeh poljubaca ostavi traga u duši. Sjeti se pričanja svoga i njihova, osobito mu ugodno bi opomenuvši se, kako on visoko poraste pred

I sve što se u njegovu dugu vijeku događalo oko njega ostavi u njemu površna traga! Kakva razlika između njega i Stevana Bajova, čije bi pričanje, gotovo od riječi do riječi, mogao

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Zapovedajte. (Odu svi troje u drugu sobu. Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.) DEVOJKA: Lepo vreme imamo. MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.

MATI: Al ako se bude u devojku zaljubio? OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete.

OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete. OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten? MATI: Dakako.

MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš? MUŽ: Znam, znam; samo me ostavi. ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš. ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese.

(Mužu.) Kaži mi, molim te, zašto si tako neveseo? (Metne mu ruku na rame.) MUŽ: Ostavi me da radim. ŽENA: Ja znam, tebi nije do radnje, nego samo tek tako. MUŽ: Ajde zbogom! ŽENA: Ti se srdiš nešto.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I on tajom ostavi zanat, rodbinu i zavičaj, i 31. jula 1757. godine zakuca na vrata fruškogorskog manastira Hopova. Hopovskom igumanu

Rođen je u Sarajevu Z. oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao iz Srbije. Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun.

1827. ostavi Nemačku i preko Trsta ode u Crnu Goru, gde postane sekretar Petra I, a zatim učitelj njegova sinovca Rada, potonjega vladi

po svojoj spremi ni po svojoj prirodi nije bio kabinetski naučnik, koji bi se zadovoljavao da iznosi svoje teorije i da ostavi vremenu da im ono izvojuje pobedu i primenu.

Svršivši gimnaziju, dve godine učio je prava u Pešti. Zbog sukoba sa profesorima ostavi školu, stupi u husare, i kao vojnik svrši prava u Kečkemetu. Pred revoluciju bio je advokat u Sentandreji. U 1848.

Po plodnosti on je jedan od prvih pisaca srpskih. ISTORIJSKI ROMANI I PRIPOVETKE. — Ako se ostavi na stranu njegov politički i publicistički rad, Ignjatović je sav u romanu i pripoveci, na kome je radio u dva pravca, u

Prinuđen da ostavi Srbiju, ostaje u emigraciji u Novom Sadu 1872. 1873. vraća se u Srbiju, i sav ulazi u političku borbu.

Milićević, Vuk - Bespuće

I kad je ona odlazila, on se ponovo korio i ostavljao stvar za sutrašnji dan. Pa poslije ostavi i te misli na stranu, ne misleći kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka ga zanosi kud hoće,

Ona ostavi svijeću i iziđe. On ga svuče, baci ga u krevet, ne mareći za njegovo mumljanje, i pokri ga. On odmah poče da hrče.

Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda u oči.

da ne skrnavi jedno novo osjećanje u svome začetku; javljala se ona sa sjajnim i blagim očima, i u trenu kad htjede da ostavi Jeku, javi se u njemu nešto životinjsko i surovo, kao da riknu nešto, da uguši, ubije ma čim to osjećanje protiv kojega

Sremac, Stevan - PROZA

Kupi samo divit i tuce hartije pa ostavi u toj i toj mehani, i to mu je onda jedna njegova kancelarija. Tu je dočekivao seljake.

— Ama ti baš pališ, priko? — Nema tu, nego gde pogledam, tu pogodim! — veli Jova puneći pištolj. Zatim ga ostavi visoko da ga žena ne bi dohvatila, jer takvim stvarima samo ljudi mogu rukovati. — Stari sam ti ja eškija, priko!

E, ne dam, priko, ja, pa to ti je. Ja sam ti od arnautske sorte... moj ded je petnaest... — Ama, ostavi se, Jovo... — Ja sam poreska glava, bre, vojnik, bre, od jegerskog roda i oružja, pa kad u nedelju začešljam kosu, pa

Tako je često bilo, pa tako i sad. Morade se naposletku i polaženik umešati, da se domaćin ostavi šlifovane čaše. Jova popusti, ali sada stade, onako sedeći, lupati nogom o patos i terati domaćicu da odmah ide i da

Radičević, Branko - PESME

Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave! Skoči gore, otr teški znoj, Pa ostavi brgo odar svoj, Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila Bela danka

i vrleti, Pa mu s' čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti, S kima dane prelepo probavi, Pa i sada mora da ostavi.

zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma utaja, Loša sreća nama ga otrže Pa u crnu zemljicu ga vrže, I vernome ne ostavi drugu Ništa drugo do na srcu tugu, Tuga jadna samo muči grudi, Al' ne može mrtve da probudi.

“ Ovo reče, zemljicu ostavi, Pa se vinu nebu na visinu, Te pogleda ovaj svet ubavi, Pogleda ga uz duž i širinu, I Bogu je bilo vrlo žao Što

Nje se seti, prepade se teško, Zaboravi poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!

“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada.

Pa zato se Mustafa podiže, I pokrenu konje i junake, Sve pokrenu što na dvoru bješe, Samo dvije što ostavi sluge. Zaman su mu zborili drugari, Da se prođe, da dvora ne pŷsti: „A eto se za Miluna čulo Da je blizu negdje sa

77. Tu mi popi kavu crnu, Poče igrat bilijara; Tad se malko kecu vrnu, Tu ostavi nešto para; Ispi dve-tri čaše ruma, Pa sad eto kući ljuma. 78.

48. Pa evo te sad nazada Izmoždena, jadna, bleda; Teški bol te sveg savlada, Te uzdišeš: „Baš se ne da!“ A ostavi ljute jade, Veruj, brate, sve propade... 49.

50. De junaka ja ostavi? Ko zna, brže, gle i jako! Brže, ludo da s' ne bavi... Pa baš niko i nikako? E pa dobro, ajd' od oka Unapredak

Nju, sve koja zaboravi, Oca, majku što ostavi, Ne zapita: ko je, šta je? Ne zapita: otkuda je? Na grudi mu verna pade Pa se sa njim u svet dade, U svet, u svet

„Nemoj, ago, ostavi Nukana, Ne vodi mi moga bela dana.“ Tako majka govorila draga, Al' na silu odveo ga aga; A tek što se po ograšju

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pa sjediš pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj ti da mi po jednu zapalimo. Ih! Ja već i ne znam gdje sjedim. Konj koji puši! To bi bilo nešto.

E, jesmo dobro pazarili, nema šta. — Ostavi grešnika, vidiš da je i on pošteno nadrljao u toj trampi. Intendant, ovako u prolazu, nadgleda svoj „dobitak“ i pomalo

— odjeca stari. — O, moj Vaso, moj Vaso, gdje je Vrbas, gdje li Prva krajiška! Nije to za tvoje godine. — Ostavi, sinko, idem ...Dok se uz put dobro isplačem, možda se ja i povratim, babe mi je žao, a sad, zasad ...

— Sjećaš li se, Sajo, nekad smo se tamo, zimi, zajedno igrali, i to baš najviše „žmirke“, oko kaca u ostavi? — Kako da se ne sjećam — smekša se intendant.

Dana dvanaestog šestog ove godine pristupi ovoj stanici nepozvana Savka Batić i ...i ostavi te, brate, nama na vratu, šta da se lažemo. Je l tako?

— Nema je, Vidače, pobjegla. Ostavi mi luda Savka dijete i nekud mače dok sam ja samo u hodnik zavirio. Kaže da je Jošanovo.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva! (Duga tišina) HASANAGA: Efendijo... neka, sam ću... ostavi... Sve što poželim, sve mi postane kazna. Kad je dotaknem, ko da je guja dotakla... Priđem, ona ustukne...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Sad? — Bog tako reče — posrnusmo malo. Hvala mu. Njegova volja. Ali hvala mu što mi bar tebe ostavi, tebe iskru, čedo moje, te da ima ko će mi oči zaklopiti.

I da mogu, kad na onaj svet odem, da mogu, sine, da kažem, kad me moj čovek a tvoj deda zapita: „Ženo, koga ostavi tamo? Da se ne ugasi naše ognjište?

Da se ne ugasi naše ognjište?“ — da mogu tada, čedo, da mu kažem: „Ja ostavi’, čoveku, poveliko i od tebe i od mene. Ognjište se naše ne ugasi, već se još više raspali i raširi...

— Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja. — Dođi ovamo. Ti brzo ostavi rad i trčeći, kršeći se, njihajući levo, desno, prsa, zabacujući laktove, dođe i htede proći pored mene, misleći da te

— Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru.

ah! ona celu noć provede oko kuće, krijući se da je ko ne vidi, mrzne se i umre! Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje granja i glas: — A čekaj ćerko majčina. Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ..

Sve ćemo, samo nas ne diraj i ostavi“ ... Iz svega isticaše se tvoja ruka, ruka ženska, ponizna, tiha, bez smelosti i jačine, ali žilava, durašna i

Odjednom se ti pojavi iz kuće. Brzo ostavi nešto i uputi se kapiji da je što bole pritvoriš. Zatim se vrati. Na glavu metnu neki zavežljaj, valjda detinje pelene,

— Šta je ovo, nano? — pitam, a već sam se sago i dižem maramu kojom beše pokriveno. — Ne, ne! Ostavi, sine, to je mantafa. Polako dođe pa i prođe podne. Seo sam blizu prozora i uzeo da čitam. Iz bašte duše vetrić.

Komšike, crne duše, rekoše ti da sam neverna, i ti me, naruženu, ostavi. Srce mi puca, ali još te volim. Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa opet dođi, dragi, meni.

U tome dođe Jovan. — Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo.

kući, strina tiho, ugušeno, pisnu; Stanoja kad ču strinin pisak, oslušnu, da se uveri da li je zaista to njen, pa brzo ostavi rad, baci sekiru i uputi se k njoj u kuću. — Ne, Stanojo! — viknusmo mu mi iz našeg skloništa. — ’Ajd vi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

pa juriš na njeg učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag.

proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u džep ostavi, a ostalo baci u jezero. No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore.

ne bŷdi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u džep, a trupinu baci u jezero. Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem.

Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće: ovaj čim car otide, otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam soba, i vidi u njima svakojakijeh

Onde priteraju galiju u kraj, i carev sin usedne na konja pa pođe suvim da putuje, a ljude na galiji ostavi da čekaju. Idući tako, nađe u gori jednoga staroga pustinika, i nazvavši mu boga, zapita ga ne zna li on da ima gdegod

Pošavši malo unapred, a to bunar, i na bunaru devojka vuče vodu sve na svojoj kosi. Kako ih devojka opazi, ostavi vodu, pa polete na njih. Oni joj bace uže, a ona ih se okani.

Onda carev sin pristupi polako, te je obljubi, pa joj skine prsten s desne ruke, i s leve noge čarapu, i na kolenu ostavi joj belegu. Pa onda otide u galiju, te je brže bolje krenu, pa beži!

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati

Ovaj otide tamo pa uzme kuplaču te od oranije do kazana, od kazana do oranije, ondale kusni, ondale srkni, dok sve ostavi prazno, pa poslije i sve piće popije i dođe carskom zetu pa mu kaže, da je on sam večeru svu pojeo i da mu još nije

Pa onda devojka ustane i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu.

Pa onda devojka ustane i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu. Devojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.

bradu, pa nosi, nosi k jednoj bukvi; rascijepi jednom rukom onu bukvu, pa upreši starčevu bradu u onu rascijepinu, i ostavi ga tako da visi o bradi, a on ode natrag u kolibu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa. SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro.

Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka. MAGA: E, moram, eto, da kupam dete. NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti. MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu.

MAKSIM: Da kuvaš, da mesiš, da me vučeš po balovima. NIKOLA: Maksime, budi jedanput pametan. MAKSIM: Ostavi me, nemaš đavola na vratu, pak ti je lako. KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju... MAKSIM: Ja jedan ne mogu.

MANOJLO: Ali mene sve nešto kopa. Ako ti nećeš, idem ja sam; i tako sam doktorov đak. ISAJLO: Ostavi sad, evo nekoga. POZORIJE 3. (ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Ko sedi ovde, momci? ISAJLO: G doktor.

DAMJAN: Odmah? KUZMAN: Zato sam i došo. DAMJAN: Nemoj, komšo. Ostavi jošt na neko vreme, dok se promisliš, može biti da ćeš se predomisliti. KUZMAN: Bogme, što reko, reko.

KUZMAN: Bogme, što reko, reko. DAMJAN: A ti bar ostavi do doveče. Vidiš, može te ko opaziti, pa pomisliti bogzna šta činiš. KUZMAN: Ti pravo veliš.

“ da nema mira. (Međutim je zapalio lulu, povukao dva dima, pa onda ostavi, uzme jedan ćilim, prostre i izvali se pušeći.) Oh, oh, oh, prava bošča!

VUČKO: Oće da dođe? LjUBA: A da no! Nego odlazi. VUČKO (pusti jedan jak dim, potom ustane, ostavi čibuk ukraj, pa digne ćilim i odlazi). LjUBA: Prepravi belu kafu za majku, zašto kaže da je gladna.

PIJADA: Cekaće me tetka. VUČKO: Pa? da donesm, da ne donesm? PIJADA: Nemoj, Vucko, nemoj. LjUBA; Pa ostavi, kad neće. VUČKO: Sas zdravlje! (Odlazi.) LjUBA: Evo, majka. Nego čuvaj, da se ne opečeš. (Namiguje na Pijadu.

STANIJA: Svinja nije pogana, zašto se jede; a konj, ko će konja jesti, kad je pogan. VELIMIR: Ostavi, Majko, ove stvari nisu za tebe. (Opet počne čitati.) STANIJA: Ja stara, pa da ne znam što je pogano, što nije.

3. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO (Ljubi): Eve cedulja za teator. LjUBA: Ostavi tamo. VUČKO: Ama što će da se igra? LjUBA: Zar bi ti išo? VUČKO (trese glavom): Ja! LjUBA: Svetislav i Mileva.

NEŠA: Ti ostavi druge, neka čine kako oćedu, a ti po tvom običaju. STANIJA: Jes’ da kažu tvoji gosti: kakva je to matora! Pi!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem. Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga!

SULTANA (trči kod Trifića): Jao, ne daj me, ne daj me, Trifiću. TRIFIĆ: Ostavi je, Sreto, vidiš da nije pri sebi. STEVAN: Gospodine, biće ono što sam ja kazao. SRETA: Šta, Stevo?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

odluče da ga izleče u Švajcarskoj nekom sanatorijumu, gde je glavni štos da čoveka iznenada bace u bazen pun leda. Ostavi tako doktor sirotog Suleta na pet minuta usred Milana, gde su nešto kao presedali iz voza u voz, i ode da kupi kartone

U stvari da ostavi, ako može, koske u rodnoj zemlji. Normalno, pustili ga, nije više strašno ako čovek putuje u Italiju, tako reći,

novinar, što je nekada pisao čitave čaršave na prvim stranama listova, kaže onom sirotom povratniku što je došao da ostavi svoje koske negde oko „Ruskog cara“, kaže on njemu ili mu: — Izvinite, gospodine, ali ne možete unutra bez kravate!

— rekoh ulazeći u kujnu. — Toliko sam ti glupa i normalna da je to prosto neshvatljivo! Ona ostavi novine i zabi glavu među ruke: — Zar posle svega što sam učinila za tebe ... procvile — to da dočekam?

Tako, pre nego što pođe na letovanje, Zoki lepo ostavi ključeve mome matorom, kao da obilazi kuću s vremena na vreme i da zaliva cveće. O vetrenju da se i ne govori!

pošto Zoki, kao i čitava ostala varoš, dobro zna kakav je moj matori mesečar kad su u pitanju praktične stvari, on lepo ostavi ključeve i gosn Suletu da i on, kao, obilazi stan.

Pa vi sad vidite! Jeste li milioneri? Niste. Čuli ste svakako za pokojnog Luku Ćelovića, koji ostavi onolike zgrade otačestvu i Beogradskom univerzitetu, neka mu je laka zemlja!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Ja? Gospodin baron, tko je ova persona? ALEKSA: Ostavi je, molim te, devojka sišla s uma, pak govori i sama ne zna šta.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir. Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!

A ti, mama, kako si sa zdravljem? Je l' već vrijeme da orahe tresu? Toga nema ovamo u gradu. Ostavi mi bar dvije pregršti, dobro sakrij, da me ne pokradu. Čak i ovdje, usred internata, ima braće od toga zanata.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Žena mu je odskora zatrudnela pa ne sme da je ostavi. To je prvo dete što čekaju. — Zidate nešto? — Ja sam po zanatu zidar. — Imate posla? — Koliko da se živi.

— Bog je hteo da ostavi znak o dolasku svetiteljevom. — Zašto bi Bog poricao fizičke zakone koje je sam propisao! A fizički zakoni naređuju da

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Ne vidim, šta imate vi meni da hvatate kraj? AGATON: I ostavi to, 'al tebi se nekako ne drže nasledstva. Eto, nasledio si od oca lepu paru, pa nekako isklizilo ti sve, sve ti se

AGATON: Pa jest, ti voliš da gustiraš. TRIFUN: Pa da gustiram, dabome! PROKA: Ostavi, boga ti, Trifuna, neka gustira; nego reci ti nama, Agatone, raspitivao si se, veliš? AGATON: Jesam!

MIĆA: Ali se mora priznati da je lepuškasta! SARKA: More, ostavi to, nego kaži ti meni, prijatelj-Agatone, ako znaš, kako mu onako dođe ova devojka? AGATON: Šta znam ja?

(Odlazi za Tanasijem.) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put.

Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica. TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde.

VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka. MIĆA: I njena sestričina. VIDA: More, ostavi ti sestričinu, nego, ja bih, Agatone, nešto rekla. AGATON: Pa reci!

GINA: Pa ne moram, al' tako, kad se setim, a mene guši. SARKA: Ostavi, boga ti, to, nego šta je tebi, ženo, te si se prilepila uz taj zid kao taksena marka?

SARKA: Ama, šta: ko bi rekao? GINA: Pa to; ja sam mislila kutija. SARKA: More, ostavi šta si ti mislila; nego zar ti, tako ti boga, ništa manje nego srebrn servis?

Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti... 'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je! (Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.

Veli: „Drugo je to, gospodine Agatone, da ste se vi sami uselili, ali cela familija?” TRIFUN: Pa sad već ostavi to što je on tebi kazao, nego šta si ti njemu kazao!

TANASIJE: Najbolje bi bilo kad bi pokojnog Matu oglasio za ludog. Jer, molim te, zar to nije ludo da on meni ostavi 5.000 dinara. Zamisli 5.000 dinara! VIDA: Kao da smo mi prosjaci. TANASIJE: Pet hiljada dinara. Čudna mi čuda 5.

Pa to nije dovoljno ni za napojnicu sudskim poslužiteljima. Ja to smatram prosto kao uvredu. SIMKA: I kome ostavi? Kome?... Jednoj... ne znam kako da kažem? GINA: Kaži, sestro, kaži! SIMKA: Da ostavi jednoj vanbračnoj devojki.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Otac se nasmeja slušajući njeno naivno pričanje, pa će reći: — Za njih je rat zanimljiv sa dekorativne strane. Nego, ostavi ti ta njena pričanja i njene drugarice, već se spremaj. Sutra ti valja rano ustati.

Iako su vojnici bili premoreni, naređeno je da se baterija odmah ukopa. Jankulj ostavi ašov, i obrati se Aleksandru: — Gospodin potporučnik, je l vam se jede prasećina?

Odmah pođosmo i naskoro naiđosmo na jednu raskrsnicu. Kapetan Stanojčić ostavi jednoga i tada nam objasni dužnost releja: — Kada naiđe čelna kolona, ili komandant, relej će prići, da se komandant

Tek se okrete kapetan Jovan. — Potporučnik Aleksandar, jašite! — progovori strogim glasom. A na prvoj raskrsnici, ostavi samog potporučnika Aleksandra.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Eto i sada čiča zna pouzdano da Gojko sluša na vratima... naročito mu je kazao da ostavi vrata malo odškrinuta... Čiča se, stavši pred Ljubicu, uozbilji, malo se nakašlja pa izgovori naredbu.

On ulažaše pažljivo, kao da se bojao poremetiti koga u radu, ali kad opazi da je Ljubica sama, ostavi vrata i priđe joj slobodno.

— Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao. Ti mu sama reče da ostavi posluživanje, pa sad eto... treba ugovor ispuniti. Već su dva meseca, dosta je čekanja.

otvori za njom vrata i proviri u sobu ova žena, gledajući je sa onim prostosrdačnim ženskim saučešćem. — Ništa... ostavi me ! Boli me glava, odgovori Ljubica, zatvarajući vrata.

Izjutra se probudi s jakom nesvesticom i glavoboljom, ustade te se umi, pa htede skloniti one ukrase sa stola. Ostavi časovnik u fijoku i ponese tamo i onu drugu kutiju, pa odjednom zastade i otvori je.

I sad je obuzima drhtanje, a glava sve jače steže i zanosi. Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i

obrte se potom Stojanu, kako te nije sramota da se čovek ovako muči kod tebe živa!... — More, gospodine, ostavi to. Kome je sad do toga!... Mi stradamo, ovaj... i kako ću reći, onogaj... kao dva mučenika.

A mi ćemo već nemu... ne brigaj ti, čekaj samo dok smislim... — Ja mu ništa više neću, prekide ga Gojko živo. — Mene ostavi. A vi tamo ako hoćete... kako znate...

morao biti odlučan, pa joj napomenu da će imati velikih neprijatnosti zbog tih ukrasa, i zamoli je da to sve skine i ostavi kod njega. — Ne znaš kakva je ona njegova žena!... nastavi on zbunjeno, da bi sebe opravdao.

Htede se vratiti, ali je nekakav urođeni inat teraše napred, i ona odjednom poskida sav nakit i dade ga Gojku da ostavi, samo joj na grudima ostade skupoceni broš. — Skini i to, molim te...

— Zagledala se... kuda ?... uzviknu on, gledajući je u oči. Ostavi sve, zaboravi... daj da bežimo, daleko.... daleko, u beo svet... u Ameriku, hoćeš ?... Kaži samo...

Kad sutra dan Smiljka pođe svojoj kući sa detetom, ona ostavi kćer i zeta sa tvrdom verom: da je to srećan par i da će veoma složno živeti. »Pomozi Bože !

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

BLAGOJE: Šta ne bi saznala? SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zašta je preklinješ? GINA: Ostavi malo tu flašu, neka se odmori! BLAGOJE: Ne pijem ja što mi se pije! GINA: Nego piješ zato što brineš za Sekulu!

BLAGOJE: Stavio sam je da ti bode oči! GINA: Ja sam moje oči odavno isplakala! I ostavi tu flašu, kad ti kažem! Treba još negde pijan nešto da izlaješ! BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom!

SOFIJA: O bože! Molim te, ne ubijaj me! FILIP: Druge ću ja da pobijem, koji su mi mrskiji nego ti! SOFIJA: Ostavi me! Ne dotiči me! FILIP: Nema toga koga bih dotakao s većim pravom, nego tebe!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

BELE RUŽE O, nemoj doći kad te zovem. Noć mi poslednja ostade divna, lekovita i beskrajna. O, nemoj doći, ostavi mi strasne jade, slast još jedina mi je tajna.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Nego, da se ja vratim u svet pa da dublje orem njivu, kao što mi kaza starac.“ I Agaton ostavi pustinju i vrati se u svoje mesto. Ali to sada beše sasvim drugi čovek.

A mušica se u nosu migoljila, migoljila, dok ne dospe caru u mozak te car poludi. Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao onaj car vavilonski,

“ Tako je mislio car pa odluči da na starca ne navaljuje, nego da mu ostavi vremena za razmišljanje, i otpusti ga kući. Tu noć dar nije mogao da zaspi.

Ti si spasen! Ustani! Car ustade pa se odmah tu, pred svetiteljem, odre če blaga i razdade ga sirotinji. 3atim ostavi dvor i ode u puostinju, u kojoj je nekada živeo taj isti starac.

„Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji. Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu.

Pa kad postelju trnovitu manu, Na njoj ostavi krvi svoje rosu — A kad sunce granu, Trn se crvenim, slatkim plodom osu... 2.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pričaše mi slavnu i vitešku prošlost našeg naroda, a na samrti ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta

mu ja sve potanko pričati ko sam, i otkud sam, i kuda idem, dok on nešto postade nervozan, pa viknu: — Dobro, dobro, ostavi te svoje ludorije, nego, što je glavno, kaži ti meni kako si smeo takav ići ulicom usred bela dana?

” Starac je ovu rečenicu pročitao više od deset puta, i onda ostavi hartije na stranu, diže glavu, zažmiri malo i poče napamet: „Gospodo poslanici, posle poštovanog druga u kome su...

Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao. — Ostavi, brate, te sitnice i ludorije da ne gubimo vremena.

niz smežurano lice, uzdiše očajno, vrti glavom s puno slutnje, i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom kršu, negoli da traži boli zavičaj; mnoge od žena glasno nariču i opraštaju se sa umrlima, kojima grobove

Kad dođe kući, ostavi pažljivo svoje knjižice, poljubi starije u ruku, pa sedne na svoje mesto.” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto:

” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.

— Bilo je i toga. — Pa? — Ništa... Budalaštine! — Što budalaštine? — Ostavi se, molim te; ko će da mi vodi politiku?!... Počinjao je to jedan! — Pa šta učini? — Lud čovek! Šta ima da učini?!...

i on mi priča šta je ustav i sloboda? — Možda zna čovek?! — rekoh. — Ostavi, molim te, bar njega znam koliko je težak. — Pa šta uradi? — Šta će da uradi?!...

je bilo i s pesnikom i naučnikom, i opet se, iako niko slike nije ni video, uporno tvrdilo: — Slikar, budalaštine! Ostavi trice, molim te!... To kod nas ne može da bude!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da pođe u to veselje, ali ne mogaše da ostavi ovo sumorno razmišljanje, koje mu je, ako ikad ono sad, u oči tako važnog dana, vrlo potrebno.

Izgleda kao da je kakav div izašao pred nas i metnuo prst na usta, i mi svi zavezasmo. Cvetko kazandžija ostavi rad, pa ode u kafanu i stade da traži s kim bi igrao »žandara«.

Takav je bio od kako ga pamtimo. Čim sredi letinu i posvršava jesenje poslove, on ostavi punu kuću, pa hajd’ na put — u koji manastir. Tamo probavi celu zimu, pa čim se sneg stane topiti, on već stiže u selo.

Kad izgreja sunce, radnici stigoše na njivu. Čiča Pera ostavi stvari pod jednu kruščicu, ispravi se i skide kapu, pa uze opet da se moli Bogu.

On napreže um i svu moć te se uzdrža i odgovori zagušljivo: — Tako ti samoga Boga stvoritelja, ostavi me na miru da radim svoj mal, koji sam s mukom zaradio!

Svetlost od sijalice padaše na šine koje se ređahu jedna pored druge. Jedan radnik provuče prazna kola od prtljaga, ostavi ih tamo negde među šinama pa ga nestade... »Kažem ja njoj, misli Živko hodajući, da se ne kreće po ovakvom vremenu.

Mahnu rukom i ona mu se nekako nađe u džepu na burmutici. Povuče ruku u kutijicu, pa se trže, ostavi burmuticu i opet stade začuđenim pogledom zverati po debelim zidovima. — Sâm, sâm... mora zvoniti sam. Nema Stanka !

»Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«. Ali samo neka ne ostavi nju, svoje malo mače, jer će umreti bez njene ljubavi. A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pavka... imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je važnije. Dakle, idem odjutros ja čaršijom...

JOVICA: Pa kad ti jednako navrćeš na uvredu! JEVREM: Ama, nije ja, nego ti jednako navrćeš na špiritus. JOVICA: Ostavi, boga ti, to, pa da razgovaramo kao ljudi. JEVREM: Pa sedi, de!

JEVREM (buni se): Nije baš tako... SRETA: Ama, de, ostavi, tako je kad ti ja kažem! E, pa lepo, kad je tako, otići ću njemu pa ću mu reći: deder, daj kantar da izmerimo to tvoje

XIX SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (za njom Spira): E, e, e, e, pa, zete, svetlo ti oko! SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra?

Evo i tebi da spustim ruku na rame. SPIRA: Tako, brate. To si trebao odmah. SPIRINICA: Ne mešaj se ti! SPIRA: Ama, ostavi me, ženo... jedanput... SPIRINICA: Šta imam da te ostavim, kad neprestano govoriš...

JEVREM (buni se): Kakvu ženu? SEKULIĆ: Ženu Sime Sokića. Ostavi ti to meni samo! Moram ga ja tako obrukati da ne sme ni iz kuće izaći od bruke.

JEVREM (zabrinuto): Opet... zar nije bolje da mu što drugo izmislimo nego da je preoteo tuđu ženu? SEKULIĆ: Ostavi ti to meni, molim te. Nisu ovo meni prvi izbori.

(seća se) dolazila je i naša gospođica Danica... JEVREM: To ostavi... nego drugi, tuđini. MLADEN: Pa onda... dolazio je pop Vidoje.

JEVREM: A zašto, Pavka? PAVKA: Kako, zaboga, zar ne vidiš kako se sve tumbe obrnulo! Ostavi što mi se od kuće napravi kafana i što već niko u kući ni o čemu drugom ne govori nego o tome — nego i ova opozicija u

JEVREM: Uha, gde si ti otišao! Što spominješ, brate, krv? Što imaš ti tu krv da mešaš, ostavi krv na miru! IVKOVIĆ: Hoću samo da vam kažem. JEVREM: Nemoj, brate, ni da mi kažeš. Ne volim ni da mi se kaže: krv.

Molim te, Pavka, da nas ostaviš! PAVKA: Ama, došao šegrt iz dućana da javi... JEVREM: Nek javi tebi, a mene ostavi na miru... 'Ajde, 'ajde, ovo je važnije. (Izgura je i opet zatvori.

tome kako da se tome zlu koje se ukorenilo u našem narodu stane na put i došao sam do zaključka da je najbolje da se to ostavi vladi da ona razmišlja o tome. SRETA (jednim glasom): Tako je! (Drugim glasom.) Nije tako! (Prvim.) Jeste! (Drugim.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Dakle, molim: e-li iz moju radnju, e-li će sag da iskusi strogos’ od zakona. I svi okolni dodaše znak Borku, i ovaj ostavi gusle i izađe, upravo ga na lep i vešt način izvedoše kad videše da je Borko gotov za nož.

Tada mu se ogadi taj zanat i dosadi taj hlebac, i on ostavi drugove i dođe u Beograd. Dosad kad god je dolazio u Beograd, dolazio je u crnom ancugu, i kad uđe kod Dardanela, a on

I kad sve pregleda da li je pročitao, ostavi zlovoljno novine i stade zevati kao čovek koji ne može bez rada i borbe ni trenutka živeti.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

KROMPIR U martu, čim prvo sunce zasija, u ostavi krompir počne da klija; jer svaki krompir klicom oseća kraj zime i prvi dan proleća.

Svaku od nas on s druge dve prevari, I na cedilu sve tri ostavi, Ode u gerilce, priključi se Če Gevari, Nestade meteorskoj sličan pojavi.

Ah, slatko je bivalo u početku, A posle se okretalo na koješta! On ostavi Magdu, Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promeni lični opis i nošnju I poče živeti incognito Pod mostom

Kad se ostavi Kriva Palanka I zađe u plandišta tiha i gluva. Mogu se, nasred jednog proplanka Videti, kako spavaju, svakoj kraj

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Organski materijal se najpre probere, ispere, procedi sortira i stavi pod mikroskop. Ako se proučavanje ostavi za docnije, primerci se fotografišu, ili slikaju, pa se meću u boce sa alkoholom, formolom i dr.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

Bogu, vazvesti Georgiju, podvigni Dimitrija, ubedi Teodore, poimi Merkurija i Prokopija i 40 mučenik sevastijskih ne ostavi, va njihže mučeniji vojujut čeda tvoja vazljubljena, knez Stefan i Vlk, prosi podati im se ot Boga pomošti, pridi ubo na

izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi, u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena, knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć, dođi, dakle, u

Rakić, Milan - PESME

ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reč nek tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

Al̓ ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva.

srca i sve mlade Parove što život tek snivaju sada, I bezbrojne kule od karata grade I večito dižu što večito pada. Ostavi se mene. Ja prošlosti hoću, Hoću da spokojstvo siđe na sve strane.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Svud je vodi po manastirima i čita' joj masla i bdenija; kumi vraga u sve manastire da ostavi snahu Anđeliju, kumi vraga — ništa ne pomaže!

Al' ti prosto dinovo mlijeko kada Bosni salomi rogove, kad sve pokla što ne posuneti; samo fakir ostavi fukaru da nas služi, a pred krstom tuži. SVAT CRNOGORAC Obiliću, zmaju ognjeviti, ko te gleda, bliješte mu oči!

Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jedino, kada Tone, praštajući se od nje i kao tražeći blagoslova i izvinjavajući se što sad mora da ih ostavi i preduzme svoj dućan, trgovinu na svoje ime, jedva tad, toliko je glas gušio, što mu odgovorila: — Ako, ako, Tone!

Strepila je da ih, kako je počeo a znajući ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada se više k njima ne vrati.

I onda tako svaki dan. Sve sudbini da ostavi, pa da, brekćući od zdravlja i snage, sa nasladom čeka kada će je koji zaprositi, kada će joj biti venčanje, kada će

Čak gore ču Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom. — Sofke, udara neko! — doviknu odozdo mati. Sofka ostavi čišćenje i poče silaziti. — Pa što ti, nano, ne otvoriš? — poče se ona nećkati silazeći niz stepenice.

mogući da veruje da je njen pokojnik zaista mogao toliko da potroši i imanje seljacima da proda, a njoj i deci ništa da ne ostavi. Eno Kako sa mlađim sinom izlazi i, čim opazi Todoru, Odmah joj prilazi ruci, ljubi je.

Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz

da uđe i pozdravi ga, dok ne bude pozvana, navlaš po kujni poče da premeće, on, na taj šum, uplašen, brzo se trže, ostavi donju sobu i pođe gore, u svoju gostinsku sobu. I samo što zapita: — Ko je još tamo? | — Magda.

Jer to, da je sluškinja odvede i tamo ostavi, za udavaču zna se šta je: isprošena je, i za dva, tri dana sklanja se u komšiluk, da bi bila pošteđena od navale

po drhtanju, po posrtanju, i naročito po vrelini koju oseti kad je Sofka poljubi u ruku, vide da treba što pre da je ostavi samu.

Sve se oko nje uhvatiše, i počeše s njom da se nadmeću. To bi zgodno za Sofku, te se neopažena povuče i ostavi ih da se utrkuju u igri: zagrljene, gotovo jedan korak u korak, jedan pokret u pokret, jedan skok u skok.

Ona ostavi Sofku i potrča. Ali ispred nje već istrča Arsa. Znao je da će se ona tamo oko otvaranja sanduka zbuniti i zadocniti, zato

— Milenija, Milenija. Ne zatvaraj sasvim vrata, mori. Ostavi ih malo, da bi mogli da gledamo našu snaškicu... A Milenija, u inat, ispred nosa im svom snagom zatvara vrata, grdeći

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo naše stare običaje pa i sreća ostavi nas“, to govoreći, značajno pogleda svoje drugove, koji svi bjehu ošišani, bez vlasulje, u širokim pantalam francuskim.

„Da mu iziđemo na susret!“ rekoše neki mlađi od glavara, te se odvojiše i odoše pred manastir. Iguman ostavi velju pušku pred vratima, a pod malim i jataganom uđe, pristupi Vladici pa se i s ostalim cjeliva.

Oba skidoše kape, prekrstiše se po tri puta, pa počeše jesti. „Ajde Krcune, ostavi šalu, biće vam je do malo!“ reče Spasoje, vidjevši da se ona dvojica ne razdvajaju. „Bogami, pojedoše!

„Ha, ko je Ozrinić... pojedoše sve!“ viknu sad Mišan, jednako ležeći i ceneći se od smijeha. „Ostavi taj poklič, dijete, za docnije“, reče ozbiljno Otaš. „No hodi da jedeš, ako ćeš, jer nam nije dangubiti!

Ukraj njega ležaše turska glava; jatagan mu i lijeva dokoljenica bijahu krvave. On prvi ugleda Imbra, a kako ga ugleda ostavi sve, pa golijem nožem zaleće se drumom da ga srete. Imbro odape i pogodi Mišana posred srca...

Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.

„Ha, veselo, veselo!“ graknu serdar, da je svijem u ušima zazvonilo. „Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju! Petre ovdje ti! Luka, Marko, ti Čevljanine sjedi, sjedajte.

Svi to vidješe osim njega. Pošto se obrediše svi i kad djevojka ostavi bardačić pred oca, pa se odmače, medik uđe, nazvavši „dobar veče“.

Elate ljudi, tako gladni ne ostali! Junački pregrizite po koji zalogaj, pa da se ide... Neka ženo! Slaninu i zelje ostavi za doveče. Biće slađe prigrijano... Elate ljudi!

On pođe zadovoljan, jer ponese lijepu nagradu, a ostavi lijepo mišljenje o svojoj vještini. Veći dio Njeguša bješe već pošao sa stokom na Lovćen, pa i brastvenici serdarevi.

„A ko je to?“ zapitaće Joke. „Ovo mi je sestra!“ „Zbilja?“ One se bolje zagledaše. Stana kad ču tu riječ, ostavi vez, pa priđe i ona da gleda. Pošto se site nagledaše, sjedoše opet.

Vičan ljubavnijem tajnama, znao je valjda, da će se do toga doći, pa kad vidje to, onaj čas utonu za brdo i njih ostavi u jutrenjem sutonu. Ta nagla promjena vidjela, prenu ih, te ona otevši mu se iz zagrljaja, utrča kao košuta.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine.

bijeli luk čoveku, i valja da znači da je bijeli luk zdraviji kad se ne ljušti, nego onako bez ljuske kad se jede. Ostavi me bez druga, rodiću ti za dva druga. — Kazao kukuruz, jer što se u kopanju ređi ostavi bolje rodi.

Ostavi me bez druga, rodiću ti za dva druga. — Kazao kukuruz, jer što se u kopanju ređi ostavi bolje rodi. Ukloni se ti mene a ja ću tebe, pa ću rodit’ i za tebe i za mene.

na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.

— Da je krstu više muke. 14 Kopao čipčija agi u bašči, pa ga upitao: — Smijem li, aga, malo počinuti? — Ostavi kuku, a uzmi motiku, biće ti odmah lakše! 15 Pitao kadija raju: — Od šta je ova cvancika ovako mrsna?

Oni ga puste. Noću dođe vuk: drmne krajnjega za nogu; ovaj se promigolji, a on ga ostavi; drmne drugoga kraj njega, a i ovaj se promigolji. Kad drmne onoga u sredi, on se ukočio kao kolac, pa ne sme da mrdne.

Kad Miloš krene ovce, a on uzme sjekiru jednom rukom i zametne na rame. — Kako dođu u selo kući, Miloš odmah ostavi ovce i nepoznate goste, pa zamakne među zgrade da traži majku.

(Zatim pogleda u svoju zvezdu i rekne): Jalduzlice, po bogu sestrice (ostavi nož), di mi Muju najdeš, da ga snajdeš, di ga stigneš da ga žigneš; u perčin ga udri, srce mu izadri, meni ga dovedi!

(Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu? (Kantaru) 331 — Ko na kupanje ide, a trbuh kod kuće ostavlja? (Jastuk, jer ostavi navlaku) 332 — Ko prolazi onuda kuda niko nikad nije prošao? (Svrdlo) 333 — Ko se po smrti veseli?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

! — Prođi je se, ako Boga znaš! Ostavi je tu, đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je

učiniti čestita, što si me od nje izbavio (pa iščupa iz zemlje jednu travku, i pruži je čoveku): na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa ću ući u kćer toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari, i popovi i kaluđeri, da je liječe i da

“ Čovek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s pobratimom, i rastanuse. — Poslije nekoliko dana pukne glas, da je bolesna careva kći, ušao

to čuje, on se naljuti na svoja dva starija siva i oćera ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje. Z. NEMUŠTI JEZIK.

Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu.

Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.

Posle toga Stojša opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati

Po tom on ostavi onu zemlju i caricu a s prvom se ženom i detetom vrati u pređašnje carstvo svoje. 11. KOME BOG POMAŽE, NIKO MU NAUDITI

Onda ga anđeo onde ostavi i reče mu: „Eto ti što si | želeo, sad živi.” Pa uzme onu dvojicu i pođe s njima dalje. Kad dođu na jedno polje, a tu

Pošto se venčaju, anđeo ih odvede u šumu pa ih ostavi onde i oni stanu živeti u šumi za godinu dana. A kad se navrši godina, reče Bog opet anđelu: „Idi vidi kako one sirote

Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka. 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva.

” Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna

Sveti Sava - SABRANA DELA

U njemu toplom ranivši se ljubavlju i pokrenut božastvenim Duhom, ču preslatki glas kako govori: „Ko ne ostavi sve i za mnom ne ide, nije mene dostojan“, (Mt.

Veliku tugu i bojazan primih, jedno od pustošenja, a drugo od straha od bezbožnih razbojnika. Ostavi mi manastir u malom i skromnom izgledu, u kojem mi otide, i prvog igumana, prepodobnog muža Metodija, sa još

Pa kada se prestavi iguman od vas ka Gospodu ili svojom voljom ostavi igumanstvo, onda da se izaberu ikonom i eklisijarh, i od bratije do deset ili dvanaest koji su najstariji, i da uđu u

greha, (Priče 10, 19) naučiti se od boljega neka se ne klone a zapovedam ovome da to čini iz ljubavi, i štetno za dušu ostavi.

(Mt. 10, 37-38) „Jer svako ko ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko primiće i život

2, 40) A posle ovoga svega učini da svima javljeno bude ovog premudrog i divnog muža delo, blagoslovivši svet svoj, ostavi vladavinu njemu od Boga danu i sva mnoštva svoja izvanredna i različita, Hristu Bogu pošto se izvolelo tako i Presvetoj

2, 4) ne ostavi mene poginuti! Jer znam da je milost tvoja velika na meni i sada molim te, Vladiko, daj mi ovaj put okončati!

oče, dobru nađe lestvicu kojom uziđe na visinu, kojom nađe Ilija kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu

Silom Svetoga Duha Vladiki svome podobeći se, vladavinu svoju ostavi, uzevši krst posledova Hristu i useli se u Goru Svetu, odakle, pomoć primiv, istače ti grobnica miro

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!

ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost! Pa, ako ne može, majku mu, podupri stolicom! Gadne li kiše!

IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio! Uza svakog se prišljamčiš i pritandrčiš! Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila!

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA (ustaje): Oh, dedo, zar ti? Što ti da se trudiš? Zar mesto ja tebi prvi da dođem, a to ti... VLADIKA Ostavi, Jovčo. JOVČA (ljubi mu ruku): Blagoslovi! VLADIKA De, de. Kakav tebi blagoslov! Tebi ne treba.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

I osim sviju omili mi se žitije moga imenjaka. Piše se o njemu da i on, dete od sedam godina budući, ostavi roditelje i ode u kaluđere, i pročaja.

Ako je car ko od nji[h] bio, uzdiše za njim u prsima našima srce naše - zašto takovi car da nas ostavi! I da ne carstvuje vo veki na zemlji!

Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga.

Besposlen i lud ostavi ženu svoju, mladu i zdravu, ode, izgubi se i nejma mu ni glasa ni traga! Zašto da žena stoji šest godina zaludu?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Kako to — reče Brne — nije ni staro ni novo? — pa ne sačeka odgovora, no ispi čašu i ostavi je pred Stipana. — Jevo vidiš, kako.

Grgo ga ostavi tako puna dva časa, pa ga onda odvede u crkvu. Bakonji se učini da je na jezero stupio, tako sijahu crvene i plave

Inocenco!“ Pa kad sam vidija da spava (jer sam mislija da spava), ja ga ostavi, jer šta bi drugo činija?... — Taa-ko! Dakle, on je preminuja još noćaske? — pita fra-Brne. — Pa to se zna!

— Vridni naš Stipan! — reče Bujas i uzdahnu... — Onaj Srdarina! Onaj Srdarina!... — Ostavi sad jadikovanje! — nastavi Lis. — Dakle, razumiš li Bakonja, jevo je peta godina da mi tamo iđemo na silo!

To bi bila prva korist što bi jutros mogao učiniti manastiru! — Baš da odem!“ — Bakonja ostavi sud, pak otrča pred mađupnicu. — Kovaču, mlinaru, dižite se! Sunce je granulo! Škeljo, ustaj i probudi Bukara!

Kad se Bakonja sagnu pod sud, ode mu pogled put konjuške, te vidje da su vrata otvorena. Opet ostavi sud, i zaboravi na strica, pa poteče onamo. U taj mah udari kiša. Bakonja gurnu u vrata i s praga poče tepati: „Kujas!

Mačka ostavi pred crkvenijem vratima da stražari, a on pred ostalijema otide u manastirsko „škritorje“ (pisarnicu), te hitno napisa

„Ajde, dite!“ I on uvede Bakonju u ćeliju. Vra je ječao na krevetu. Tetka se malo zadrža, pa ih ostavi. Tada Brne poče svoja naricanja: — Proklet bija dan u koji sam se radija, kâ šta je rekâ pravedni Job.

Ajde, brate, dolika gvardijanu. Tada kneza ostavi strpljivost. — Ma nisam došâ, brate da prosim, nego sam došâ da vidim svoje dite!... Di mi je dite?

Sad, zašta to čini? Ćuti li, može biti, da će brzo umriti? Baš je i Barica ništa ružna snila... — Ostavi, se ćaća, križa ti, snova, nego ajde pravo na ono šta si tija rići!

Svaki neka ostavi polovinu od onoga šta ima!... Malo je, arambašo!“ viknuh ja. „Malo je, malo je, malo je...“ jopet će Jureta minjajući

Ded, putnici, ne premišljajte mnogo, jali ću ja puštiti društvu na volju.“ A Ličani se zgledaše, pa svaki izvadi kesu i ostavi po ništa, našli smo oko dvajest talira. — Ja, to je, borme, majstorski bilo! — reče kovač.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— 3na se! — u odškrinutim vratima zabeleše se zubi u busenu mehandžijine glave. — Ne treba, ostavi me. Kad rabadžije popiju rakiju, zovi! Što svaki put da te opominjem da staviš čergu na prozor?

Nikad! Guta vrelu pljuvačku, a kesa, bačena, pade pred njegove noge. On je preskoči i ostavi za leđima. — Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke?

Bolje je da me ubiješ... Vukašinu drhti ruka. Jedva se potpisa. Gadno mu je i neizdržljivo žalosno, ostavi priznanicu na stolu, brzo uze svoje stvari, strpa kesu u džep i bez pozdrava pobeže napolje. Mijat polako upreže konje.

„Idi, neću ništa da čitam!“ „Tvoj Vukašin piše. Lepo te pozdravlja.“ „Rekao sam ti: neću da čitam! Ostavi me!“ viknu. „Traži još sto dukata. Ako ti kažeš, poslaću“, nastavljao je da izaziva Đorđe, da kuša sudbinu.

Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro. Mislite Đorđa. Katića da varate?

rosu u očima, Aćim siđe niz opštinske stepenice, umeša se u gomilu i poče da pije; mora da proguta žalost i da ne ostavi seljake da sami razmišljaju.

Možda je i Đorđe posumnjao? Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag.

„Žensko ima slabu ruku da te uhvati za nogu i badi u reku. To samo mi muški možemo. Žensko ume da te ostavi pod vrbom da ugineš na kiši. A noćas su pevale ribe. Jedared u godini one pevaju.

Čuo je, prođe Aćimu, u jednoj suzi razmrska mu se sin, nesrećnik, jadnik. A kuda ću ja? I šta ću ja? Kako da ga ostavi ovakvog? — Đorđe, dođi ovamo! — dvaput ponovi dok se Đorđe dovuče do njega gledajući u kaldrmu.

Zna, oseća sve jasnije da ne može nikuda da pobegne, da ne može ovakvog da ga ostavi, jer on i ovakav jeste njegova krv. Pogleda ga kao da ga prvi put vidi. Ne veruje sebi. Kako priznati, kako reći.

Kažeš: „Sutra rano na oranje.“ Aja bih se smejao, ali opet ti lepo kažem: „Da si ti živ, odavno smo mi poorali.“ — Ostavi me! Idi! — Ej, kukavac sinji, opet sam te naljutio. A hteo sam da mi sad nešto obećaš. Ako mi ne daš, ubiću se.

Đorđe uđe, a ja ostadoh pred vratima, kako je red. Svaku sam reč čuo. — Ne zanima me šta si čuo. Hoću da spavam, ostavi me na miru. — Noć je duža od Morave. Naspavaćeš se. Ovo je važno, i za tvoje dobro ti pričam.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Koješta pričaš! — osmehnu se prezrivo. — Biću onoga ko me pokori. Zapamti to i ostavi me na miru! Od njenih reči talas se zgrči i potamne od tuge, a stena se naglas nasmeja.

Tek u snu promaklo bi mu kroz sećanje rodno ostrvo. Da li je starac još živ? Dolazilo mu je da ostavi sve i da se vrati, ali sjaj novca bio je jači od sjaja njegove čežnje. »A možda mi nije suđeno da se obogatim?

— Zaista ti neću zaboraviti! — ponovi. — Ali ni Ti ne zaboravi: kad uzmeš prvi komad drveta, izdelji iz njega tanjir i ostavi ga ovde da prenoći za vreme punog meseca. A onda dođi po njega!

— Došao si na vreme! — patuljak zadovoljno klimnu glavom. — A i tanjir je lep. Ostavi ga i idi! Sledeći dan mu je sporo prolazio. Nikad mu kraja! Jedva se jednom javio mesec.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tvrdoglavi Uzun na to ne pristane a gazda ga ostavi na miru. Ali u proleće 1804. godine, posle seče srpskih knezova a pred pogibiju dahija, sve se promeni.

Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne dolazi sama), a on pođe ka

Otkud to, pitali su ustanici iz Valjeva, da vojvoda ostavi njihovog Protu Turcima, a sam se izbavi? Da nisu Stojana Čupića toliko smutili turski darovi da je i obraz bacio pod

osećanje krivice: umesto da izgladi jedan nesporazum izazvao je, evo, i drugi; umesto da ga izbavi, Protu je morao da ostavi u njegovoj nevolji u koju ga je on nagnao; on sam je morao da se skriva da ga Srbi, sumnjičavi, ne ubiju iz potaje.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

i vrleti, Pa mu s’ čine do toliko druga, Do toliko uspomena sveti’, S kime dane prelepo probavi, Pa ih sada mora da ostavi. Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... ..

I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne I vale Jadranskog Mora zdraveći zvucima setnim, Hiponik u Rim se krete. I, evo, usamljen sada, On sanja o

J. Dučić LXVI ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi dušu, nek' spokojno sneva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I laste lete put toplih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti! Ostavi misli, nek' se bujno roje, I reč nek' tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

Al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Da“, rekoše učenici, „tako je! On, učitelj je rekao“. On ih ostavi da još neko vreme posmatraju tu, njima neshvatljivu, nebesku pojavu, a tada im reče: „Vreme je da pođemo kući, inače

So se raspala u vodi u toliko sitne deliće, da ni naše oko ne može videti. Ali ostavi ovaj ćup koji dan na suncu, voda će iz njega nestati, ispariti, kako se to kaže, a u ćupu ćeš naći so u istoj onoj

Osećajući da mu se bliži kraj života, htede on da pošto-poto dovrši svoje započeto delo o integralnom računu i da ga ostavi u amanet kojem svom prijatelju da ga, kad-tad, pošalje u Aleksandriju, a na ruke njegovog prijatelja Eratostena.

vazdušnog okeana, koji pokriva celu Zemljinu loptu, naleže na nju kao teret čija ga vlastita težina sprečava da je ne ostavi i ne ocuri sa nje u interplanetarni prostor.

Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti se menjaju naša osećanja i naše naklonosti od danas do sutra“.

Iz njegovih papirnatih truba, kalemova, žica i konaca nikla je današnja tehnika. Taj štediša ostavi neocenjeno blago čovečanstvu u nasleđe. Posle svojih velikih pronalazaka Faradej se obratio novim problemima.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

čovek s novim torbama udesi svoje stvari pa se namesti, zauzimajući samo za sebe dva mesta, onda skide cipele koje ostavi pod sedište i odvezujući zavežljaj s jelom obrati se ženi: — Jesi li gladna?

— Baš si smešan, pobratime. Ostavi to, ne treba mi. Ti mi trebaš. — Pa šta je, brate, govori. Gle kako si potavneo! — Polako, sedi, puši.

ali kako to da tumačim? Očevidno obradovani pojavom studenta prisutni navališe na njega da ostavi stvari i da sedne, a kad ga pozva i čičica on posluša.

iz koje izađe jednoga od onih strašnih dana kad potpun slom vojske beše nesumnjiv, i posle jedne operacije koja ga ostavi bez nekoliko rebara i učini nesposobnim za boračku službu.

A zašto žaba nema rep? A pukovnik pozeleni kao zelembać, oči mu se ispupče, pa izlaze iz duplja. Slušaj, molim te, ostavi ti mene na miru, razumeš! Molim te kao Boga, ostavi me na miru.

Slušaj, molim te, ostavi ti mene na miru, razumeš! Molim te kao Boga, ostavi me na miru. Jer ti nisi ni vojnik, ni Srbin, ni čovek; s tobom se ne može govoriti, ti si stvar, razumeš!

nezgrapan Rudničanin, krivih nogu, zgrbavljenih ogromnih leđa, izdvoji se, uze tojagu ispod klupe, a jednu pregršt ora ostavi u džep izgorelog šinjela, pa izađe napolje. Oficiri se nasmejaše iopraćajući ga, a ja izađoh za njim.

grla i pre nego što bi briznuo u plač i glasno zajecao, čovek okrete glavu, uhvati se obema rukama za nju, pa ustade, ostavi bolesnicu i pojuri u susednu sobu da se isplače.

i noseći preko sobe njemu se činilo da u rukama drži vreo kostur po kome pada duga plava kosa, pa se užasnu i opet ga ostavi u postelju. A kad je pokri, ponova sede kraj nje: — Danas, bogami, sad, eto danas, sad lepše izgledaš nego juče.

Onda, malo posle, i još bleđa, ostavi nas ona same pa iščeze. Ali se ona drhtavica sad prenese i na mene i smeten, pobrkan, lud od one blizine očiju, od

Kad ogloda i poslednju koščicu on zapita za cigarete, pa kad ja izvadih tabakeru on uze tri odjedanput pa dve ostavi u džep od prsluka, a jednu zapali. Onda nastavi: — Stan mi je bio blizu, rue...

Eto tako kaže: žderao i to meni svome zaštitniku i svome tako reći vrhovnom putovođi života. „Ostavi se, kažem ja, jer kao pametan čovek hoću da stišam stvar, smiri se, kažem, umesto da se dičiš što za muža imaš čoveka

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Dolores se bunila: „Ne valja tako učiti djecu.“ A ja sam odmahivao rukom: „Ostavi to kraju! Laž je ono što malformira psihu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Dušu će da izvadi, a život da ostavi, ja kako... — Ne govori tako, ako znaš za nevolju, jer poludeh od muke; no reci mi šta bi ovo od mene, ko to prokaza?

— Daj — der ovamo — reče Vujo, i uze jednu po jednu pušku, te ih pregleda i, našašvi sve u redu ostavi ih. — Tako, sokole! Oružje ti je sad i otac i majka, pa treba da ga gledaš kao oko u glavi. — Kud ćemo sutra?

Ali hoće li biti drukčije tamo, kad pogledaš smrti u oči? — Ja ti rekoh jednom, pa sad to ostavi — odgovori Đurica, a oči mu planuše nervoznom ljutinom. — No ako si me zovnuo zbog čega drugoga, to mi kaži.

Đurica priskoči i povuče mu ruku u stranu. — Jesi li lud?... Ostavi to! — viknu Đurica gnevno. U tom istrčaše obe žene iz kuće i, kukajući iz glasa, padoše kraj Đorđa.

— More broj to, da vidimo koliko ima. Vujo ustade i, ne progovorivši ni reči i ne pogledavši ga, ode u drugu sobu, ostavi tamo zavezak i vrati se u sobu. — Lezi ovde na postelju da se odmoriš, pa mi kazuj sve po redu šta ste radili.

Kad mu se približi, on se diže i osmehnu se, a one plave oči gledahu je toplim, nežnim pogledom. — Zar ti ostavi hajdukovanje, pa sad vrebaš devojke? — reče mu ona slobodno, smejući se kao za sebe. — Što ću, kad nemam druga posla?

Đurica se začudi: — Šta je ? Kud ćeš sad ?... — Moram ići. Ostavi me sad, molim te! — Nemoj, bolan. Što? Sedi samo da ti kažem. — Ne mogu, ne mogu! Sad me ostavi, a posle...

— Moram ići. Ostavi me sad, molim te! — Nemoj, bolan. Što? Sedi samo da ti kažem. — Ne mogu, ne mogu! Sad me ostavi, a posle... — Pa dobro, brate; ali hoćeš da se nađemo drugi put? — Dobro... kako hoćeš. Samo sad ne mogu...

— Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo! — odgovori ona zbunjeno i, ne pogledavši ga više, odjuri i nestade je iza šumaraka.

A ’vako, što no kažu, bile su mi povezane oči. Sveštenik ga pojmi. Pa, hoteći da ga ostavi baš na toj glavnijoj misli, pozdravi se sa njim i krete konja pod sobom, a Đurica ostade zamišljen, ukočena pogleda

— Dede, pobratime; ne znaš kako je ovo dobro za umorna čoveka — reče on, pružajući pljosku Đurici. — More ostavi me, nije mi sad do toga — odgovori Đurica ljutito, ne gledajući ni u koga.

— Vidiš li sad! — viknu ljutito na Stanku. — Ja ti lepo onomad velim da te vodim u Vojkovce... — Ostavi to! — prekide ga Pantovac. — Zar ne vidiš da se mora ginuti. »Šta to veli on ? Kakva pogibija? Ko će da gine ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar zapita: — A zašto? Šta će taj cvet meni učiniti? Devojka mu reče: — Nemoj ga uzabrati, ostavi ga na miru, pa nemoj ni gledati u njega, jer ćeš za cvetom i brazdu prekoračiti.

Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu.

Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu. Devojka se potom opet pretvori u paunicu i odleti sa ostalima.

čuje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oćepa ih odmah od sebe, a njega oženi đevojkom koju je sebi izabrao, i ostavi ga nakom sebe da caruje. AŽDAJA I CAREV SIN Bio jedan car, pa imao tri sina.

Potom on ostavi onu zemlju i caricu, a s prvom se ženom i detetom vrati u pređašnje carstvo svoje. BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i

pa juriš na njega učini, no on potegne nož i udari je i glavu joj odsiječe, pa uši obadvije odsiječe i k sebi ih u džep ostavi, trupinu i glavu baci u vodu natrag.

proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i odsiječe joj glave obadvije; potom odsiječe uši i sebi ih u džep ostavi, a ostalo baci u jezero. No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore.

ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u džep, a trupinu baci u jezero. Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem.

Onda car ode, a zeta ostavi kod kuće. Ovaj, čim car otide, otvori jednu, pa drugu sobu, i tako redom sve osam soba, i vidi u njima svakojakijeh

Kad to čuju divovi, u strahu da ne izgube vrelo, kažu mu da se ostavi ćorava posla. A on im reče: — Kad neću ̓vako, neću nikako.

Straža će te uhvatiti i odvesti pred cara, i tvoja glava ode s ramena dolje. On jedva dočeka te riječi, ostavi teta-liju, i začas eto ga pod jabukom. Tresi, tresi, i već ga samrtni spopao znoj, ali nikako ne može jabuke otresti.

To on jedva dočeka. Kako rekli, tako načinili. On ostavi svoju curu kraj drveta kod carskijeh dvora, a iz teta-lijinog repa iščupa jednu žutu dlaku i potpali je, kad se lija

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada.

G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama.

Željan sam osmejka ma i lažan bio! Samo nek se mladost probudi i krene, I ostavi mesta što ih rad pokrio. Tražih negda ljude — voleo sam žene.

Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima. Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina... Opet vam se vraćam, crne noći moje. 1911.

Prazna i strašna javi mu se soba. Samoća poče da ga peče, draži. On je ostavi. Kao duh iz groba Spusti se u mrak da melema traži.

Poneka glava skriveno se krsti. Još znak slobode detinji je plač. 1916. POSLE ALBANIJE Tako nas ostavi sloboda i sreća, San velikih dana i pobede hor.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ako se jedan od pomenutih odeljaka zapečati i jednom zauvek iz njega izvuče vazduh, a drugi ostavi otvoren, uslediće stalna rotacija cilindra, bar sam ja tako pretpostavljao.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na komšijskim poselima koji su putovali po svetu i tako aktivno sudelovali u svetskim

To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru. Moj učitelj u seoskoj školi u Idvoru nikad nije bio u stanju da na mene ostavi tako dubok utisak kao ljudi na komšijskim poselima koji su putovali po svetu i tako aktivno sudelovali u svetskim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju! — nadometne ozbiljno sin joj Marko. — Ali šta se ogrizaš kad te se ne tiče?

Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi. Nije ni sumnjala da se neće prevesti i za nešto manje.

—Što je vrijedno u kući, pokupi! — naređuje stari Nikola ženi, i pohita bratu u drugu kuću da mu ostavi i preporuči ono što se mahom sobom ne može ponijeti.

Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a

Poslije se on na paši sam vježbao, i nauči ubrzo sricati. Jednoga dana ostavi stoku. Gospodar bješe našao drugoga čobanina, a njega ostavio kod kuće da iz magaze iznaša robu i da poslužuje.

Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla! Ulaze uporedo u gradske ulice, u vrevu svijeta.

da se oslobodi od nametnute joj tuđe volje, i čisto snebiva se pred tolikim svijetom, i čudi se kako je mogla da ostavi svoj školj.

Svi se ukrcaše, samo što ostade žena staroga ribara, kojoj Antica ostavi na brizi ono dvoje djece i zamoli je da pogleda, dok se ona povrati, na onoga što je u zipci ostao.

—Ča govori? Ne bi čovik virova..... Govori da će ga ukloniti i spaliti... — Spaliti?! prestravi se Bukalo, ostavi pliticu i diže se. Pa prepometne kapu na kosmatoj glavi i navali je na lijevo oko. —Ma ča je poludio?

ispred zatresenih grana, gleda u osjen oblaka što ga vjetar na mahove putem i po polju goni, dok mu sunu nešto u glavu, ostavi posao i krene ravno k selu.

a kad on, htevši naći štogod suvaraka da naloži, zatetura i proli vino iz čaše, veli mu: — Sine ti se ljudski napi! Ostavi to malo u sklenici staroj, da se ugreje... duga je noć...

Inokos je samac, na njemu je ostala kuća. Otac mu umre dok je još dete bio; zatim mu se majka preuda u drugo selo i ostavi ga u kući nejaka, sirotu, na milost i nemilost komšinica.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

poezija koju je tumačio, za njega je značila jedino poeziju koja nije ni htela ni mogla da izvan svoga vidokruga ostavi, kao nepostojeći, onaj temeljni rascep u prirodnome jeziku, u poeziji i kulturi sa kojim se moderan pesnik HH veka već

Imao je i sposobnost da, odstranjujući manje važno, ostavi samo ono što nam daje sliku o osnovnim pravcima književnog razvoja, i o prelomnim trenucima u tom razvoju.

poezija koju je tumačio, za njega je značila jedino poeziju koja nije ni htela ni mogla da izvan svoga vidokruga ostavi, kao nepostojeći, onaj temeljni rascep u prirodnome jeziku, u poeziji i kulturi sa kojim se moderan pesnik dvadesetog

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA: Jeste, jeste, tukao se! ŽIVKA (tetki): Pogledaj ga, tako ti boga, kakav je, kao da je s vešala pao. ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio. ŽIVKA: Iju!... (Ščepa mu ruku koju je uvezao maramom.

ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

A, šta mislite, treba li ja da se obučem? ŽIVKA: Ama, šta ćeš mi ti? Udaj se ti za tvoj račun, ako ti treba, a nas ostavi na miru. ČEDA: Sasvim, pravo kažete, ja ću se udati za svoj račun! (Ščepa šešir.) Ja ću vas zvati u svatove!

Ne treba ti žena, je li – to i sam kažeš; e, pa kad ti ne treba, ti je ostavi. Eto, vidiš, to sam imao, u ime Živkino, da te pitam: hoćeš li da je ostaviš ili nećeš?

ČEDA: Vrlo rado, zašto ne! Samo pre toga idem gospodinu ministru Simi Popoviću da ga zamolim da ostavi ženu, pošto joj se ukazala lepa prilika za udaju. ŽIVKA: Makni mi se s očiju ako hoćeš da ti se ne ukaže lepa prilika!

Zar ne vidiš da je napravila ludnicu od kuće? Ostavi to što tebe udaje kraj živog muža, ali i ona se raspalila, i ona ima ljubavnika. DARA: To nije istina!

Ja mislim. To će biti aluzija. ŽIVKA: A ako ja tome koji je pisao razbijem nos, hoće li i to biti aluzija? VASA: Ostavi se, boga ti, Živka, toga. Ja ne znam kakva je to manija u tvojoj porodici, svi hoćete da razbijate noseve.

VASA: Pusti me, molim te, da ti pročitam do kraja. ŽIVKA: Čitaj, 'ajde čitaj! VASA: Hoću, samo, molim te, ostavi tu stolicu! Ne umem da čitam kad držiš stolicu! ŽIVKA: Čitaj!

VASA: Što će ti, pobogu Živka, mišomor? ŽIVKA: Hoću da ga otrujem, hoću kao pacova da ga otrujem! VASA: Ostavi se, boga ti!... Ne biva to! Nemoj tako da govoriš. Nego lepo i pametno da smislimo.

reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti? VASA (ostavi slušalicu i vrti glavom): Ljuti se, mnogo se ljuti. ŽIVKA: Pa što mu nisi kazao da se i ja ljutim?

VASA: Ama, kakva žena, molim te, ovde su sad u pitanju mnogo krupnije stvari no što je žena. Ostavi ti ono što sam ti ja govorio pre, ono sam ti govorio po ministarskoj pameti i onda, razume se, morao sam govoriti

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

svoju ćerku ne obaveštava rečima, nego postupkom: u njenom prisustvu nalaže sluškinji Magdi da je odvede tetki i tamo je ostavi. Drugi se primer nalazi u toj istoj, H glavi.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali ga Sefer blago tače rukom i izusti: — Povrati se, čiča-Rujo, i ostavi oružje, vjere ti! — Viđi, da ti kažem! — uzviknu ovaj ončas granovesno, ustuknu malo nazad, metnu podlanicu nad oči

Sa sobom, s kućom, s đetetom, da dovijeka ostaneš kao uklin u narodu... Sipaj mi rakije, duše ti!... Rakije, i ostavi te razgoVore večeras... — Neću da ih ostavim. No gledaj!... Zdrav si i pomozi Bože!... Okreni, Gospode, naoposleno!..

Tako strašan i razrogačenih očiju, sav u uverenju da dobro radi, on pomisli da za sutra ostavi poslednji obračun, pa se prući pokraj sina i odmah zaspa. U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči.

Prete mu, nude otkup, daju velike novce. Ne da on zemlju, ne da je ni za kakve pare. I neće da je ostavi. Zemlja mu je majka, drži ga ona nekim čudnim blagoslovom, te je gotov da nju natopi krvlju svojom i svoje dece.

A ti ne pitaš! — Ne mogu da se nakanim, Selime... — Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!..

A pobrđe i njegove latice pritisla hrastova sitnogorica koja nigde tako ne buja kao ovde, samo kad je sekira ostavi na miru. Gotovo sve tako do železničke pruge i do starih sela pokraj nje.

Kad je on kao mlad pop prvi put projezdio kroz nuriju na sedlu, svi arnautski prvaci i spahije su mu poručile da sedlo ostavi u popadijinu vajatu a na kljuse metne samar, kao što i priliči vlaškom popu...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj sreći. Hudoj sreći?

Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj ostavi Tvoj lagan dragan, proleće? Golu te nagu ostavi, I drugu dragu obima, Poljupce svoje rasipa Gdegod međ’

Časovi milja minuše, Radost i sladost proteče, Pa šta ti jadnoj ostavi Tvoj lagan dragan, proleće? Golu te nagu ostavi, I drugu dragu obima, Poljupce svoje rasipa Gdegod međ’ antipodima.

Miljković, Branko - PESME

Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Oproštaj sna iza temena Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi Tu gorku šumu da se plavi Usred večnosti na domaku Nestvarnosti ptici i oblaku Prahptico sunčevog uroka Skok od

Krakov, Stanislav - KRILA

Osetio je i Duško ovde u šatoru kraj već pijanog Rusa. Na licu mu nije bilo večitog osmejka. Uvek se ponešto ostavi, izgubi. Uvek po jedan rastanak, i uvek po jedan bol. Ujutru se Duško krenuo za front.

Petrović, Rastko - AFRIKA

On je isto tako neprestano mogao motriti i da nas koji naš nosač ne ostavi. Ne treba u tome, kao Bril i drugi, videti čak i neki naročiti talenat primitivnih; belac bi životom koji crni vode

Novac koji zaradi ili prokocka ili ostavi, pri prolasku kroz svoje selo, porodici i prijateljima. Ovi ga, od svoje strane, takođe prokockaju, popiju, ili u

Ja grdim šofera, Libanac ne sme, bojeći se da se ovaj ne uvredi, pa nas još tu ne ostavi. Šta kao četvrto lovište sveta na veliko zverinje.

— Mogla si biti mojom radošću! O ja ću otići u kuću u kojoj nikoga nema; Ostavi me da umrem, da odvedem svoj bol u zemlju, U grob! Misliću uvek na tebe, u zemlji, Svojoj kući.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!... STANA: Grom vas ubio!... (Odlazi jarosno.) SPASENIJA: Oh, majko, majko!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

A gle, drugoga Čerkeza. Da divna, vita stasa! Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa...

On nije imao nikakav interes u tome da ostavi svoju kuću, da dođe preko bela sveta čak u Srbiju, da napada tvoju domovinu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pravi hajduk. Objasnio sam mu šta želim. On sa puške skide bajonet i stavi ga u zube. Pušku ostavi. „Šta će ti bajonet?“ — zapita ga njegov desetar.

— More, ostavi se razmišljanja. Ako počneš tako, onda nikad kraja — dodaje kapetan Milija. — E, razmišljali biste i vi, gospodine

Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu, ostavi nešto malo i za nas...

Tako ćemo se smenjivati cele noći. — Eno ga jedan! — viknu osmatrač i dohvati pušku. Dragan skoči. — Stoj!... Ostavi ga, ranjen je. Prestravljen, pogledao sam kroz otvor. Pobauljke vukao se bugarski vojnik ka svojim rovovima.

— Najveću! — naređivao je Kosta. — Čoveče, došao sam da na miru posedim. Ostavi, molim te. Što izazivaš vatru? — Ti si pod mojom moćnom zaštitom. Ni dlaka ne sme da ti „fali“.

kapetane — upade Dragan — da onaj koji prilikom provlačenja ispod žica bude poslednji, da taj na izlazu iz kanala ostavi neki beo predmet, belu krpu, tako nešto, da bismo znali gde je kanal. — To je dobro.

Izgleda mi da on pomišlja na ono što je najgore, pa bi želeo da ostavi za sobom sve u redu. Pogledao sam ga krišom. Na nemu ni traga od uzbuđenja.

Tamo su radili neki vojnici. — E-hej, slušaj... Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav? — Ne znam, otišao je negde. — Kada je otišao?

Ali meni se prohtelo — on se obrati posilnom: — Evo ti deset drahmi i kupi za sve pare. — More, ostavi, bogati!... Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!

Ne dozvoljavam da u mojoj kući kupuješ vino ti. Daću mu pare... Ustao je i Bora. — Ljutiš me. Ostavi novac!... Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe. Bora nagazi ispod stola Kostu.

— Zaboravio si da kažeš: kad ništa... — upade Vojin. — E pa, nemoj da me „zafrkavaš“... Luka se obrati Vojinu: — Ostavi ga sad. Sutra kad on ode, znaš... — A, i to ima?... Onda neću da vam pričam. — De, de, šalimo se! — dodade Luka.

Sad će čika Sava rovovac da uspostavi poredak. Hajdmo dalje. Šta je bilo sa tom ženskom? — Kakvom ženskom? — More, ostavi čoveka neka priča. Doći će valjda red i na to pitanje — kaže Vojin. — Ja to zbog tebe pitam.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Šta pouzdano znamo o njemu? Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar u dva maha, iznosio Jakov Ignjatović, njegova

Gdi su sad bližnji moji? I sestra ostavi, sasvim mene prezrjela, pomoći ne javi. Ah, Serbije prebjedna! Svi tebe prezrjela, i sosjedi i druzi već te ostavili.

Ne glede na tajnu i braka predeli Kako sam u Pismu svetom Gospod veli: Ostavi čelovjek mater i svog oca, Prilepi se ženi do poslednjeg konca.

” Svi sad povikaše glasno: „Mi za tobom hoćemo, Đorđe! Kad te je višnja snagom ukrepila desnica božja; Tebe koj’ ostavi, onoga Bog će ostavit i svetac!” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci.

Gdje sut bližnji moji? I sestra ostavi! V pomošč sili svoji Mnje ona ne javi. Ah, Serbije bjedna, Pomošči lišena Ot drugih i sosjed!

siđem u kanapu, ručak već gotov, oficiri sedaju za trpezu; jedan suv, visok i crn Talijanac, ujedno i marker i kelner, ostavi bilijar...” itd.

sve na stranu, moram viditi šta je na bojnome polju — — — — — Julčika sirota opominje pečenje da treba k vatri metati. Ostavi me na miru! odgovaram ja.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je? Te okriljena krilom ljubavi, Ostavi sjajne zemlje za sobom U klisurama da zabačenim Potraži dvore — kćeri duždeve?... (Leonardo ulazi.) A, Leonardo!...

KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke? Hajd’ idi, Vujo, drugi put Možda ću moći gatke slušati; Sad me ostavi!

KATUNOVIĆ: Svega — Ali ni za lek dobro, vojvodo, I Šulović nas s podlim Mićićem U ovom kobnom času ostavi, A s njima Vuksan, za njim Piperi Nevernicima pomoć dadoše. KAP.

Zaklinjemo se!... Al’ najpre Đurđe Sa vinovnicom greha večitog Neka ostavi zemlju žalosnu, Koju je, zanet crnim lažima, Sa naše krvi masnim potokom Nemilostivo točeć topio...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu. Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube. Kad god koju staju otvori, a zvono iznad vrata cikne.

Kad napoji i namiri konja, uđe u sobu, ostavi pušku i iziđe na divananu. — A ma, što ste vi, ljudi, došli? Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese

U'vati me za grlo, da me udavi. Sjeti' se ja osvjeta: Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio.

Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu!

Bojić, Milutin - PESME

Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen spomen na let belog jata, Što

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

E, pa na, pročitaj ovo, pa ćeš razumeti! (Daje joj (pismo.) ANĐA (čita pismo): „Đoka”. JEROTIJE: Njega znamo već. Ostavi njega, pa počni ozgo. ANĐA (čita ozgo): „Marice, dušo moja!” JEROTIJE: Aha, je l' ti sad miriše na promincle?

MARICA (dočepa flašu s vodom. Odlučno): O čemu? O kome? ANĐA: O... Đoki! MARICA (ostavi flašu): Ša da govorimo? ANĐA: Pa tako, da mi kažeš ko je to, šta je, kakav je...?

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.

MILADIN: Pa ja velim... zakon. ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak?

ŽIKA: Pa hoće valjda da makne? MILISAV: Neće, ali navuče, pa kad isprlja, opet ostavi, a ja plaćam pranje. A kad navuče nešto, ne skida po mesec dana. Eto i sad, dohvatio mi nove novcate gaće.

Nastasijević, Momčilo - PESME

I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav ostavi trag. 5 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet.

Ne pristaj za mnom uludo, No za vremena, druže, vrći se dok imaš kamo, A mene ostavi sama, sam da očajam ovde: Godi mi golet ova, Iz travki miris je ovde na moju setu, Boluju moju boljku.

I molimo te, i molimo, golu nam ostavi dušu, da imadnemo čim dati od sebe glasa! Gospodi, gospodi, propašću spasi nam dušu, kad nije drugog spasa.

Zašto je naša slava morala da podlegne? HOR ŽENA IZRAILjSKIH Zapojte mi, sestre, Nikad ne ostavi Bog Ni sramno u ropstvu, ni ljuto u jadu Narod svoj najdraži, Izbrani ljubljen svoj.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

počeo dobro da zarađuje, iznenada, naprečac, umre otac, i Mladen ga odmah, kao što je i trebalo, zastupi u dućanu. Ostavi mater, babu i celu rodbinu da nariču za ocem, oplakuju ga, idu mu na grob, a on, prestrašen i najviše uplašen babinim

Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda radnju, tako je slab, bled. Jednako utrpan mintanima, i to zimskim, ispunjenim pamukom.

Nego, otkako umre pokojnik, a on još onako mali, pa sve sam u dućanu. I sad, eto, čovek haznu, bisage s parama da mu ostavi. A ovom mome i donesi, i prinesi, i vodi mu račun, aja! Hajduk!

Oko nje uplašeno optrčavao je brat mu i, preplašen, plačno je zvao da se osvesti, pribere. — Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku,

A od Mladena čisto je strepela. Sasvim ga, od straha, ostavi, napusti. Drhtala je pred njim. Pred dolazak mu iz dućana, na ručak ili večeru, ona bi se uplašila, užurbala.

Da nije imala nešto u amanet da ostavi. Da niste o tome govorili, pa imala kakvu ostavu za crkvu da ostavi?... — Ne — odgovori — nego tako.

Da nije imala nešto u amanet da ostavi. Da niste o tome govorili, pa imala kakvu ostavu za crkvu da ostavi?... — Ne — odgovori — nego tako. I pre dok je [ležala], ona je uvek ili tebe ili oca pozivala.

Na njeno »dobro veče« osta pognut nad tevterom, nabrana čela i nekako gorko, suvo ukočenih očiju. Ona, pošto ostavi sveću ispred njega koja ga osvetli, postoja i, kad on nikako se ne osvrte ka njoj, upita ga: — Treba li ti još štogod?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Bolesnik spremi kolačić, i ode pod kakav g., dirne ga tri puta, kaže svojoj bolesti da ide »u g.«, ostavi na g. kolačić »da ga tice (= diše?) pojedu«, pa bez obzira ide kući (ŽSS, 307).

Kad se jasenak uveče uzabere i ostavi gde, nestane mu noću cveta (Vuk, Sofrić). Od jasenka pravi se melem za rane (GZM, 20, 1908, 351); njega upotrebljavaju

U C. Gori ostavi se na Badnji dan komadić pogače, pa se s njim pojedu u martu prve koprive, svarene (SEZ, 23, 152). O prazniku Konstantin

se posipa polaženik (SEZ, 19, 77; ZNŽOJS, 19, 158 id). Kad je branje k., ne bere se sav k., nego se ostavi »za marvu i tice« (SEZ, 17, 19). Tipična žrtva u k.

Jedan pobožan čovek, koji je tu blizu stanovao, uoči svog polaska na ćabu opere u njemu ruke, i kad ih je obrisao, ostavi peškir na lipu, ali posle zaboravi da ga uzme.

se upotrebljuje i u vračanjima i gatanjima. Kad se hoće da vidi da li je mesto koje je predviđeno za zidanje kuće srećno, ostavi se uveče na njemu nekoliko zrna p.

Po varošima u Hercegovini, kada mlada uđe u svoj novi dom, podstakne na ognjištu glavnje (kao polaženik što čini), i ostavi na ognjištu š. u koji je zadeven talir ili dukat (TRĐ, NNŽ, 3, 30 id). O Đurđevdanu jede se š.

U Smederažu kod Takova, kad se kopa raka, »prvi busen što se iskopa ostavi se na stranu; njega će u grobu staviti mrtvacu ispod glave« (SEZ, 84, 1972, 174).

u svakoj kući: kad padne mrak, domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke zgrade) da prenoći, a sutra ih unese u kuću govoreći: »Evo, mečka je dolazila i malo

Uveče uoči mlade srede, pošto muški o. nameni momku koga voli, devojka jedan i drugi o. sastavi s medom i ostavi ih da prenoće: ako se listići nisu rastavili, ona će se udati za željenog momka (SEZ, 70, 1958, 582, Leskovačka Morava).

Kad se to desi, uzme se gornji kraj u ruke (na kojima moraju biti rukavice), obnese se oko košnica, pa potom ugasi i ostavi na kakvu mladu šljivu ili jabuku. B. može biti dva ili tri (b. i njihovo dete). — B.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Muči se na svaki način, gleda uokolo da mu ko pomože, ali niko sada na nj ne pazi, pa ne mogavši sam da natovari, ostavi sijeno, a paripa prazna prazna pred sobom.

da zapravda Vojkana za dvije kvarte kukuruza, koje mu je od zimus Vojkan ostao dužan za izor na njegova vola — i ostavi punomoć odvjetniku. Usred poljskih radnja dođoše pozovi, i oba, Vojkan i Petar, uputiše se zajedno u varoš.

je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje. Zlata rodi žensko dijete i, prama odredbi gazdinoj, babica ga predade zavodu za nahočad.

Da kamen proplače!... Šališ se, gospodaru? Gazda ne odgovori, već okrete se i ostavi ga. Rade gleda kako se teško penje uza uske stube s lijeva, i, izgubivši ga s vida, stavi novac u torbu, uprti se i ode

Sve goni jedan drugoga; uočljivo ispred njih nestaje neobrađene zemlje. —Dosta je! — zaviče neki starac i ostavi motiku. —Napijmo se! — doda blaže, brišući znoj sa izrovana lica. — Na zdili uvik je prvi stari Ante!

— Gospodaru, hoćete ovu? Vidite kako je zgodna i mesnata. Bi li je poljubili? Pitajte je! —Ostavi se djevojke! — primjeti Ivo. —Zar ih i vi branite? Onda ste i vi ženska pravda!

Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo. Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi!

Mladost na drugo i ne mišljaše nego da se dočepa novaca, pa da strugne i ostavi ove neharne zemelje. Novac od prvašnjih iseljenika u Americi redovito dolažaše i bijaše pošljednja uzdanica siromašnih

Toga dana Ivu je po podne još dosadnije u uredu. Oko zapada sunca soba se ispunila mekom svjetlošću; ostavi spise pa pođe k prozoru da gleda pošljednje rumene zrake na visinama prekomorskih brdina.

A posli našlo se pismo da je čovik mu bio sve lipo podmirio. Ma, prisješće mu! — Ostavi tuđi posao, pripovjedi što je s tobom bilo! — prekide ga Ivo nestrpljivo. — Ako će! Hoću da znate kako se sudi.

— Nimam sada vrimena! Zbogom! . Pa, ne sačekavši drugih Pilatovih riječi, ostavi ga i požuri priko polja da stigne Katu. * Sutra ujutru, u hitnji, Ivu otac pozove u dućan.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Čovek izgubi volju da s njom ima posla. Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi. Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako obučena. Imala je na sebi samo tanku haljinu.

Hoće li makar biti muško? Da li je lud taj izlapeli starac, kakve su ga ojle spopale, zar da ostavi tog ždrepca i mirno da ode? Zar da se uzdrži da ne napoji žednu zemlju?

Meni je ostavio sakate i bolesne. „Pokupi po Vratimlju. Snađi se“, rekao mi je kad sam ga molio da mi ostavi barem desetinu boljih vojnika. Kako ja preko noći mogu da naučim ove mladiće kako se ubija?

Nas dvojica, avaj, pripadamo različitim svetovima koji se tiskaju u pretesnom prostoru, svaki s težnjom da onom drugom ostavi samo mračni, vlažni ćošak, tek toliko da preživi sa dušom u nosu.

Drugo nešto žulja njegovu pohlepu. Tamo uvrh stola sedi jedan iznemogli starac. Vidim ga kako se siromah upinje da ostavi utisak još neokrnjene snage, no badava, izdaje ga po koji pokret u kome se mešaju znaci nemoći sa znacima gospodstvene

Ilić, Vojislav J. - PESME

), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas. Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.

Ah, baratom Bićemo se, znam. 1888. (PLAŠLjIVO I MILO LANE) Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje Za žrtvu sveštenih penata... O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje, I strah, koji te hvata.

tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom spominješ u samoći, I zašto s tugom čekaš praznično svetli dan. Ostavi igračke svoje. Lutke i lýtka neka, Ne zabavljaj se time. Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka...

On je prstima svojim iz njenih srebrnih žica Izvio čarobnu pesmu u slavu nevine Hele I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne; I vale Jadranskog mora zdraveći zvucima setnim, Iponik u Rim se krete.

Gospod će mladošću večno da tvoju ukrasi glavu, Jer te je izabrô noćas, da vidiš njegovu slavu. Ostavi pećinu svoju i žurno poteci tada Do tvrdih, kamenih kula Benare, bezbožna grada.

Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i onda ostavi sobu, Pa uđe u kmetov vajat. Neviđen, on pogled baci Kuda kroz usku badžu padahu meseca zraci, I spazi kmeticu s kmetom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Bratija manastirska, obaveštena o mojoj poseti, dočeka me vrlo srdačno, pokaza mi stari svoj molitvenik i ostavi me, po mojoj želji, nasamo sa njim. „Ispričajte mi, dragi moji listići, vaše doživljaje, oni me vrlo zanimaju.

Kao ono lav koji pri prvom svom skoku promaši svoju žrtvu da je više ne dogleda, tako ostavi Kepler svoj započeti a neuspeli posao. Bože moj! imao je on i drugih briga.

- „Donesi mi brzo svetiljku, za večeru nemam sada vremena.“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje Marsa od Sunca, za njegovih deset

u Beogradu pratio je, upozoren od Bogdana Gavrilovića na mene, moj naučni rad, pa kad, jednog dana, Kosta Stojanović ostavi svoj položaj vanrednog profesora, ode u politiku i postade ministar, fakultet mi ponudi jednoglasnom odlukom, a na

Jedna takva rotacija trajaće 40 minuta, pa će se za to vreme odmenjivati u raznim odeljenjima svetlost sa tminom. Čim ostavi Zemlju, naš voz postaje samostalno nebesko telo koje ima svoje vlastite dane i noći. Zvono daje i drugi znak.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Odmičući se od Tašane, gledajući je): I sada evo, zaista lepa, lepa si mi, snaške! TAŠANA Ostavi to, Stano! Nego hajde što pre sa tim oblačenjem.

« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?! Šta je to, kćeri? TAŠANA (okreće se od matere): Ništa. Ostavi me. Ne znaš ti. Svi vi tako.

nisam na miru od onog starog, oca ti — znaš ga kakav je: ni za šta, ma šta da je, odmah on kuću digne mrtve na miru ne ostavi od vike i psovke — a ono i ovde kad kod tebe dođem...

Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada... TAŠANA (uzrujana, još besna): Ostavi me, ostavi me, nemoj više da me lažeš, i da me zagovaraš.

Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada... TAŠANA (uzrujana, još besna): Ostavi me, ostavi me, nemoj više da me lažeš, i da me zagovaraš.

Jer kad god i ti dođeš, više se s tobom najedim, nego kad sam sama. Zato, ostavi me. KATA Pa kako i gde da te ostavim?

Šta me gledaš? STANA (kao samoj sebi): E lepa si mi! TAŠANA Ta zakopčavaj tu nizu i ostavi to tvoje... STANA (zakopčavši joj nizu, odmiče se od nje, diveći joj se): Ama, ne znaš ti kakva si!

STANA (zakopčavši joj nizu, odmiče se od nje, diveći joj se): Ama, ne znaš ti kakva si! TAŠANA Ostavi, ostavi to tvoje. (Malo nadureno i kao ozbiljno uvređena): I čuješ, mori, nemoj više onolika jela da mi donosiš.

STANA (zakopčavši joj nizu, odmiče se od nje, diveći joj se): Ama, ne znaš ti kakva si! TAŠANA Ostavi, ostavi to tvoje. (Malo nadureno i kao ozbiljno uvređena): I čuješ, mori, nemoj više onolika jela da mi donosiš.

I zato sam još sinoć naredila, da se to ostavi i spremi za tebe. MIRON (potreseno): Tašana, zašto? TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ.

Za ono što mi ti reče da si me nekada voleo i zbog mene otišao u svet. MIRON Ostavi to, Tašana. TAŠANA I čim je videh, ja je napadoh: zašto da mi bar ona to nikad ne spomene, ako ne docnije, kad sam

Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem. MIRON (ustaje, tronuto prilazi Tašani): Ostavi to, Tašana, ja sam kriv.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jednom joj bio dosadio, i ona reče, više u šali nego s prekorom: „Ma, čoveče, ostavi se tuđih briga.” — Majstor Kosta je osećao da je baš te večeri neobično lepo dokazivao, pa se lecnu i razočaran i ljut:

Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši. Ukućani su pričali: kad počne da pevuši, možeš doći i vikati da kuća gori, ona ne čuje i ne

— obraduje se gospa Nola. Nekada se splete i praznoslovi. — To ti je, Todore, kora bez ora. Ne valja ništa. Ostavi se toga.

— onda je Švaba uza me... More, ne zna čovek šta ga čeka; može se desiti da me on u starosti ne ostavi i do groba dodvori... Gle, opet počela kiša. Uh, kakav mi je amrel, sav se usukao dok sam bolovala.

Voleo me je mnogo, dok se nije razboleo. Nečim me je privlačio, što ne može da se kaže. — I ne može i ne treba. Ostavi to, Julice. — Nano, kandilo na grobu se gasi i gasi. — Šta ću mu ja. A možda ne palite kako treba.

Treći put se valjda udavati nećeš. Jedared te ja nesrećno udomih, drugi put ti sama. Nemaš sreće za udaju, i ostavi se udaje, pa da te sami beli golub zaprosi. Imaš dete, predaj se njemu.

Ne govori ništa, jer nemaš šta da govoriš.. Ostavi me na miru, videćemo tvoja obećanja i tvoj rad, kad nas bude troje na brizi i na računu. Rodio se sin.

Pavle to nije odobravao, Ali Branko je ostajao pri svom. Tiho govori, a oči mu pune sleđenih suza. — Ostavi me, moram se sabrati sam. — Ali ja to baš neću, Branko, da si sam. Nisi sam! — Branko uzdahnu: — Videćemo, Pavle.

neku struku; ali pravi njegov poziv će biti da uzme život s punim osvajanjem, da živi s tvoračkom glađu svoje rase, i ostavi za sobom potencija i za porodicu, i za rasu... Pogledajte samo onu našu običnu frau Rozu.

— Ostavi ti Dostojevskoga! to je bio veliki čovek, jedan od najvećih svoga doba, i koji još ima da raste... a ja sam prosečno pr

I meni je jedna doviknula nešto ružno, ali je došla straža i grdila je. A ona se smeje, i... ostavi!... Čuo sam od stražara da i tuku one apsenike koji su opasni, ili prete.

Gledaš ga, slušaš ga, ne znaš pravo ko je i šta je: bogat, siromah? dobar, rđav? grabljiv da uzme tuđe, pošten da te ostavi da živiš kako ti je Bog dao?... Kuća se popravlja, pomalo, na prekid. Pita Sava zidara da li će biti ograde.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ona dakle, počem se uveri da Roman ne dolazi, i da joj nikakve nadežde da će se ikad vratiti ne daje, ostavi mesto žalosti i pečali svoje, ne mogući ga više mačijim svojim očima gledati, i u očajaniju pođe šumom, nimalo ne

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Znao sam i jednoga uglednoga naučnika našega, kod kojega je bojazan da ostavi pismene tragove posle smrti postala prava manija, tako da se odrekao uopšte pisanja i umro je kao priznat naučni

— Oh, dušo moja, — odgovorio bi on — zar je meni u ovome trenutku do šnicle, al', ako je budeš ostavila, ostavi i malo salate. Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila.

je treperilo navrh jezika da uzviknem: — Ah, dušo, zar je meni ovoga trenutka do šnicle, al' ako je budeš ostavila, ostavi i malo salate. Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila!

– Ma ostavi ti mene, sinovče, na miru – nastavi da se brani Glišić od Janka – gde bih ja to? Eto vam Dragomira Brzaka, zar ne vidiš

od Čarnojevića, pa će sad da pređe na Stratimirovića, pa na Šupljikca, dok ne svrši sa: „Na kraj šora čađava mehana“. Ostavi, bre Pajo, da nam čitaš tvoja karlovačka jektenija, ovde je reč o drugom nečem. – Ja sam samo hteo...

Pa eto, velim, nek živi čovek do suđena dana, kad mu je tako pisano! – Ostavi, bre Janko, jedanput te tvoje narodne mudrosti! – gunđa opet Bora.

– Gle ga sad pa ovaj! – gunđa opet Bora. – Ovaj tek ode u čikmače, u ćorsokak. Ostavi se, bre, Vojo, brate, tvoje sentimentalnosti, sentimentalnost te i u grob otera.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron. — More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane. U celom svetu su svi konjanici podjednaki.

Bio sam gotov da pustim konja... Ali ona iz torbe izvadi parče hleba, ostavi na kamen pokraj bunara, pa, i ne gledajući me više, otrča do onih žena. Stajao sam i netremice gledao za njima.

Kapetan Dušan bunio se jednoga dana: — Molim te, ostavi... Onaj moj Milisav celoga rata dizao lafet od dvesta kila, pa sad treba da mlatra rukama. — Kipislcauf!...

Petrović, Rastko - PESME

Kao ogledalo ja bih se bavio samo njom, Ali neka me ne ostavi samog u trenutku užasnom; O prisna, prisna, sve moje mane i moje zlo zaboravlja: Osmehom, celim telom toliko ume da

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

A i što da je sluša? Nema kućicu, ništa nema, pravi prosjak! Debeli bogatun savi rogove i uvuče se u kućicu. Neka ga ostavi i krene svojim putem! Pužić zalupi vrata i utonu u san. Ali, Kapljica ne krete svojim putem.

Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme? Kako da Belka ostavi samog? Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig.

Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme? Kako da Belka ostavi samog? Zato reče: — Ostani, Belko! Pleme će znati da ceni tvoj podvig. — Ali, ja više ne cenim pleme!

— Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca.

Zar da zbog njega izgubi večnost? Naredi Carica da sve što u njenoj Carevini ima ruke i oči ostavi svakodnevne poslove i krene u rat protiv cveća.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Kune): Oh, sinko, sinko, suza te moja ne stigla. O, prokleta Ciganko! Oh, sinko, što za nju kuću ostavi, što majku osramoti? Što se u nju zagleda — oči joj ispale! Što te omađija — usta joj otpala!... Oh, Gospode!

MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu.

(Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si! Ako, ako, bre Asane, veni, tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema.

Poj »Žal za mladost«... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem... Ah!

Oh, aman, gazdo! Neće ona više da peva! ARSA Živa više — ne! Mrtva može! SALČE (vije se, ne znajući šta da radi): Ostavi mi je, gazdo, daj mi je! Moje je! Čedo mi je! Odavde mi je, gazdo, odavde! (Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U našim narodnim pesmama sretamo stihove ove vrste: „On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča i pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova“.

A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na dojkama, isturi mi moje b'jele dojke: kade dođe moj nejaki Jovo, kade dođe, da podoji dojke!

“ To je Rade za bratstvo primio, — ostavi joj prozor na dojkama, pa joj dojke upolje isturi: kade dođe nejaki Jovane, kade dođe, da podoji dojke.

Opet tužna Rada dozivala: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na očima, da ja gledam ka bijelu dvoru kad će mene Jova donositi i ka dvoru opet odnositi“.

I to Rade za bratstvo primio, ostavi joj prozor na očima, te da gleda ka bijelu dvoru kade će joj Jova donositi i ka dvoru opet odnositi.

glava, da ti može knjigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile braće, devet braće, devet Jugovića: ostavi mi brata bar jednoga, jednog brata sestri od zakletve“.

Njoj govori srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, koga bi ti brata najvoljela da t' ostavim u bijelu dvoru?“ „Ostavi mi Boška Jugovića.

On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča n pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova. A što pitaš za prokletog Vuka, proklet bio

Marko sablju od pojasa, pak zaredi Arapove sluge: iseče mu četrdeset slugu, a četiri ne kte pogubiti, već i Marko ostavi za pravdu, koj’ će svakom pravo kazivati kako j’ bilo Arapu i Marku.

staricom Jevrosimom majkom; a kad su se napojili vina, majka Marku stade besjediti: „O moj sinko, Kraljeviću Marko, ostavi se, sinko, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće, a staroj se dosadilo majci sve perući krvave haljine; već ti uzmi

“ Pa zamanu sabljom okovanom, a đevojka podbacila ruke: „Ne, Stojane, tvoga ti junaštva! Ne ostavi sestru bez zakletve, i tebe bi sestre žao bilo; vrati njega, nek ide Udbinji“.

dođe bemberu Mihatu, pa Mihata bila bratimila: „Bogom brate, Mihate bembere, obrij mene rusu kosu s glave, ostavi mi delinske perčine“. To joj Mihat za boga primio, te joj rusu kosu obritvio, ostavi joj delinske perčine.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Nijesu ono avioni. To su tenkovi, prolaze cestom. Momčina ostavi posao i zajedno s dječacima pope se na zaobljeni vrh brežuljka i zagleda se u daljinu.

— Nidžo, evo nekih ljudi s puškama, gone pred sobom Dmitra i Vasu. Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su? Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući.

— zabrza Jovanče, uplašen i zbunjen, i prihvati dječaka za ramena, ali se Stric ljutito otrese: — Ostavi me na miru. Ovako mi je sasvim dobro.

strašna neljudska neman koja iz rodnog kraja, iz gnijezda njihova djetinjstva, istrgne voljenu i poznatu stvar i za sobom ostavi nešto ledeno i tuđe, bez trunke života.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I drugi pak svaki po sebi: Gospodi, izbavi mi dušu iz preispodnjega mraka i izvedi iz pakla dušu moju i ne ostavi je u Adu, negoli da izađe iz ove gnjilosti moj život gore k tebi, gospodi, bože moj!

Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem. RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu

I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot nesviđeno ljudma. MOŠTI LAZAREVE Posle, po dugom vremenu, za

Tako i ostade. Niko ne proču ni znade. Ama Bog za taj njegov posao na sve se vojištane vrlo rasrdi i do zgode ostavi kad će im to s vremenom otčaliti. I tu krađu projaviti na mejdan.

Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako. Eto ti malo posle idući jedan pogolem đak za popom. Smotre ga i on, poglednu na njega i prođe.

Budavši on pravi čovek, telesan i težak, ama nadiđe mu tegobu sila Hristova slova! A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga — započe dole roniti i zamalo

do ovoga skazivanja, štono se veli: Evstratija obuše u gvozdene opanke, s oštri klinci naklinčate, opet sklopi knjigu, ostavi je i uzdaše. Pak šiknu dupke sa svojim štapom u crkovni patos. Probi šnjime kroz ploču kamenitu u zemlju.

I pogodi se s carom indijskim Gundaforom i rok tome ostavi kade će doći i novce od njega uzeti. I onda da ima pred carem sav mu polatski fundament i meru onde pred njim namestiti,

Plačući mi zajaokah i k Bogorodici podviknuh: »Gospo že Bogorodice ne ostavi me!« I so tim glasom izađoh od crkovne priprate hitro idući mi.

Tome se o sebi dovi. Proznade to tatarhan skitski car Kagan, jer grčki car ostavi svoje carstvo i nekud na daleku stranu ode. Mnede jer uboja se od Persijana, te probeže u Špansku zemlju, kud li.

Kad već vide da Agareni sve to više nadvlađuju i ne može se držati pred njima, ta i ostavi svoju mu očevinu dokle nije gorega zla dopao, skupi svoje pokuće, posuđe, sve što imade i dođe amo u gornju zemlju pod

mu se brat Jovan i uze to despotstvo na se al' zamalo bi živ, skoro se prestavi ode k onom tamo boljem životovanju, a ne ostavi po sebi muška deteta, — te konačnu žalost ostavi srbskome rodu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda. A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom: Gde se premenjuvaš,

— Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče vrat i glavu kao kornjača da bi izbegao drugi šamar koji očekivaše.

si prolazi, pa ni ima po-za seb’ izmećara, ni fener, ni bastun, veće prolazi — da prošćavaš — kako niki mačor kad si ostavi mutvak, ta se digne i zaredi po ma’alu na niko rđavstvo. Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi!

kad stanu ašik na onu čengiju Đulsefu... Čelebija se zvaše?! — Ostavi si čovek i tatka, i majku, i dućan, i trgovinu, pa si fati put sas Cigani u guberl’k... I sag jošte je živ!

a on u dućanu radi i opazi je, a zna otprilike kuda će i kojim će se ulicama vratiti, — koliko puta skoči sa sedišta i ostavi rad i dućan na momku i šegrtu i rekne im samo: „Sag ću sam tuj!

Oj, hoj-hoj, lele, Zone, u čiček-anterija... Pa tek skoči, ne znaš ni zašto ni krošto. Ostavi dućan na kalfi, a on se žuri kući kao da mu gori.

vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga ipak odbija i moli ga zagušenim glasom: — Nemoj, Mane, dve ti oči!... Ostavi me!... Sama ću si idem!... Vrni se! Živa ti ja! Će me vidi bata! Sramota odi čoveci!... Vrni se, Mane, dve ti oči!...

Taraf-taraf se napraji kod nas dom... Život si nema od njeknja!... — Što, more? — veli zaprepašćeno Mane i ostavi cigaru. — Ete za ono oro i za igranje, — izede si rezilak, em znaješ kak’v rezilak!... — Pa koj gi reče za oro? Ti li?

— viknu Mane i polete za njom, ali ona beše već daleko... Doka pođe, ali se usput seti da je danas subota; ostavi to što je namislila za sutra, za nedelju, a toga je dana gledala samo da se nikako ne sastane ni s Manom ni s Jevdom.

— Pa što čekate veće?! Neje daskalica, ta da si sedi u te godine. — Što je pa teb’ ti za njuma? — odbija domaćica. — Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana.

šebeka ćeš imaš, a unuče — jok! — reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene. Samo su se krstile i vikale: — O bože, o Gospodi! Lelee! Što si napraji džumbus i rezil’k!

— razdera se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!... O, Gospodi bože!