Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A sveca koji na dlanu nosi grad ostavismo u mraku, na pragu! 4. Onaj koji nema ništa, bos prognanik iz pepela, iz pepela svoje žetve, iz pepela svoje
Afrika
Crnačke statue, konzerve s puterom, porodične fotografije. Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.
Teodosije - ŽITIJA
i videvši pešteru njegovu kao da je mnogim svećama osvetljena, začuđeni tim, govorahu: „Kad odosmo, starca samoga ostavismo. Pa ni ognja ranije u pešteri njegovoj nije bilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A kada se vratio, ovaj reče: — Naredio komandir da sva posluga pređe na drugi top. U našem zaklonu ostavismo Vučka i nišandžiju drugoga topa, a mi, jedan za drugim, pođosmo kroz saobraćajnicu.
Red je da vas počastim. Hajde, nategnite ovu rakiju, da se malo zagrejete. Opet se pozdravismo i ostavismo nesrećnog komandira da se muči, izvlačeći bateriju uzbrdo. Stigli smo pred zoru.
— Tja... dečko! — progovori komandir, kao da je hteo reći: šta je ovo dete skrivilo... Ostavismo ga na pustoj poljani i žurno pođosmo. Čujemo, neko ječi. Malo dalje, tamna nepomična prilika...
Pandurović, Sima - PESME
zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno, i hvale onaj život krt Što ostavismo. daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ne ostavismo svet zbog odmora, nego staranja radi i podviga po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. „Prisilismo, dakle, sebe“, ka
Kada sve ovo završismo, tada nas postiže putni trud i svi se razbolesmo i na Božije rasuđenje ostavismo život naš i smrt našu, i ko bude od nas živ k vama da se vrati, a koga smrt potrebuje, molitva vaša neka bude sa njim.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta Srećno; i hvale onaj život krt Što ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni žele mir naš tih. Oni baš ništa nisu znali šta Dovede tu nas.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Divizion naše artiljerije ostavismo iza nas. Topovi nisu mogli dejstvovati, jer se protivnik nije mogao da vidi. Međutim, puščana paljba bila je vrlo živa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
i ja na zabavu neku, Sa oblaka, gde nam ljubav bila, Krenuli se: padala joj svila, Hod i osmeh u muziku meku. Ostavismo budućnost daleku, Dan večnosti, pokrajinu vila, Mesta kondor gde razvija krila, Da bi stigli na igranku neku.
Al' kad osvojismo obalu Jadrana, S užasom nam trube znak povratka daše: I mi ostavismo krv iz svojih rana, I naše zakletve, i grobove naše. I gle! svi grobovi ispratiše žive!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Da ne bi ove prepirke mogle dovesti u pitanje naše prijateljstvo odlučismo da počnemo čitati nešto drugo. Dakle, ostavismo se politike i prihvatismo poezije. Ja sam najviše voleo Longfeloa i Brajanta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crnačke statue, konzerve s puterom, porodične fotografije. Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nijednoga teškoga ranjenika ne ostavismo Turcima, a bilo ih je u našoj grupi četiri. Izneli smo čak i jednoga ubijenog Rusa: »da ga Turci mrtvoga ne pogane« —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Razmišljajući o tome sada, čudim se kako hladno ostavismo našega druga. Kao da je tamo ostala neka životinja. A do malopre bio je u našem društvu.
Bojić, Milutin - PESME
A vatre drevne, zgašene i sive, Uzdahom šalju poslanice mukle. Mrtvace tamo ostavismo žive. I kô Ahasfer, koga Gospod ukle, Tražimo ravni do u beskraj pukle.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Šest nedelja zajedničkog rada privezaše naša srca, a događaji poslednjih dana i teške slutnje o sudbini onih koje ostavismo u Carigradu, nateraše nam suze na oči kada smo se sa njima opraštali.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta ako ćemo što na to reći moglo se je i jednim dnom sve vam po redu iščatiti ova pritča. Ama zato ostavismo i nadanje jedno; i meni bi se dodijalo mnogo besedeći, i vi biste oguglali slušajući, te ni biste marili ni pak što