Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A mene, pošto izvedem iz čamca, istimarim i napojim, i nahranim ovim konjskim čičkom ovu ragu, ostavite Beogradu na pragu! 3. Otvorismo sva vrata patrijarhu! Izjahasmo kraljevima u sretanje! Nazdravismo knezu i konzulu!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Hoću... Nego kako bi se to nabavilo po gustu njezinom? — upita Pupavac. — Ostavite vi to meni. Ja imam jednog poznatog zlatara u Pešti, pa ću vam ja to nabaviti i izabrati, em jevtino, em lepo, što baš
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pripazi na ljude. Ja idem i odmah ću se vratiti. Ako ne bih stigao kad jaganjce istavite, vi ručajte. Meni ostavite malo, koliko da se prezalogajim. — A kuda ćeš, harambašo? — Poslom. — Da pođemo još koji?... — Ne treba!...
— Neće, zar? — teškao se jedan na drugom kraju. — Nismo se ni mi na boga kamenjem bacali!... — More, ostavite se takog razgovora!... Da spavamo!... I jedan po jedan zaćutkivaše... Ali ne da spavaju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pošljednji vam put kažem i pozivam da se ostavite pasjaluka i nesrećne rabote. Jesi čuo, ti Rajkoviću, ti Ivankoviću, ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar
Ona se zbuni: — Ja mislim da vi ne znate. — Parole d'honneur vi mislite da ja ne znam? Ona pocrvene sva. — Ostavite se. Meni se učini da me nestade. Ona je probadala iglom bez ikaka reda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Aj’te, deco, dosta je bilo ćeretanja, ostavite što i za sutra, — reče i prekide razgovor devojkama, a ove baš šaputale o Šaci hirurgu kako obešenjački pogleda i češlja
— Gospodin’ Ćiro, — viknu imperativno pop Spira, — ćer da ste mi ostavili na miru! Ne ispirajte usta s njom! Nju mi ostavite na miru.
? Govorim ja njoj otkad još: »Gospoja-Sido, ako ste prava mati, i prijatelj svome detetu, nemojte da je ostavite da bude slepa kod očiju i bez izobraženja; podajte je u lêr kod frajle Nimfidore, da nauči da hekluje štrumfpandle i
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Baš sam vas hteo o tome upitati. Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke? — Ta ostavite zasad to pitanje na stranu; imamo još časa za to; sutra je berba, pa ćete kod nas ostati. — Ja ne mogu sutra ostati.
— Ja to ne mogu odma' učiniti! Žao mi je! — I meni je žao! — Ta valjda ćete se i vi malo promisliti. Ostavite, dakle, to za ovaj ma' na stranu. Ded'te čašu bermeta! — Hvala, ne prija mi; a i onako moram odlaziti.
Ja se ne znam s njim razgovarati. On mene ne razume kad ja govorim o fortepijanu, o operi; pa me još boli prst. Molim, ostavite me tu! — Kad nećeš da uđeš, što ti drago! Gospođa Makra bila je pametna ženska.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Dođe prvo grob nekoga prote, pa onda moga sina ovako, — kaže ona jecavim glasom. — Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako.
— Kamo da vidim, traži ono čudovište od babe, razgleda onu napravu i vrti glavom. — Biće to neka varancija, a? Ostavite to, gospodine, nema tu ništa bez drva. Ko je još kuvao na fitilju!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da držim nenija³⁹ na moi dukati! Ne mi plašite pod moju nestreću zabađava!
MIŠIĆ: Ne smem, kir Janja. JANjA: Da vam dam pet forinta. MIŠIĆ: Ostavite se vi toga. JANjA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. MIŠIĆ: Ne Mogu ja to činiti.
Teodosije - ŽITIJA
Kakvo su vam oni zlo učinili? Ako li mene tražite, evo me gde sam. Sada sam zauzet, ujutru ćete me videti, a ove ostavite! Kada oni ovo čuše, strahom i stidom obuzeti ne znađahu šta da odgovore.
Znamo da vas prljavštinom bezakonja naših dela mnogo žalostimo i činimo da ste malaksali. Ali, ne ostavite, ne odgurnite, ne odrecite se nas kao tuđerodnih, jer smo nasledstvo vašeg udela i već kroz vas dobijamo sudbu od
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Već me sramota; sve na meni je od vas, i kaput, i košulja, i cipele, ne, više ne! PAVLE: Ta ostavite, molim vas! (Ode u sobu i vraća se noseći jedan bolji kaput.) Tako, skinite to! ALjOŠA: Ne tak, boga radi!
To je jedna čestita, ali sirota žena. Radi tako po kućama i izdržava se. RINA: Ali, gospodine, ostavite se vi Savete Tomić; kakva vam je sad Saveta pala na pamet?
RINA: Ta ostavite se, molim vas, te vaše pažljivoosti. (Spasoju.) Gospodin je beskrajan. Reći ću vam ja: čovek o kome svi znamo da je
SPASOJE: Idite lepo kod Vukice u sobu, tamo je i njen verenik, pa se zabavljajte, a meni ostavite da brinem i vašu brigu. Izvolite. (Rini, prateći je.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ta zar ne znaš da svakog đuvegiju ogovaraju? Ako si pri sebi, sinko, šta govoriš? — Ostavite to, otac, na mene. Oženiću se, al’ sa strane. — Ta ma otkud, samo se ženi jedared.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Izrezala si hleb. Onda se on vratio iz »Balkana«. Kako je napolju? Hladno. Opet faširane šnicle! — kazala su deca. Ostavite mamu na miru! — rekao je. Onda ste ručali. Onda je on zevnuo i otišao da spava, a deca u bioskop.
– Šta sad, opa?! I da nađem bataljon ljubavnika. opet te ne bih stigla! »Vaš muž nije trenutno ovde! Hoćete li da ostavite neku poruku?« Smeju mi se sigurno iza leđa... Te oblajhane kučke iz tvoje kancelarije!
Matavulj, Simo - USKOK
Razbudiše Jola i Grubana, te svi poskakaše. Marko naredi: — Struke i torbe ostavite ovdje! Pošto zapadnemo, da ne mrdne koji! Kad ja viknem: „oganj!“ onda pucajte, a ako viknem „zagon!
— Tako je! — potvrdi Labud. Janko se trže i zausti da će nješto reći, ali se predomisli. — Ostavite sad to, imaćemo kad i to spremati — reče Stevo Bojov, pa se okrete knezu i zapita ga: — A da odgovori li ti njemu:
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Šta vi tu sve o poštenju, kao da mi nismo pošteni! GAVRILOVIĆ: Ja to ne kažem. ŽUTILOV: Ostavite. Kad se radi o slobodi, onda je poštenje neznatna stvar.
ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.
ŽUTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi? LEPRŠIĆ: No, to je dobro: bar će biti šićara za Serbijance. ŽUTILOV: Ostavite Servijance, bog zna kad ćedu doći, a ovi su sutra kod nas.
GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Intendant, ovako u prolazu, nadgleda svoj „dobitak“ i pomalo se inati s proleterima. — Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije.
— Daj, bolan, ostavite čovjeka na miru, šta vas briga kud je on pošao. — Brani ga, brani — grakće Bačkonja. — Isti si kao i on.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Šta, snao? Traktat je potpisan i ne sme se kvariti. SOFIJA: Ostavite, braca Jevreme, vidim, da tu ne pomaže ništa.
(Manojlu) Idi po razum!
MANOJLO: Ali gdi ću ga naći?
DOKTOR: Oćeš da zaboravim na moju moralnost?
ŠALjIVAC: Ostavite, g STANIJA: Zato je svadba.
LjUBA: To neće biti kod mene.
STANIJA: Ajde, ajde! Pošokčite se. Jošte ostavite zakon i post, pa će vas viditi majka.
LjUBA: A ko će sad postiti?
STANIJA: Što, što?
PIJADA: Ja nisam postila nikad.
SELjAK: Ta, ako ste vi besni, šta sam ja poludio! (Digne budžu.) Imate tri dukata, to vam je dosta. Magare mi ostavite.
SVI: Magarac je naš, magarac je naš!
SELjAK: Sad ću ja vama dati! (Pojuri i.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ne možete ni s jednom da iziđete na kraj, a kamoli kad vas obadve najedanput okupe? Ostavite vi, gospodine, da je ja jošt jedanput promuštram, pak ćete viditi da će ona biti ona ista Pela koja je i pređe bila.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
dozvolite da vam stavimo putir u ruke hoćete trube uzmite gudala iz knjige starostavne to može da vam vredi ostavite kurvu iza sebe u takvom se društvu ne ide pred lice višnje dosta su me cimali sa svih strana Jagnje je došlo da vas
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA (prgavo): Ama, šta ste se tu zakačili za pokojnikov nos, kao da je to glavno. Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.) Nego, reci ti nama, brate Agatone, zar ti nisi mogao onako da ispitaš kakva je to tetka?
Svi smo došli s dobrim namerama. SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama. PROKA: Ostavite sad to zašto je ko došao; nego šta veliš, Agatone, je l' da pođeš ti do advokata? NEKOLIKO GLASOVA: Treba, dabome!
TANASIJE: Pa ne može, dabome! PROKA: Ama, ostavite se ljudi praznih razgovora da ne gubimo vreme. Nego, deder, Agatone, da pođeš ti advokatu.
Nego, znate šta, ne možemo mi svi razgovarati s njim; ja mislim, bolje će biti da se svi sklonite i da mene ostavite. PROKA: Gotovo... Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu.
AGATON: Sasvim! Simka, pazi o tome ni reči više; kad bude vreme, ja ću to već...(Advokatu.) Ostavite vi meni, kad bude vreme, ja ću već... ADVOKAT: Razumite već jedanput, gospodine, ne ostavljam ja vama ništa.
AGATON (kad su Danica i advokat već na vratima): A, ovaj, po onoj stvari nemojte ništa govoriti pred tetkom; to ostavite meni. ADVOKAT (vrati se uzbuđen): Ali, gospodine, hoćete li već jedanput umuknuti!
SVI: A!!!... MIĆA: To ne može biti; to ne sme biti. AGATON: Tebe ćemo valjda da pitamo! PROKA: Ama, ostavite ga ljudi da nam objasni. Pa dobro, Agatone, ako se ona verila i ako se ona udaje, nisi se ti verio i ne udaješ se ti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Podnaredniče, evo, našli smo. — Šta to? Trailo se probudi. — A-ha, je li sve? Dobro, ostavite i odmah lezite. — Dobro, molim te, kako su našli? — More, ko te pita?... Sve su vojničke stvari iste.
— Ima li mrtvih? — pita potporučnik Aleksa. — Dva mrtva i tri ranjena! — odgovara podnarednik. — Ostavite mrtve, a ranjene previjajte. Sad ću i ja — on se okrete meni. — Ja mislim, nađosmo ga... Evo, baterija gađa!
— A-a-a!... A-a! — dopire umirući glas tempirača, čiji se očni kapci lagano sklapaju, a ruke sve više opuštaju. — Ostavite ga, ostavite! — veli potporučnik Aleksandar. — Sklonite Damnjana!
A-a! — dopire umirući glas tempirača, čiji se očni kapci lagano sklapaju, a ruke sve više opuštaju. — Ostavite ga, ostavite! — veli potporučnik Aleksandar. — Sklonite Damnjana!
da se ne bi primetio ovaj gubitak. Mrtve ostavite gde su, ranjenike sklonite, a ostali na svoja mesta. — Gospodine kapetane!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Deset godina sam ovde, slatki bratiću... Nemam kud... da umrem ovde... — Ostavite ga, molim vas, reče Ljubica, koja se veoma uzbudi od starčeva plača.
— Niko ne može grešnici oprostiti, svaki je mora oturiti !... — Ne, nije to... ostavite ! ... uzviknu Gojko, trljajući rukom bledo čelo. — Vaša su stradanja neizmerna... vi se to otkupljujete... Večna pravda!..
Ona se strese, čitajući u njegovim očima i divlju odlučnost i tu kobnu slutnju... — Ne, ne... ostavite me... zaboravite sasvim!..
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Tebi će taj drveni mač doći glave! MAJCEN: Vaše rasprave ostavite za kasnije! VASILIJE: Izvinite, ne mogu da se savladam! JELISAVETA: Mi smo samo pokušali da objasnimo!
Dok Drobac ne izmakne? GINA: Muški klimakterijum je gori od ženskog! DARA: Te vaše svađe ostavite za kasnije! Ići ćemo polako, s Dropcem se nije šaliti! Ko zna na šta možemo da naletimo!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Od krajnje leve Clarté, do krajnje desne Action française, ni jedan dan nisu bili potpuno u opreci sa gomilama. Ostavite se naše najnovije gluposti: germanofilstva. Pozdravljam svakog anglomana, a podsmehnuću se i sam mnogo čemu francuskom.
To je detinjasto jasno. Ne slušajte nikog, i ostavite se, već jednom, onog našeg, paorskog, lakoverja. Ja, nemački đak, vrlo dobro znam šta pišem.
Od primirja mi, ovde, svaki dan, gubimo. Čekaju nas nemila iznenađenja. Još. Ostavite se germanofilstva, koje, u zadnje doba, sve češće, iz naših novina, izbija.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Izgleda pametan čovek — rekoh. — Budala! — odgovori ovaj hladno. — Ne bih rekao! — Ta ostavite, molim vas, zanesenjaka. Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
početak. DANICA; Hoćete li skoro od kuće? IVKOVIĆ: Ovog časa. DANICA: Ući ću u vašu sobu i prepisaću vaš govor, ostavite ga na stolu. IVKOVIĆ: Ja ne bih bio rad da budem vaš saučesnik u toj stvari.
JEVREM (uzima račun natrag): Kakav račun? MLADEN: Pa za piće i muziku. JEVREM: Ama, kakvo piće? Ostavite se sad pića! O, ljudi božji, spasite me tog pića! (Zbuni se.) Eto, sad ne znam ni gde mi je govor?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Hoću sve da uradim kako vi begenišete, veli, i naređujete, samo mi, veli, ostavite ovu univormu i ovaj mundir, veli. A ja idem natrag, veli u Jevropu, odakle mi stari moji i dođoše.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I tada onog nepodobnog uklonite sa zastupništva vašeg, a onoga koga ste izabrali uvedite, a ovoga ostavite da se zatim pokori.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Bacimo ga u more! — Onda i mene bacite! — reče majka i raširi krila da zaštiti ptića. — Ili ga ostavite na miru! — Neka ti bude! — reče vođa jata. — Ali znaj da od njega nikada ništa neće biti!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Vrlo dobro i mnogo vam hvala. Ostavite sve to ovde da ponesem kući, pregledam i saopštim vam svoje eventualne primedbe“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Ama kakve ženske, bre, ljudi, oženjen sam čovek. Ostavite se vi men'!“ „Jok“, veli, „more ko j' te pita ženjen li si, ajde sas nas.“ Da ti dugo ne pričam — nagrabusim ti ja.
— Gospodine, — uzviknuh zaprepašćen — šta vi to činite? Ostavite tog čoveka, pustite da produžimo put. — Da produžimo — dreknu on — jeste li vi poludeli? Vraćamo se u varoš.
— Čujte, — rekoh — ostavite se vi budalaština i sedite mirno u fijakeru u kome uživate gostoprimstvo jednoga retko dobrog čoveka, kad već moram o
Zar nisam imao prava? Manite se ćorave politike, gledajte svoja posla, ostavite taj guravi narod neka sam trlja glavu.“ Ćuti Ilija Ilić, ćuti, ali vidim ja da se ne slaže on sa mnom.
se major Tasa sa svoga sedišta: — Vi ne znate a a ja poznajem Grke i znam da li njihove granate dejstvuju razorno. Ostavite se vi. Hm! Zar Grci?... Da sam ja nešto popustio na Bukovoj Glavi... PUKOVSKA ZASTAVA Na Drenku, 18.
— Eto, vidite li sad da ste gluvi — završava Iketa. — Kakva bolnica? Ni na um mi nije pala bolnica. — Ta ostavite — ljuti se Šljivić. — Ja čujem sve šta se govori u arhivi i zasedanju, svaku reč, a tek neću Vas čuti tu preko puta mene.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru. Kažite sad odmah onima u kući da mi decu ne diraju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” Drugi, jareći se, veli: „Kucima bi' ga zatjera”, dok će najmlađi između njih: „Ostavite vi to, braćo! Najbolje da vuk ne dođe”, te i to.. . —Dakle, Pavle, ne idi! — prekide Toma pričanje.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa ne pitam te. Čekam da vidiš najpre mladoženju, pa ću onda da te pitam. DARA: Ama, ostavite se vi mladoženje. Pitajte vi najpre pristajem li ja da napustim muža. ŽIVKA: Pa kad nije za tebe prilika.
ANKA: Zašto ne, gospođo! A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to... da natrči moj zet na vas. ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”, nego recite mi može li to da bude? ANKA: Ali, zaboga, gospođo, otkud ja, nisam ja takva.
Nego, deder, kaži ti meni ono što sam te pitao: može li ona stvar nekako da se izgladi? ČEDA: Ama, ostavite se, ujka-Vaso, glađenja; zar ne vidite da je cela situacija tako rapava da se ne može ni izrendisati a kamoli izgladiti?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Svi, i Turci i Srbi. Pa im kadikad podviknem: „A, bre, krvnici jedni, koji vas nečastivi nagna da nam ostavite ovoliko prokletstvo da s najtežom mukom umiremo ne kao ljudi, no sve kao besovi, kao krvožedne životinje?!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, mazur; da se nosi punč, limunada,
RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s vešcima neću ništa da imam. (Otrese se od njega i pobegne.
RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s vešcima neću ništa da imam. (Otrese se od njega i pobegne.
Krakov, Stanislav - KRILA
I on bi tu obrisao suzu koja mu se ustavila na dugoj trepavici. — Gospodine majore, šta je vama? Ostavite se toga, gluposti, — tešio ga je rastuženi Duško, i brisao plave, detinjske oči. — Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca.
nogu, da ga ščepah za jednu ruku, a neko ga uze za drugu; da smo donekle tako bežali, da usput neki vikahu: mrtav je, ostavite ga, a drugi: nije, a posle ne znam šta bi od Kirilova, čini mi se da ga u onoj gužvi neki ljudi dočepaše od mene i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Zvao vas komandir na kavu — reče ulazeći. — Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte. Napolju nas zapahnu hladan planinski vazduh.
Znate... Ko se čuva i Bog ga čuva. — Obuća! — dobaci Dragan. — A jest. Cokule imate da ostavite, a navući ćete platnenu obuću. Večeras treba da smo nečujni kao senke, a laki kao srndaći.
pusta politika! Moj mlađi kolega, kome su svakako dosadile priče o ratu, upade nervoznim glasom: — Ah, ostavite, molim vas... Našto svet podsećati na grozote rata! — Naprotiv! — dodade vođa.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Niko se smrče i ne odgovori. — Nemojmo sviriti! — opomenu navdar. — Ljudi, napijte se, pa motiku u šake! —Ostavite! — mumlja još stari Ante. —Jadan nima zub'! — pecnu ga Cirilo. —Čekaj, čekaj, doć' će i tvoja ura!
— To nije na dnevnome redu! — živo prekide načelnik. — Ne smeta, važno je. — Ostavite za drugi put, — javiše se glavar i trgovac šjor Bepo u jedan glas, sada je podne... — Ovo je od velike potribe ...
— pozdravi ljubazno Ivu upravitelj i pruži mu ruku, i šjor Bepo rukuje se s njime. — Donio sam ovaj spis... — Ostavite, ima vremena!
— A da si s njime začela? — upita Ivo prosto. — Bilo bi bolje... Ne bi me ostavija ... — A zašto dolaziš? — Ostavite! — prekida ga ona. — Mučila sam se svakako. Mišlju sam grišila, dok niste vi navalili. I onda, mislila sam na nj.
— A nije vam dosadno tako cijeli dan? — Ostavite, molim vas! Eto, učinili ste me da pogriješim! — reče strpljivo, uzme gumu nagne se pomnjivo i stade trti po ispisanoj
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze.
TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa... KATA (iznenađeno): Kako: ostavili te samu? Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama?
Pa ti si ovde u svojoj kući, i kako onda da si sama? TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima,
Ta nije to. Ne znate vi. (Ostavlja i mater i Stanu i ide, izvaljuje se na minderluk do prozora): Ostavite me, ostavite me. Bolesna sam. STANA (Kati): Zgotovim najlepše, najbolje jelo, i donesem joj; molim je: uzmi, jedi.
Ta nije to. Ne znate vi. (Ostavlja i mater i Stanu i ide, izvaljuje se na minderluk do prozora): Ostavite me, ostavite me. Bolesna sam. STANA (Kati): Zgotovim najlepše, najbolje jelo, i donesem joj; molim je: uzmi, jedi.
TAŠANA (za sebe): Da, samu, samu da me ostavite. A ako ne možete zbog imanja, čivluka, sveta, hadžija, da me samu sa celom kućom zatvorite, zazidajte me u neku sobu, i
Ako morate zbog dece, što treba oni kadgod da me vide, onda otvorite dva otvora, ostavite dve rupe, pa neka me kroz njih gledaju.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Devojka, vaša poćerka, i lepa je, i bogata je. Ali ja ne znam da li bih je mogao voleti kao ženu i druga. Ostavite mi desetak dana da promislim. — Tako je najbolje za vas i za nas. Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici.
Otporan karakter, kao uvek, crpao je snagu iz svoje usamljenosti. Govorila bi tada Soka drugaricama: — Idite! ostavite me!... — Jedna šačica nežnoga detinjeg tela, a unutra bije srce kao mašina.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Vi se tešite samo što ste dobro vospitani i što decu vašu dojkinjama preporučujete, a paorke ostavite neka paorski rade. Da je mladi Roman svim gracijama, lepotom, dobrotom, umom i srcem ukrašen bio, mislim da ne treba
ako inače nemate sovršenog uzroka podozrevati, ostavite se kinjenja i pregovaranja, budite istiniti muževi i naučite se jedanput da je pravi čuvar žene nevinost njena i razum,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Položismo ga na zemlju, ali na njemu ne nađosmo rane... Ležao je on kao mrtav, gotovo bez svesti. — Ostavite ga malo na miru, to je jaka kontu zija. A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas...
Ne znamo da li spava, ili je mrtav. Neko predloži da se uverimo. — More, ostavite ga... Što, ako ga probudiš, daćeš mu hleba... A ako je mrtav, šta mu možeš? reče Dragiša i produžismo put.
— Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas... Dušan ga značajno pogleda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na konji jašu, i sluge njihove, sve skupa, što god se onde nađe, veliko i malo, sve da izedete i ni mrvu ot njih da ne ostavite!
I ovako oni k mučeniku progovoriše: »Povelevajet car tvojoj ekselenciji, da rečemo svetlosti, da ostavite taj grad i k njemu da otidete, zašto njega će već zlotvorom predati, to jest Turčinu.
A ležećem mrtvu ne činite pačariza s krikom, s vikom, s plačem; premuknite i ostavite ga s mirom ležati, nego li pače i sami se skoro ko tome vidu gotovi učin'te.
« — ostavite vi i man'te se tih vaših jezera glibovitih, te se dignite s vašim mrežami na jordansku bistru reku, posledujte rekšemu:
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mi si zborimo za drugo ništo, a ona, pogle gu, kud ga iskaruje!... — Mori, znajem si ja! Lasno za toj! Men’ mi sal ostavite... brigu ne berite, a ja ću sama ubavo da duzdišem celu rabotu!