Jakšić, Đura - PROZA
Eto, dragi prijatelju, sa toga mi dobroga oca osudiše na smrt. Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i rodbinu i tumarnuti u svet, gde nikoga nisam bratom i prijateljem nazvati smeo...
Al’ kud ćeš ti, kad, evo, ovaj nesrećnik zapalio sinoć, baš na same Cveti, svome tutoru kuću!... E, morao sam ostaviti sav posao, te me evo do tebe; radi s njime što znaš, samo ga ne puštaj natrag u selo!... Zla nesrećnika!
Obradović, Dositej - BASNE
Taki će za vsegda ostati, i porod će još bolji po sebi ostaviti! A blago će pred bogom i onim roditeljem biti koji se o tome postaraju i potrude da njihovi unuci i unuka unuci bolji,
i kako sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja reči, gdi veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i imjenije svoje, a nećedu već jednom da se osveste da Hristos pridodaje: „mene radi i
Davnašnji Jelini, i ne imajući takova čista ponjatija o večnom životu kakova mi imamo, samo za ostaviti pošteno i slavno ime za sobom, poslušajmo Evripida kako su mislili i govorili: „Είη δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄
Naravoučenije Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s njim najslavnijim načinom rastati.
Pravedan i dobar čovek ako i štetuje i sve što ima izgubi, bog i dobri ljudi neće ga nipošto ostaviti. Usađeno je od boga u srce dobrim ljudma da rado žele poštenom čoveku u zlopolučiju pomoći.
u utrobi matere naše, a zatim i napolju složilo i naraslo; dakle, što je tu novo i neobično da ćemo ga jedanput svući i ostaviti? Mi smo plakali kad smo promolili glavu na ovi svet, al onda barem ništa | nismo znali, niko nam se neće za to rugati.
razlog; ali kad dođe u izobilije da može reći: „Imam dovoljno ne samo da spokojno mogu živiti, nego i lepo za sobom ime ostaviti”, pak mu je sve malo te malo, i sve se stara i grize i u srcu muči, — ovakovom ko će pomoći?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nemcima se dogovara, i kod našeg cara nas tuži i opada, i o našim glavama radi, zato bi gre̓ota bila njegovu glavu živu ostaviti”.
Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u pomoć priteći?
Sad trebalo je narodu sud ostaviti. Ja sam imao kormčiju i čitao zakone Justinijanove i Mojseovu strogost nad Jevrejima i ispišem nekoliko paragrafa iz
Sad ja pokažem da sam na Vračaru, kako sam nosio mur moga strica Jakova, u hitnji, kad sam pošao, zaboravio ostaviti, no u džepu odneo i evo ga.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo tera sprdnju s njime...
— Ja, bogami, ne znam šta ću. Niti mi se mili služiti ga više, niti ga mogu ostaviti sad u nevreme. — Gotovo bi bolje za te bilo da ga ostaviš. — Ama kako ću?...
Dosad su popova deca išla u školu kod učitelja Grujice, i sam je pop govorio da će ih ostaviti tu kod njega neka izuče i četvrti razred. »na privat«.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja. U doba kad se događaj o kome pripovedam desio, Mačva je drukčije izgledala.
Prostodušan, blag, tih, mirne savesti kao dete, on je lako brojao dane života i vedro čekao čas kad će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću, svoje prijatelja i drugove, i otići u
Harambaši se dopade ovo samopouzdanje. — Ali hajduk hajduka mora čuvati i braniti. Ako mu druga rane, ne sme ga ostaviti da mu neprijatelj glavu seče i tice meso jedu; mora ga na plećima svojim iz boja izneti! — Mlad sam, snažan sam!...
— viče oduševljeni Zavrzan. — Jeste gotovi? — pita harambaša. — Jesmo. — Onda polazi! — A zar ćemo Turke ostaviti ovako, na putu?... Zar ih njećemo malo sklopiti? — upita Jovica. — Taman! — reče Zavrzan.
Pozdraviše se sa Surepom, dok tek Zeko reče: — A vatru? — Šta? — upita Nogić. — Zar ćemo je ostaviti? — Zar nisi čuo da je harambaša rekao da se ona klada navalja.
— I to se sve trpi? — reče Zeka, a obrazi mu plamte. — Trpi se. Teško se rataru od pluga rastati! Teško mu ostaviti nejač; lakše mu je na svojim leđima poneti nego slušati kako se oni zlopate!... — Pa zar jednako tako?
— Ta, ja sam kriv, ja, konj matori! Što ja šiljem dete da taka posla vrši?... Ja sam sobom trebao otići, a njega ostaviti kod kuće!... E, ali ja hoću da gospodujem! Ima čovek mašice — što da prlji ruke?!... Eto ti sad!... Sad beči oči!...
Ja podgajio porod, potporu starim danima, odmenu iznurenom telu, sveću krsnu, na kome ću tekovinu i slavu ostaviti — a on mi ga robi i ubija!... Pa zar da ne skinem zulum sa sveta?... — Tako je, popo! — povikaše sa sviju strana.
— Jest. Junaka treba... Grehota bi bilo ostaviti mu telo nezakopano... — A ovo!... — I Stanko pljunu i odmahnu rukom. — Ovo su smrdljive stenice što te napadaju iz
Ja mislim neka domaćin bude Krstivoj, on je najstariji!... — A zar ćeš opet ostaviti majku! — jeknu Petra. — Moram, majko!... Moram rad onog roblja što je od svoje majke odvojeno!...
Ja bih se ubio kad bih morao ležati a da me samo žene dvore!... Ne smemo ga sad ostaviti!... Ali nešto drugo možemo učiniti. — Šta? — upita Zavrzan. — Da se krenemo Stankovoj kući.
— Natrag. — Ja mislim... — Dosta je bilo! — reče Zeka. — Ta ono pravo veliš — nasmeja se Zavrzan — treba što ostaviti i za sutra! Svi se nasmejaše. — Da se vratimo u šarampov! Kad se vratiše dočekaše ih ne može lepše biti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
velim, odškrinuo vrata, a neki zatvarač koji osećam da je unutra, u meni, htede ih protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju. Ja junački otvorim širom i stupim slobodno unutra. Ali ne umem da koračim. Rekoh da sam fatalista!
” Ćuti ona, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana u dan, a sve se moli bogu: „Bože, ti mene nemoj ostaviti!” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče.
A sad idi, molim te! — Neću ja tebe ostaviti dok sam živa! — Ali ja te molim, kao što se bog moli! — A ti kuda ćeš? — Pusti me! Tako mi je slatko!
Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop veli da ne može nikako ostaviti sela, „a zbog mene jednog, veli, ne vrijedi da premještaš konzistorije u selo!” Vladika se dobrodušno i lako nasmija.
i sve to samo bi onaj razumio koji je svoje rođeno morao poslati u tuđinu, ili koji je sam u svojoj mladosti morao ostaviti svoj zavičaj.
Dođoh u svoju sobu. Na znam otkud, pa ipak osećah se uvređen. Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti stvar. Nema tu onoga što sam ja mislio, a naposletku i ne treba. A šta sam ja i mogao misliti? Da me... Budalaštine...
Badava, ja nisam pa nisam mogao zaspati s mišlju da ću je ostaviti, a nisam imao nikaka oslonca da ispredam prijatnije snove. Posle duge muke skočim sa kreveta, dokopam pismo. — Ko zna?.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A-a-a! Pa to je, boga mi, baš zagustilo? A, to se ne sme više tako ostaviti ni trpiti. — A, pa videćeš samo sutra! I sutra će sigurno biti larme po sokaku.
Jerbo to je moja sladost jedna!... Pa velim: ta dobar je bog, pa neće on svoje bojtare baš tako ostaviti. Pa ondak imam niku nadeždu; jerbo je to za mene jedan »balsum« kad malo gucnem... — »Balsum!«...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljubi je žao, ali šta će; ne može mater samu ostaviti, mora odlaziti. On je hteo još nauke u svetu da profitira. Žao mu je što nije video Medinu trgovačkih kalfa, „Belu
Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti. Ako Persi u kuću dođe, mora svoju ostaviti, pa nije pravi gospodar; rad bi Persu u svoju kuću dovesti, sa svim imanjem i detetom, ali starac je tvrdoglav; no,
Ja to tako ostaviti ne mogu, pa da mi je sto puta sestra. Ti moraš kao advokat Micu zastupati. Svilokosić je u zapari. Sad je tek među
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
rata i sve treba pustiti da ide kako ide. I onaj Hristić što se oženio pre dvadeset i tri dana mora ostaviti ženu, ono divno vitko i vatrenostvorenje, i sa mnom zajedno u bateriji ponova puniti one topove. I sve će ići po starom.
Razumeo bi on tada, morao bi razumeti šta znači to ostaviti ženu, stvorenje od devetnaest godina, naivno, detinjasto, bujno, žedno i žudno života i ljubavi.
Jao meni, kakav je skandal taj moj razum kad on ne zna, da me nauči prosto jednu stvar: smem li ostaviti ove topove. Jer, evo, šta su mi krivi oni ljudi na koje bljuju smrt ove ovde cevi! Ništa.
Afrika
Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je tome kriva ona luda Rakička, u Vukovaru, rođaka njegove žene, koja je prosta, ali bogata, pa će sve njegovoj ćeri ostaviti. Ona je tražila da se Tekla vaspita, kao što se vaspitavaju gospožice Monastirli.
Gospoža Huml će ga onda ostaviti na miru, a ni živa duša neće znati da se kod nje krije neki kapetan. Kroz njene salone prošlo je već nekoliko serbskih
Kad bude čuo da je napustila muža, on će po nju doći. Neće je, sa detetom pod sercem, ostaviti. On nečasna dela ne čini. Gospoža Božič, međutim, ustade, i poče, zadihano, da ga moli, da ćuti, da nikako, ništa,
On je već bio rešio da je povede sobom, ako ostavi Božiča i ako se vrati ocu, a eto, ona ponavlja samo da ne može sad ostaviti Božiča, koji se u arestu toliko napatio.
Đurđe ih je bio odabrao, ne po nekim ratničkim sposobnostima, nego po tom porodičnom stanju. Tražio je ljude koji neće ostaviti u zavičaju, ni ženu, ni majku, a koji se behu, u selu, pročuli, po obešenjakluku.
godine, da hoće na svom gruntu ostati, zašto im nije moguće od mnogih godina mukom stečene virtšafte svoje i domove ostaviti. Odbijaju da idu na zemlje heršafta! A nisu samo prosti vojnici vikali i kukali.
Ko zna gde će ostaviti kosti, ovako, jalov, u svetu. Varvara je tog dana bila prilegla, umorno. Nije se osećala dobro. Kad joj je Pavle
Drugi će otići na moldavsku, tursku granicu, pa će tamo ostaviti svoje kosti. Ruski narod, Moskvu, Sankt-Petersburg neće ni videti, niti poznati.
Teodosije - ŽITIJA
A mladić razumevši čvrstinu odluke ovoga muža, reče k njemu: — Ako hoćeš, ljubazni moj, ti bi me mogao ostaviti na miru, i znam, kako si moćan, da možeš stići i umiriti gospodina oca mojega.
kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.
suze, reče: — Ja o sebi ništa ne znam dok ne vidim Boga, i ako dobijem slobodu neću vas ostaviti. i položivši prepodobne ruke svoje na ljubljenog sina, blagoslovi ga, i umnoživši k Bogu molitvu za njega, zagrli ga sa
A vojska koja je došla, užasom obuzeta, bojeći se svetoga, naumi bežati, a načelne vojvode, ne hoteći ostaviti cara svoga na porugu građanima ili kao hranu zverima i pticama, budući mu verni i poslednju ljubav pokazavši, ponesoše
što si mi obećao, još za života u telu, da ćeš me u Bogu poslušati kao i ja tebe, i kao što si mi rekao da me nećeš ostaviti molitvama, — sada, gospodine moj, daj da prepoznam tvoju očinsku ljubav, da me kao pre telom, tako i sada još više
Jer je dobro to što, duši svojoj na ovaj način pribavljaš. Ostaviti poslednjim naraštajima žitija svetih i njihove izvanredne i dobroljubive podvige — dobro je, i veoma korisno i zgodno: na
I nemoj misliti da ćemo te, zato što cmo ti često milostivi bili, i sada, napadnuta, u životu ostaviti. Dođosmo da te konačno ubijemo. Šta ćeš sad, ludače?
Opameti se bar, i poslušaj nas: Ustani, idi, da mačem zaklan zlo ne umreš. Ni suho tvoje telo ljudskome pogrebu nećemo ostaviti; paceći ćemo namučene udove tvoje i zverima za jelo u pustinji razbacaćemo, da se i ostali, kad vide kako si ti ubijen,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sultan je morao ostaviti da Bosnom i osobito u Hercegovini upravlja ova poislamljena srpska vlastela. Bosanski valija sa rezidencijom u Banjaluci
Pretpostavljati da je ova istorijska prošlost morala ostaviti tragova i stvoriti tešnje veze između centralnih zemalja i Bugarske, značilo bi iznositi sasvim proizvoljna nagađanja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ta viza još važi. To je dobro, to je vrlo dobro! (Vraća pasoš u portfelj.) LjUBOMIR (hoće da pođe): Ja ću vas ostaviti. PAVLE (pružajući mu ruku): Računam na vašu diskreciju. (Seti se i trgne ruku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište. Hajdmo!
onda kad svršimo, on će nas zvati na ručak, a mi ćemo mu reći da još jedan šljahtec putuje s nami, pa ga ne možemo sama ostaviti.
— Oprostiti, іllustrіssіme domіne, imamo još jednoga saputnika; njega bi morali u meani kod Arona ostaviti. — A ko je to? — Jedan šljahtec iz Mađarske. — Šljahtec iz Vengerske? Milo će mi biti da ga ugostim.
Sad je tek beda. Lečnik kaže da se s njime nikuda ne može dok ne preboli ili umre. Ostaviti tako bolesnog, to gospodar Sofra neće nipošto. Pita doktora koliko mora čekati.
Pita doktora koliko mora čekati. Odgovori mu: „Tri nedelje, ako donde ne umre”. Ne sme ga ostaviti, a ni kola sa platnom sama ne može kući poslati. Ne sme ni kući gospođi Sari da piše, da se ne poplaši.
— Al’ Kirić samo titulu nosi kao fiškal, on ne radi. Čujem da će otac njemu sve ostaviti, a bogat je, kao što znaš, ne znam nije li od nas pretežniji.
— Ta je l’ moguće? — Kad njemu nije protivno, što vami smeta? — Sad ću te ostaviti, jer vidim da si uzrujana; posle ćemo se o tome razgovarati. Mati ode. Sastane se sa sinom i sve mu ispriča.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago. (M. M., 1973) — Bolje umrijeti bez đece nego po smrti ostaviti zle sinove. (M. M., 1973) — Bez dece — bez ruku. — Najveća je sreća u kolijevci. (M. M., 1973) B.
(Milosavljević, S. M., 1914, s. 313) — Živa mi deca! (Mijatović, S. M., 1919, s. 167) — Tako imao koga nakon sebe ostaviti! (Vuk, br. 5150) — Ži’ ti deca! (Tanović, S., 1927, s. 308) — Edno dete imam, živo da gu ne najdem!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— viknu šef sale momku koji je najzad doneo šećer. — Dakle, ovako: posuti palačinku kristal-šećerom, ovakoooooo, pa ostaviti u šerpi da se testo sa šećerom, šta? Malo proprži, naravno, tako je, Đukiću... — Šta je sa Čitom? — upita.
Matavulj, Simo - USKOK
— A-nu sjedi malo, Markiša! Nama već nije prešno! Ako krene potoč, mi ćemo lasno s mrtvijem, glavu mu, zanago, nećemo ostaviti Nikšićima! Dakle, Janko posječe Islam-bega, je li? — Jest! — potvrdi Markiša i sjede.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu. MILČIKA: Kad su ovi dana madžarski oficiri davali bal... NANČIKA: Mi smo zato išle da ne podozrevaju.
ZELENIĆKA: Bitka sentomaška tako je velika stvar za nas, da svaki mora sve poslove svoje na stranu ostaviti. Dakle, dalje. Sad su Madžari stajali ovde, ovde su se prostirali konjanici, a odavde su jurišili.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Rajić zna i podražava tu pobožnu rusku poeziju, on isto tako zna i za učenu psevdoklasičnu poeziju, i za sobom će ostaviti u rukopisu ceo jedan udžbenik retorike na latinskom jeziku.
rada on stavlja: »s pomoću premudri božestveni ingleski knjiga samo desetak vrsti što polezno i razumno posle sebe ostaviti«.
pisao svome prijatelju Slovencu Županu: »Srbi će vas sve za sobom ostaviti! Ovde je neki Vuk koji prekrasno piše srpski.« Karadžić je tada potpao pod njegov pun duhovni uticaj.
Slovenski jezik je jezik crkve i njega treba ostaviti crkvi, kao što je u Evropi latinski jezik, koji je u srednjem veku bio opšti naučni i književni jezik, danas ostavljen
Milićević, Vuk - Bespuće
jedan teret s duše, kao da će da mu odlahne kad stane u mračnu crkvicu, da će se vratiti staro, bezbrižno doba, da će ostaviti tamo breme svojih misli i briga, vjerujući da će se roditi u njemu nešto što je umrlo, dati mu poleta, krila i tople
Radičević, Branko - PESME
Mi seđasmo jedan do drugoga, Bolan brat do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu od nas Ostaviti ovaj sveta kras, Ako umreš, ako ja ozdravim, Ja ne umem pesmu da ti spravim; Živi, brate, u grob idem ja, Živi,
23. Ja mora ići u daljnu pokrajinu I ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života
ići u daljnu pokrajinu I ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo duboko. 24.
gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah ostaviti sjajno verno oko, A to je mene tištalo duboko. 24.
„Pre neg što jutro lice ukaže svoje, Ja“, reče, „moram tebe ostaviti; Al' zato ne pečali srce tvoje, Jer neće, velja, sila dana proći, I dragi će ti, zlato, opet doći.“ 25.
jedan zapali: Valjda tela dvoru gospodara, Da se malko s njime razgovara, Pa kad doma ne našla junaka, Tela mu je ostaviti znaka, Da poznade da je dolazila, Da je seja brata polazila.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Neka, neka. A prodadoste li onoga njezinog ždrepčića Doratića? — Prodadosmo, braći Jovanićima. — Je l mu bilo žao ostaviti mater? — Bogami, jest i njemu i njoj, rzala je tri dana. — Oh, grehote, ljudi moji.
Kreće soldat za Otočac, u vojni okrug na raspored, i jadikuje: Kom ću svoju ostaviti dragu, ili bratu ili kamaratu? Kamarate, moj rođeni brate, pripazi mi na moju đevojku.
Pa i šta je drugo nego otpadnik kad se odrekao svoga lijepog kalajdžijskog zanata. Ostaviti onako plemenit posao i dati se u potragu za svakojakim otpacima i starudijama, za bezobličnim neupotrebljivim smećem.
— začudi se Perajica i sav se zgrči u licu. — Nije to lijepo čuti ni u šali. — A lijepo je uteći i svoje drugove ostaviti, a? — Kako lijepo, daleko od nas bilo. Paljba od nevidljive ceste još više zagusti. Kuvar uzdahnu.
Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .“ Niže Milorad pismo, pjesmu Žalobitnog Đure, đedo ćutke plače, a Car Dušan zakrenuo glavu u ćošak, pa mu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
da „njeni“ — majka, braća — neće je tako ostaviti, već kad oni nađu da je došlo vreme, preudaće je — zato je ona ostavila da o tome oni misle, brinu se, a ona je i dalje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onaj najmlađi jednako mišljaše za svojijem sestrama, i šćaše da ide da ih traži, ali mu je opet bilo i žao ostaviti svoju ženu, a i car mu to ne daše učiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venjaše.
Moj je otac zmijinji car. Onda joj se čoban stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže.
ima ti jedna tica orletica, koja ima gnijezdo tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziće ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne
tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, nipošto neće ostaviti sama, nego da će ga svu noć čuvati. I tako ostane u crkvi.
ĆOSA I UGURSUZ Imao otac tri sina, a bio vrlo siromah. Ele dođe red da umre, pa na smrti ništa im nije imao ostaviti, nego ih počne savetovati i preklinjati da poredom idu u službu, prvo najstariji, pa srednji, pa najmlađi, koji je malo
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem. MAKSIM: Oćeš ostaviti te trice? SOFIJA: Ja mislim da sam posao svršila. MAKSIM: Svršila kao naopako. Kako si metnula onaj pepeo?
DOKTOR: Tvoj razum ne može moj zameniti. MANOJLO: da ne budete mislili ostaviti ga kod kuće, pa ste ga poneli sa sobom i na putu gdi izgubili?
MANOJLO: Jesmo. ŠALjIVAC: Bože moj, takvu stvar, pa ne čuvati! Kako bi mogo ja razum ostaviti kod kuće? DOKTOR: Zar je vama nepoznato da je razum i kod kuće sedeći iznašao pronađenje pečatnje.
MILAN: O, to može i sad biti. (Poljubi je u ruku.) STANIJA: I ti njega da poljubiš u obraz. LjUBA: To ćemo zasad ostaviti, nego drugi put. MILAN: Frajla Ljubo, trebalo bi da poslušate vašu majku. LjUBA: Ja bi, ali se bojim da se ne rasrdi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ali ja nekako više nemam živaca za taj film, ako već oćete da znate o čemu se radi. Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Marku.) Preporučujem se. JELICA (uvati ga za ruku): Um Gotteswillen, gospodin baron, nemojte ostaviti da vam se čest gazi! ALEKSA: Tko će svetu usta zapušiti? MARKO: Ovo je devojče jošt jedanput kod mene bilo.
) MARKO: Stante! Prsten najpre i novce, zaboga! BATIĆ: Tako? ALEKSA: Ovo je na mene potvorenije, i ja neću ostaviti, makar devet sela potrošio! No zato ništa; evo prstena.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ženu sam ostavio kao ludu u kući. Razumem da onaj moj prijatelj nije hteo ostaviti svoju da bi mi preneo cement. Tramontana me je tukla u lice i bilo je hladnije no ikada u ovim krajevima, ali ja sam
Ako se ne vratim žurno drumom, neću stići ni za ručak, ni za voz. — Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno. Kad smo bili na putu, on iznenada napusti svoj mirni govor i upita kao u ushićenju:
— O, pa mi nosimo ulje pravo kući, — odgovori starija uvređeno. — Pazite, koliko već pada veče... Mislim da ću vas ostaviti da bih prošetao do vrha sela. Sići ću posle u krčmu na jezero.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom. Silazili smo lagano provlačeći se uskim putem, oivičenim paviti i kupinom.
Vidim da me je veliki belaj snašao, a i onako sam umoran da jedva stojim. A mislim opet, ne mogu je ni ostaviti samu sa buretom. Ako naiđu pešaci, sve bi joj popili. Dohvatim ašov i počnem kopati.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jedino ti ostaje: da zažmuriš pa ništa da ne vidiš i da te se ništa ne tiče. Onda i ona tebe ostaviti na miru... čak će ti pisar i usluge činiti. Vidiš, dao ti i akonto za ovaj mesec, a mi još nismo za prošli primili....
ne znate kako se to zgodno usvoji u zimskom polumraku... deca ne dišu, slušajući... da, da!... A maj, znate, treba ostaviti na ponavljanje i utvrđivanje težih stvari, koje se lako zaborave, naročito računa...
Tako sam nesrećna rođena!... Bog me je prokleo još na samom rođenju!... — Ostaviti!... Nikad!... Zar ja nisam mnogo stradao ?... Zar su ono male muke bile!... Pa opet, vidite li...
ležati na krevetu i misliti, ne bojati se ničijega hladna pogleda, ne strahovati od iznenadnih događaja... ostaviti eve na stranu, pa živeti... živeti slavno !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
94. Što učinje velje jade Mladoj tvojoj kukavici, Kojojzi si vjeru dao, Da je ne ćeš ostaviti? Eto sada vjerom svrnu: Jutros si je zacrnio: Nađede joj hudo ime, Hudo ime, udovica, Ge bi sjela, da ne sjede;
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.
Hoćete, valjda, da sad mi ministri igramo uloge opozicije? Idućih izbora nećete mi vi doći. U tih osam mesta ja ću ostaviti da narod sam bira, pa ćemo bar imati istinske opozicionare!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kažem ženi: »Sad se ne bojim da ću vas ostaviti samohrane, kod ovakvih prijatelja«. A ona me nekako uplašeno pogleda, zasijaju se one lepe crne oči i počnu joj teći
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Neka sad, drugi put ćemo. SPIRINICA: Ama, čoveče, hoćeš li me jedanput ostaviti na miru, bar jednu reč da kažem! SPIRA: Pa kaži, brate, ali kad je vreme da se kaže!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I, bože, što rekle babe, što ti je čovek! Rodio se tako bog te pita gde, a bog zna gde će i kosti ostaviti! Tako i ova Gizela ima svoju zanimljivu istoriju. Ona je odnekud »ispreka«.
— »Ne, neću vas ostaviti, dobri ljudi!« — mišljaše Sreta idući doma. — »Napred! to će mi biti deviza, dok od ove Vandeje ne načinim Žirondu!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
nesatrpimo biti srcu tvojemu zreti hristijani otačastvija ti obladajemim biti Izmailjćeni, ašte li sego ne polučiši: ostaviti tljenu visotu zemaljnago gospodstvija i obagriti se krviju svojeju i savakupiti se sa voji nebesnago cara.
Rakić, Milan - PESME
O, ko zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu. Pusti snove!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da jednoga bi prijatelja, glavom sina Zana rbičića, svoga doma već ne ćah gledati, nego kosti tamo ostaviti. A on me je bratski dočekao, vodio me svuda po Mletkama. VUK MANDUŠIĆ A bjehu li junaci, vojvoda?
VUK Ne umijem, vojvoda, pa je lepše ostaviti. PUCAJU PUŠKE UZ POLjE, PJEVAJU LjUDI, IMA IH OKOLO STO I PEDESET. VOJVODA DRAŠKO Ko je ono, kâ da su mahniti?
Šćaše doći serdar s glavarima da ti priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
obilazi oko ognjišta, proba od jela i naređuje Magdi ili materi kako će se koje jelo zapržiti, koje parče mesa za njega ostaviti i bolje se ispeći...
Oko nje, po podu, bila su poređana deca, mala, još na sisi, koju matere nisu mogle, zbog čestog dojenja, kod svojih kuća ostaviti, već su sva bila ovde pokupljena i uvijena u pelene, da bi, tako odvojena, udaljena od svadbene larme i vreve, mogla
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Uzecu Milju Đulovu!“ reče Milun ozbiljno. „Aferim! Živio Milune!“ rekoše momci. „A mene ćeš ostaviti i zaboraviti, a?“ reče Stane, tobož ijetko. Dijete raširi ruke, pa se privi uza nju, da je tim uvjeri o protivnom.
Njegov dobrotvor obricaše mu ostaviti sve svoje imanje, pošto odraste i izmakne ispod očeva jarma. Jan ćaše sigurno izdržati, da se ne dogodi nešto što
U avliji goraše veliki oganj, a kraj njega, sa tri strane, tri velika peciva. Medik, koji ne moga ostaviti ranjenika te poći k crkvi, sjeđaše opet, kao ono u oči toga dana, malo podalje od ognja, pa se šaljaše sa malijema
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Na brusu meda tražiti. Na vatru sipati ulje. Na tavanu kopati bunar. Na trnju grožđa tražiti. Na vrapce proso ostaviti. Na kurjaka stado ostaviti. Od gotovine praviti veresiju. Od jalove krave mlijeka tražiti.
Na vatru sipati ulje. Na tavanu kopati bunar. Na trnju grožđa tražiti. Na vrapce proso ostaviti. Na kurjaka stado ostaviti. Od gotovine praviti veresiju. Od jalove krave mlijeka tražiti. Od jezika lopatu praviti. Orla učiti letjeti.
Sad su oni radi znati i viđeti šta će on raditi sa sjekirom: kako će je izvaditi iz klade, ili će je ovako ostaviti. Kad Miloš krene ovce, a on uzme sjekiru jednom rukom i zametne na rame.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Moj je otac zmijinji car.” Onda joj se čoban stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: „Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne će biti ništa; samo hajde što brže.
” Najposle navrati muža te joj reče da će sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti. A to sve slušala njegova kći, pa plačući kaže bratu svome, koji je bio mlađi od nje: „Moj brate!
tup amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po što ne će ostaviti sama, nego da će ga svu noć čuvati. I tako ostane u crkvi.
Onaj najmlađi jednako mišljaše za svojijem sestrama, i šćaše da ide da ih traži, ali mu je opet bilo i žao ostaviti svoju ženu, a i car mu to ne daše učiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venjaše.
nije niko mogao dosjetiti, i nemaše drugo nikoga nego jednoga | jediktoga sina kojega mišljaše nakom sebe za cara ostaviti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li rabotu koju radivši, noću hoćeš otpočinuti, onda izgovori bar deset katizmi noću, a deset danju, a nemoj ostaviti ovo pravilo, nego za noć i dan psaltir da ispevaš.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Imam notirano: a) da ćeš da mu zakovrneš glavu, b) da će mu prisesti farbani brkovi, c) da ćeš ga ostaviti modrog u celosti! ANĐELKO: Ne može čovek ni da pune, a da se ne zna!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovo, dakle, razmišljavajući, rad bi[h] da nisam sasvim na svetu nepolezan bio; rad bi[h] štogod posle mene ostaviti s čim će se kogod od moga roda polzovati.
Zato nameravam različne slučaje, koji su mi se u vreme dvadeset i pet godina mojega stranstvovanja dogodili, napisane ostaviti. Uzdam se, opisujući razne običaje naroda i ljudi s kojima sam živio, da ću moje čitatelje polzovati.
se kako je god mogao, zaklinjući se i preklinjući da on toga ne bi za glavu učinio, i daje on mene hoteo u Senđurđu ostaviti. Moj tetak po mnogoj viki i | ukoru i mlogo moljen igumnom mesta, s kojim se je poznavao, utiša se i sedne s njima piti.
u svom carstvu množestvo manastira i samaca; uzeo im je sva sela i imenija, i one koje je bio prinuđen za vreme ostaviti, metnuo je u bolji poredak, u potčinjenije i pod regulu.
Gdi učenija nejma, ni latinskoga jezika, tu nejma ni života. Nama[h] bi[h] kud u svet tumario da mi nije bilo žao ostaviti mojega dobroga i blagonaravnoga starca, koga sam s pravom sinovskom ljuboviju ljubio i počitovao.
A onde, ako budeš trudoljubiv i u nauci podvižan, nebesni promisal neće te ostaviti bez hleba. Pustinje, peštere i svetinjičenje izvadi iz glave; tome se danas razumni ljudi rugaju.
A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti, takova dobra i blaga človeka za života ostaviti i ni|kada ga k tomu ne viditi; a po njegovom prestavljeniju već ništa ti tu ne ostade što bi me zadržavalo i ustavljalo.
Bog sâm zna kako mi je žao bilo ove preslatke ljude ostaviti! Već sam tu rekao da ću se odsad krepko čuvati da se s nikim živim tako ne prijateljim kad se moram rastati i žaliti
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Nije vajde, triba najprije šta izmisliti. Recite da se fra-Brne jopet teško razbolija da ga ni za trenutak ne mogu ostaviti, pa onda molim Jelicu da malo-pomalo... — Cakle, misliš da raskrstiš s malom?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati. A potom? Zašto se toliko plašim neuspeha? Čemu sva ta računanja? Ja ti više nisam otac...
Kako je sada za sve pita i razgovara tiho, kao nekad. Aćim se ni trenutak nije kolebao kome će imanje ostaviti. Ne rastura više na izbore, ne troši na politiku. Radi i čuva samo za unuka, nju paze kao list kapljicu rose.
On ćuti i rukom pritiska Vasilijeve zareze na minderluku. — Zar ti nisam rekla da ti moja ćerka neće kuću ostaviti pustu? Jesam li ti rekla, muško! — Maše rukama, preti, čika, pa izjuri napolje. Za njom, šarke otegnuTo ciče.
Svi znaju. Može poljem okolo i samo pored nekoliko kuća da prođe. Neću. Radi onog nesrećnika. Sada ga ne sme ostaviti. Kazna. Danas mora biti s njim. Polazi kući najdužim putem, kroz selo. Svima da se pokaže i svi da ga vide.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O! k'o zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!... Pusti snovi!...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nisu li oni to, onda je ona sklona padu. O tom pitanju koje se nikako ne sme ostaviti po strani, moram sada da govorim zabrinute duše“.
„Gospodo većnici“, reče on mirnim ali čvrstim glasom, „moj kralj vas neće ostaviti na cedilu“. Svima pade teret sa srca. „Gustav Adolf“, nastavi on, „zna naše nevolje i hita nam u pomoć.
„No izgubila svoju nekadašnju čistotu i dobila pege“. „Da, čistu uspomenu neće Laplas ostaviti za sobom“. „A to je žalosno“. „No zato je Monž bio druga, čista, duša“.
Takve katastrofe koje bi uništile ceo živi svet Zemljin, morale bi na njoj ostaviti i drugih vidljivih tragova i biti izazvane silama koje daleko premašuju moć svih naših pretstava“. „Bez sumnje!
te osobine, ma kako sitne bile, takve prirode da individuumu služe u borbi za opstanak, on će se u njoj lakše održati i ostaviti ih iza sebe potomstvu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— O, gospodine poslaniče, — odgovorih ustajući — to ste, dakle vi? Nadam se: da ćete mi ljubazno ostaviti jednu polovinu strane kako bih nastavio svoje snove koje više volim od vaše politike.
razilaze svi što su oko njega bili da ga teše dok mu majku ne sahrane, kao i ono, i ja sam se nadao da me nikad nećeš ostaviti. Ali obećavam ti: vršiću službu kao i dosad i sve će dobro biti, nadam se.
A kad mi ona reče da se boji za mene i da bi me nekako htela spasti ja je uverih da ću je ostaviti na miru baš sada kad sam slobodan. Ja sam verovao da ću je ovom taktikom zbuniti.
Trifun pođe s referentima, neprestano dokazujući, da se Ferizović ne sme ostaviti bez vojske. „Bar jedna četa“ — kaže on.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je najpreče, to je najvažnije, poslije nasušne korice kruha. Trebat će sve drugo ostaviti kraju i poduhvatiti se, udruženim snagama, u jedan veliki, vrhovni napor da se ona pobijedi, da se prevlada.
) O, kako bi se čovjek želio izvući odavde, ostaviti sve ovo za leđima, pa dobro iskupan i izbrijan navući svježe flanelsko odijelo (ne odveć svijetlo ipak), zavezati
— Bakice, hoćeš li meni pokloniti taj tuš kad budem veliki? A u sebi sam zapravo mislio: „Hoćeš li ga meni ostaviti kad umreš .” I možda sam joj, zbog tog tuša, nesvijesno želio što skoriju smrt.
A onu raniju „vječnost” i „beskrajnost“ možemo zasad ostaviti pjesnicima... Ali ako vas baš smetaju ti izrazi, možemo za novi lijek iznaći neko drugo ime. Na primjer „Athanatik”.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ono znaš... muka je to. Stvari su kod tebe nađene, tu ti ne pomože niko. Ali te oni neće ostaviti, dok ne izdaš ostale, a To ne smeš učiniti — odgovori Vujo takvim glasom, od koga Đurica zadrhta. — More, to se zna...
Eto, to je ono !... Prvoga dana, pošto mene zatvore, ona nema kud, a ja je ne mogu ostaviti, pa makar poginuo. Nego kaži što drugo: ima li kakva načina da se mi ne rastajemo, da se sklonimo gde, ili tako na
Rastadoše se kao najbolji prijatelji. Đurica je imao pune ruke posla. Trebalo je razdeliti novac jatacima, ostaviti što i majci, pa onda uzeti Stanku i, pošto naredi račune sa Vujom, krenuti se na put.
— Meni je kazao Vujo da jednako idem s tobom i da te dopratim do njega. Ne smem te ja ostaviti. — Što ćeš mi ti? — Pouzdanije je kad smo dvojica... treba se čuvati...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Moj je otac zmijinji car. Onda joj se čoban stane moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže.
Onaj najmlađi jednako mišljaše za svojijem sestrama, i šćaše da ide da ih traži, ali mu je opet bilo i žao ostaviti svoju ženu, a i car mu to ne daše učiniti, i tako on za sestrama svojima jednako venjaše.
kralj, ne može da ne da ono što je obećao, pa ga stade nagovarati da ostane kod njega, pa će ga, veli, poslije sebe ostaviti za kralja.
ti jedina tica orletica, koja ima gnijezdo tamo i leže mlade, ali čim joj mladi odrastu da bi već mogli izletjeti i ostaviti gnijezdo, iziđe ti iz jezera strašna jedna zmija šestokrilka, pa ujedanput, kada orletica ode tičićima po hranu, ispne
tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od popa kad me nađe u jami?
pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, nipošto neće ostaviti sama, nego da će ga svu noć čuvati. I tako ostane u crkvi.
moraju biti izučeni, biva moraju svršavati bogosloviju, a koji nije svršio da ide u mir, bio jedan pop pa nije htio ostaviti parohije.
— Jesam sa svijem, osim sa jadnijem juncem. — Pa šta misliš s njime? — zapita pop, misleći da će ga njemu za ukop ostaviti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Da bih donekle izmenio pogrešan utisak koji sam mogao ostaviti, i da bih imao topli ogrtač na putu ovih hladnih jesenjih večeri i noći, bio sam ogrnut dugim žutim kožuhom,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mučno joj toliko potrošiti. Ali što će? Ne može sina ostaviti u tuđem svetu bez pomoći. Da se ova nevolja desila kod kuće, lako bi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
priznati da nas ovakve zamerke, ma koliko bili spremni da na njih odmahnemo kao na pogrešno postavljeno pitanje, neće ostaviti na miru sve dok sami pred sobom ne uzmognemo da damo pravi odgovor.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Ide on ozgo još mladalački i raširio se kao orlušina. Hoće pravo u crkvu, kraj čijih će vrata, po svom običaju, ostaviti oružje dok se samo pričesti, iako je baš toga trenutka glasnik izvikivao zapovest od „carskoga zabita, knezova i
Susedi su već računali da joj je bol malo oduminuo i da je mogu ostaviti samu. Uostalom, kuća joj je bila nasred sela, sasvim uz druge bliskih rođaka njenog muža.
Istražiće se do žene čuvena kuća Hadžića a njega neće ostaviti, tvrdo je on verovao kad se na ovo odlučivao... Međutim, on se brzo ožegao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Lepo. Igraju vista, taroka, šaha, bostona. FEMA: Moram ovaj vraški francuski jezik sasvim ostaviti. Tako mi je glavu zabunio da ne mogu ništa da pogodim. (Tare čelo.) Šta je to, bestraga? ANČA: To su karte.
Miljković, Branko - PESME
Od prošlosti i zaborava vreme što se divi izdajstvu moga zaustavljenog lika? Da li to znači reći promeni: neću! I ostaviti pesmu da se sama menja? Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Reče mi: „Ja polazim sutra za Ferkasandugu, odakle vas mogu jednim zaobilaznim putem ostaviti u Banfori, koju ste želeli da vidite.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Pa šta, po vašem mišljenju pametnije bi bilo ostaviti vojsku da gladuje, a tolike svinje lutaju po šumi?! — reče Komarov čisto srdito.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da pomaže.
Nek' Adrija već ne vidi, zaboravi R'jeka, Nit' me čuje već Istrija, Liburnije seka; Krajnsku valja ostaviti, krajnje serpske neve, Bodre pjesnom ispod Istra zasnubiti djeve: Nek se čujem od Bulgara dokle teče Drina, Od
Jovan Pačić TUŽBA Liru moram, jadan, ostaviti, Smutno-glasne pokidati žice, Pjesna vrste mojih zagladiti, Podret pjenik, bacit il’ u trice: Jer ji ljuba i ne sluša
Sećaš li se onog jada Kad glas dođe iznenada, K’o iz vedra neba grom, Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu, ostaviti, I moj vozljubljeni dom?
tekst Gorestnog plača (tekst transkribujem; ni veoma lošu interpunkciju, a radi lakšeg razumevanja pesme, nisam mogao ostaviti nedirnutu; menjao sam, iako svega na nekoliko mesta, Orfelinov ili, bolje, štamparev nelogični način upotrebe velikih i
u najvećoj meri; ne samo da se Borojevićevo smertju ne sme prepisati rečju smrću, nego se, dosledno tome, i smert mora ostaviti u takvom obliku: moja namera nije bila, a mislim da nije ni smela biti, da kojekakvim frivolnim olakšicama za čitaoce
Jakšić, Đura - PESME
O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na prvom kraju ćuprije ostaviti maramu i jabuku, a u sredini baciti jednu maramu niz vodu, da joj nečastivi ne bi naudili̓« (TRĐ, NNŽ, 3, 73).
(ŽSS, 268; GZM, 12, 1909, 150; 20, 345); gonoreje (SEZ, 14, 236); protivu opadanja kose (SEZ, 13, 296; »u koprive valja ostaviti ošišanu dečju kosu, pa će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od prosadi (sanđija, ZNŽOJS, 7, 1902, 161);
godine smatralo se da djevojke moraju saditi trandovilje u svojim vrtovima jer će se prije i bolje udati, a neće ih ni ostaviti momak kojeg su već izabrale« (ZNŽOJS, 43, 1967, 142).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bolje dati advokatima... Operušaše nas do boga!... Porubaj me! — Ne boj se, naći ću ja što da odvedem! A neću ti ostaviti luga na ognjištu. .. A čije su ovce, a? — Ha, ovce! Fuk je meni za njih! ...
Iza crne kave društvo se diže od trpeze. Fra Jere zaželi da spava, ali fra Joso ne da Veli: —Niko ne smije ostaviti svoje braće. Tako debeli fratar zadovolji se da se gega po odgojku, misleći neprestano na probavu.
Kome će ostaviti svoje grdno blago, kome podijeliti zemlje?... Zar da sve ostane onome kopiletu... A ko zna i je li njegovo?
Sunce bješe poskočilo. Ispod jednostavnoga šešira sjalo je njeno lice mladošću i spokojstvom. — Mi ćemo vas ostaviti, — prekinu ćutanje brat joj i nadoda usrdno: — Pronađite nas gdjekad. Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima.
Jure jednako ćuti, a naganjanje, pjesme i dozivanje s gornje strane pomalo jenjava. On pomisli da će ga i Jure ostaviti, da će ostati sam, i to ga gane i smuti. Bijaše se zaželio njegova društva i razgovora, da se razabere i umiri.
Ma grem ća... — Ostani časom! — zamoli je on i zabrinuto je upita: — Pa ni ti žao ostaviti selo i sve?... — — Ako ćete, i nije!... Ča ćemo? Valja da i mi živimo ... — Ma ovdje ste se rodili ...
Jure se na prvi mah obveseli što će brzo ostaviti ove neharne krajeve, nu čim se je više primicao dan odlaska, na mahove osjećaše u duši veliku pustoš i strepnju.
Odlučiše se na rastanku ostaviti majci od novaca samo toliko da se može proći za tri—četiri mjeseca. Nagodiše se i s glavarom zbog isplate duga i
obijesti, zavladala bi njime neka sumorna čežnja, meka, plačljiva kao oblačni jesenji dan, i činilo mu se da mu je suđeno ostaviti je. A i sada vrijeme hita, rastanak je došao: valja pregoriti...
no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime da u svijet pođe, ili ne mogaše odoljeti srcu i ostaviti svoj rodni kraj.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sutra ću sve nadoknaditi. Žestoko ću se okomiti na svoje grešno telo, svaki ću delić kože ostaviti u modricama, svojski ću se založiti ne bih li iskijao ovu noć ali molim vas, ljudi, sveci, moćnici, posvećeni i
Znam da je on u pravu: sve se može ostaviti za sutra, ali šta vredi kad mi san neće na oči. Taman ih sklopim i zamislim nešto vedro i spokojno (šumu punu pčelinjeg
“ Postiđen što je taj dripac nabasao na moju malopređašnju misao, ponovo se nalaktim na zubac bedema u nadi da će me ostaviti na miru. To je bilo, izgleda, pogrešno. Ostali su. Mogao sam otići, ali nešto me je tu prikovalo.
Nema ni najmanje nedoumice šta valja ostaviti, a šta iščupati. Jevanđelje ne dopire do njihovog uma, ono im se čini kao smutnja koja ih zbunjuje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uskoro će to biti i sa vojnom vlasti; onda će te vojske i brodovi ostaviti Konstantinov Rim, a maloaziski pukovi Mustafe Kemala, opijeni još pobedom nad grčkom vojskom, ući će u ovaj grad, koji
Zbog toga moramo ostaviti za jedan časak ovaj paviljon, da putanje tih planeta izbliza razgledamo. Prva po redu od tih spoljnih planeta koje su
Šta mislite, draga prijateljice, gde bismo morali staviti ovu kuglu? Morali bismo ostaviti moj vrt, poći ovim putem što vodi u vinograde, popeti se na onaj brežuljak, spustiti se odande ka Dunavu, prebroditi tu
Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!“ Taj grom bilo je jedno preporučeno pismo moga čika Andrije.
Mi ćemo ovaj veliki vasionin svet, ovaj nepregledni skup sunaca, ostaviti najkraćim putem ako pođemo u pravcu upravnom na ravan ove biserne grivne koja mu je dala svoje ime.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I tako je Nola rasmejala još poslednji put svog oca. Hrabro se držala i tu. Teško joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega baš kao za neko dete.
— Gospa protinica zamaha brže lepezom: No, no, matorost ćemo ostaviti za drugi put. Sve na isti način, bez jasna i vidna otpočetka, jednoga je dana nestalo iz Srbine sobe gospa Nolino
Ali kad bi ti toj porodici mogao slati otkuda bilo to što joj tamo zarađuješ, i daleko više, mogao bi je ostaviti, bar za neko vreme... Međutim, problem je na drugoj tačci, znam ja dobro, druže!
Sama. — Kud li je pošla bez muža!... gle, kud je potegla! Ju, kćeri, otvori prozor, previči joj nekako da će tamo ostaviti štifletne u blatu. — Hoda Engleskinja po gradiću kao po svojoj kući. Zagleda u niske prozorčiće. Zagleda i svet nju.
Ne, Pavle je slavan tip i čovek koji nešto zida, i nešto će za sobom ostaviti... Tamo, usred Londona, u bogatoj i kulturnoj kući, rodiće se danas-sutra neki mali Moric, ili David, i porašće, i
Rasa, rasna tragedija ne dopušta Jevrejinu da krv potroši na ličnu ambiciju. Jevrejin mora jevrejstvu ostaviti decu i novaca. — Pavle je dovršavao dramu. Ona je ubrzo i davana u susednom većem gradu.
Pavlu se oči napuniše suzama. Pas se tad uziže na dve noge i položi glavu gospodaru na grudi. — Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku.
ostaće Spida... Ali, znam i to, kad se nađe sama u svetu, još će više lutati po putovanjima i Bog zna gde će kosti ostaviti... Ne, ne, dolaziće ona kući, dolaziće tačno u testamentom određeni dan za veliko opelo...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god
Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj posao ostaviti. Vi ste njega, kao i ja, no ne sumnjam, boljim očima vidili, sljedovatelno vi ćete i bolje izvestije o njemu dati nego ja.
— Ovo malko počinje biti tragičeski, priznajem, no ja ne mogu šta kad mi je tako raspoloženije duše. Najbolje je delo ostaviti na nekoliko dana.
Ova je misao ne malo snesveseli, budući da ne bi želila oca svoga tako ostaviti, no najposle s tim se uteši da ona nije prva koja tako radi, niti će u ovom prizreniju poslednja na svetu ostati.
iz ove njoj nepoznate šume izići i svom roditelju vratiti se, za koje mu ona večitu blagodarnost posle svoje smrti ostaviti obećavaše. Gimnosofista u misli upušten, sva ova njena komplimentiranja samo jednim uvom slušaše.
— Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.
kao što mnogi pri ovakom slučaju činiti običestvuju, sirječ na sreću se osloniti, i svojej Rozinanti da ona put izbere ostaviti, ukaže se s leve strane neko suščestvo koje njegovo vnimanije osobitim načinom na sebe obrati.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I to tako ide u beskonačnost. U životu, razume se, jasno je kao dan, dok vi dlanom o dlan, da će zec stići, preteći i ostaviti daleko za sobom kornjaču, ali u matematici to ne može nikako da se desi.
– odazva se nekolicina. – Koliko sam razumio, gospodo – poče gospar Sima – riječ je ovda o tome: treba li Nušića ostaviti još da živi, ili ga treba već jednom pozvati da se vrati svojoj generaciji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prvi put vojnici su zastali neodlučni. Videli su oni da otadžbini nema spasa. Trebalo je ostaviti kuće, porodice. U neizmernom očajanju koje je obuzimalo zemlju, zašto i oni ne bi podnosili opšte jade zajedno sa
Kažu, pao je i slomio nogu. Nose ga do prvoga sela, gde će ga ostaviti. Nekako zarana stigosmo u jedno selo. Vojnici se razmestili po šupama, a mi odabrasmo neke crnogorske kuće.
Ali i zdravi su malaksavali. Vuku ove jadnike do prvoga sela, a tu će ih ostaviti da ih Arnauti pobiju. Malo dalje nailazimo i na jednoga mrtvoga. Sigurno je umro od gladi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka.
A kad su poginuli napunili rovove, seti se Drvoseča vreće. »Baš sam budala!« — pomisli. »Iz gluposti ću ostaviti glavu u smrdljivom rovu!« — i, dok su vojnici spavali, Drvoseča izvuče i stavi na lice novu masku.
Još je jedino, u prikrajku, orah stajao. — Sreća što si tako čvornovat, tako ružan! Bar će mi tebe ostaviti! — šapnu brezica, ali se u istom času začu nečiji ushićen glas: — Kakav lepotan, ljudi! Sigurno mu je više od stoleća!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba? Kako će te ostaviti sama, da mi čuvaš na Beljacu stražu, brez promene dokle je krajine!
Ako li mi ne dostigneš vile, oba ću ti oka izvaditi, sve četiri noge podlomiti, pa ću t' ovde tako ostaviti, te se tuci od jele do jele, kô ja, Marko, bez mog pobratima“.
mi od megdana đoga, okitite što ljepše možete, opašite što tvrđe možete, jel ja, đeco, mislim putovati: hoću Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu
mloge timare, mogao bih otkup sastaviti; al' mi, bane, vjerovati nećeš da me pustiš dvoru bijelome: tvrda ću ti jamca ostaviti, tvrda jamca — boga istinoga, drugog jamca — božu vjeru tvrdu, kako ću ti otkup donijeti“.
sestrimiti: „Bogom sestro, lijepa đevojko, baci mene jednu krpu platna, izvadi me iz vode Marice, čestitu ću tebe ostaviti“. Đevojka je za boga primila: baci njemu jedan kraj od platna, izvadi ga vodi na obalu.
ćemera blaga, u svakome po trista dukata: ja ću jedan tebe pokloniti, drugi tvome bratu Mustaf'-agi, a treći ću sebe ostaviti, da ja vidam moje grdne rane. Ako bog da te rane izvidam, čestitu ću tebe ostaviti i tvojega brata Mustaf'-agu“.
Ako bog da te rane izvidam, čestitu ću tebe ostaviti i tvojega brata Mustaf'-agu“. Ode cura dvoru bijelome, te kazuje bratu Mustaf'-agi: „O moj brate, aga
tri ćemera blaga, u svakome po trista dukata: jedan hoće mene pokloniti, a drugi će tebe, Mustaf'-aga, a treći će sebe ostaviti, da on vida svoje grdne rane. Nemoj mi se, brate, prevariti da pogubiš ranjena junaka, donesi ga dvoru bijelome“.
ode pod Stalaća; bio Stalać tri godine dana, nit' mu odbi drva ni kamena, nit' ga kako može osvojiti, ni pak kako može ostaviti.
Tebe hoće Arap prevariti, te će mi te luda pogubiti, ostaviti samoranu majku“. Kad to viđe crni Arapine, đe junaka u Solunu nema da iziđe njemu na mejdana, na Solun je porez
Al' ti babi krila odlomiše i obadva oka izvadiše! Kako će te preboleti baba? Na Beljacu ostaviti sama, da mi čuvaš bez promene stražu?
Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba? Kako će te ostaviti sama, da mi čuvaš na Beljacu stražu, brez promene dokle je krajine?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Hajde ti sa mnom. — Neću! Baš nek me vuk pojede. — Ehe, poješće on Žuju, a tebe će ostaviti! Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo!
Toga dana svima je bilo žao napustiti logor i započetu kolibu. Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A veliki bijaše boljarin i bogat. Pak što da čini, kako je svakom čoveku žao ovaj svet ostaviti i umreti (liše bogaticam), čudno je i do svoga izdahnuća sve se kopirka i misli se eda bi kako jošte ostao i poživio
« I oni mu na to odgovoriše i rekoše: »Jest doista tako.« I tot tako hoće ga ostaviti te ga njima predati. I žalostivo mučenik tu reč od njih primi i opštomu vladiki sam od sebe odgovor donese.
za glas svoga vladanja: kako ko što munitvom s parbom na silu li za malo dobi dostane, tako skorije će s bedom i ostaviti ukorizno.
Uzdam se u gospodina Boga da me neće tako pod ništo ostaviti; hoće s dobrom nagledati i mene hudnu rabu svoju. Josif Vidim da sasma si obegenisala toga tvoga milostnika, te ga
A ovde smo zaisto svi jednako sa smrću zaplenjeni i za malo dobi sve ćemo naše, što god imamo, ostaviti a mi samo goli s naši deli (dobra li budu, zla li) tamo otiti.
— Eto, to ti jošte zakazujem: što si god ti od pre dikla i navikla, ono sve od sej dobi da imaš ostaviti i u bolju se ruku okretati.
Eto, to je ženih, štono se nazivlje mladoženja i rad toga nevesta da ima ostaviti svoju rodbinu. I tako ćemo se drug drugu obručiti.