Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gladan uveče i prozebao jutrom, kraj zapaljenih stogova, tek sad poče da uviđa šta je učinio. Ostaviv svoja sela, ostavljao je i sve što mu beše razumljivo i vidljivo, da zađe u taj svet nerazumljiv i nedokučiv.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve. Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću! — rekoh ljutito i, ostaviv je, odoh brzo, kruto. Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video. Ubrzah korake.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na krmi se lagano okreće točak. Brod pred nama izišao je pre nas i sad savija, ostaviv za sobom uzburkani, penušavi trag talasa.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Oče prepodobni, mimoiđe carstvo zemaljsko, izabrav bogatstvo reči svete i njih izvole čuvati, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za
Sedalan, glas osmi Podoban „Premudrost“ Carstvo zemaljsko ostaviv, krst svoj na rame uzevši i sav se predavši Bogu i u Svetu Goru ode Svetoga Duha postavši pričasnik.
i svetome, glas šesti Prepodobni oče, mimoiđe zemaljsko carstvo, izabrav bogatstvo reči svete i njih izvole čuvati, ostaviv suprugu i čeda i sve zemaljske krasote i u Goru Svetu izašav s anđelima Bogu služiš, oče Simeone, ne prestaj moliti se
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
odbrane Knjaževca (svaki peti vojnik bio mu je ranjen ili ubijen), bataljoni su mu bili brojno slabi, a fizički iznureni. Ostaviv u Knjaževcu i na Tresibabi nešto malo posade, on se krene za Turcima sa 11 slabih bataljona i 12 avgusta oko 5 časova po
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Naposljedok vidjeh da nikogo nema, Son mja zovet spati, i oko mi drema. Ja, ostaviv sablju, u postelju legoh, Videći da nemam bojati se čego...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
poče joj pričati kako je bilo: kako je stari Aribeg, koji je odavna otišao u Carigrad da tamo, gde se i rodio, umre, ostaviv imanje i taj najveći i najlepši čivluk naslednicima; kako oni, to se već odavno znalo, to prezadužili, i, kada on to
Ćipiko, Ivo - Pauci
— usklikne Ivov znanac kad je od načelnika saznao o čemu je govor, namjesti bolje zlatan cviker i, ostaviv Ivu, primače se bliže sa ljubopitnim izrazom u licu. Tako u govoru podosta su od sela poodmakli.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Manulać... — veli Mane. — Ba, neću si! — prekide ga ljutito Zona i zalupi avlijska vrata za sobom, ostaviv Mana napolju. Mane je bez ičijeg pitanja, onako po svojoj pameti, učinio taj korak.