Obradović, Dositej - BASNE
Kako im se mučno rastati od svojih slasti! Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju. Kad pomisle šta ga im je vina u podrumu, pune klete meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što jošt
γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει: Mudrost je sama od sviju imjenija besmertna, ibo ova brzo nas ostavljaju, a ona u sve vreme s nami ostaje”.
tako su tihe vešti da se jedva čuvstvuju, ali mogu prebivati s nami dok smo god živi, i na samoj smrtnoj postelji ne ostavljaju svoje ljubitelje. Sladost pak i radost koja se u blagotvoreniju i dobrodjetelji nahodi, ona je sasvim črezjestestvena.
” Ovako blagorodne i velike duše o velikim ljudma misle i govore. Verhovi previsokih gora ostavljaju daleko pod sobom crne oblačine.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Od ti̓ naši̓ zahtevanja nešto Turci ostavljaju, general dodaje da bi kako do mira doveo. I bilo je mnogo prepirke od obe strane, ali od Turaka manje, jerbo se stide i
(I to se onda govoraše: da je Gušanac nazvao nji̓ neverom, kad ga ostavljaju, i da je pisao Karađorđu da će oni iz Beograda pobeći, da i̓ dočeka i pobije. Ta prilika može biti). Ovo je bilo 1805.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je bio u Parašnici. Družina mu je s dana u dan rasla... Svaki novajlija pričaše kako se ljudi dižu, ostavljaju kuće i plugove, pa se kreću ili Čupiću, ili Katiću, ili proti Smiljaniću, ili Iliji Srdanu... Međutim, Turci su ćutali.
— Ja mislim da hoće!... — reče Jakov. — Neće, neće!... — tvrdi Miloš. — Znam ja Turke!... Ne ostavljaju se oni lako belaja!... — Dok ne nabelaje...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Govorismo dugo o svežem vazduhu, o rovitim jajima, šetnji i o prirodi „koja radi”. Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovaki bolesnici. I to kao da i devojku donekle umiri.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Rode se sele i ostavljaju gnezda prazna na dimnjacima, a noću čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni
prazna na dimnjacima, a noću čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u nesreći, i begaju od ovih sumornih dana, i traže vedrije nebo i blaže podneblje.
Jedna po jedna sposobnost ih izdaje. Obe nose naočari. Ostavljaju ranije štrikeraje, i priznaju i same da nije k’o nekad. »He, ostarelo se to, bome! Prolaze godine!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa njima će poći samo žene i deca, kaže, i nekoliko starih slugu, koje ne misle da ostavljaju. Računa da će sa njima poći jedno dvesta duša. A čitava bi sela pošla, da mogu!
Žele da život završe, a ne žele da ga ponova otpočinju. To svojoj deci i svom nacionu ostavljaju. Za njih je dockan da opet počnu.
Pavle je na to ljutito vikao da Višnjevski ne bi trebao da sumnja u ljude, koji ostavljaju svoje otečestvo, jer im je zlo i neće da trpe nepravdu. To su pošteni i časni ljudi, i Rusi će uvideti to.
Napuštaju svoja mesta rođenja, ostavljaju rodbinu, pa se sele, jakože Cigani s čergami, pa im nije lako. A ostaju za njima groblja, gde srodnici njihovi, ocevi,
Služio je, kaže, gospožu, a služiće opet gospožu. O gospožama se ne govori, kad se ostavljaju, ružno. Ćuti se. Odoše, kaže, iz Servije, jer neće u Turke. Idu iz Austrije, koja daje plemstvo, za kurvarstvo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
narodne umetnosti, u rezbariji, ćilimarstvu i u vezovima — u ornamentima, na primer na ženskim košuljama — koje često ostavljaju vrlo lep umetnički efekat. Ova narodna umetnost izražava osećanja radosti, blagosti i oduševljenja.
I pored neke ukočenosti oblika ženska nošnja, ćilimi i drvorezi ostavljaju znatan umetnički utisak. Njihova moralna osećanja su katkad vrlo delikatna. Imaju mnogo finoće i umešnosti.
Ljudi u punoj snazi rade vrlo malo i sav posao ostavljaju ženama i osobito deci i starcima. Izgleda da nema zanimanja koje pruža telu i duši više odmora nego što je stočarstvo,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje garniran (od fr. garnіr, ital.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
svom prozoru, katkad, odmah posle ponoći, mučena nesanicom, uplašivši sluškinje koje nisu više smele da je noću ostavljaju samu.
Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za mađioničare, kojima je samo sadašnjost data, za njih, za sve što za sobom ostavljaju jedino kule od karata. ZA ISMEVAČE Tražim pomilovanje za ismevače koji sve izreda izvržu ruglu: mesečevu glavobolju, i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
da im se primiče sudnji čas, V-ići bi putovali na drvenim sedištima trećom klasom putničkog voza da uštede onima koje ostavljaju i ostave svoje kosti pod planinom Vidušom (zadnja pošta Bileća), tamo gde se dinamitom mora razbijati stena da bi
Uteraju kola u dvorište, pa ih njuše svinje i psi, a pilići se pod njih podvlače. Neki, opet, automobile ostavljaju na početku sela, tamo gde se završava asfalt; žao im da ih prljaju po seoskim džombama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nisu znali gde je. Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju kakvu poruku, neka nam je ostavljaju kod nastojnika ili ubace u poštansko sanduče. Od zeca se, u dečjoj pesmi, traži da bude ono što jeste: zec.
da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz svoga dvorišta.
Ili, možda, postoje opasni i bezopasni naručioci, oni koji ugrožavaju slobodu duha, i oni koji joj ostavljaju slobodan prostor.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Nema od nas ništa kad nas i najveći rodoljupci ostavljaju. ŽUTILOV: Ja sam služio kod Madžara, pa sam i taki napustio kako se Srpstvo podiglo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ti gnevni protesti jednog uskipelog doba, te pesme koje su u svoje vreme više značile no besede i proglasi, danas nas ostavljaju hladne, i njihov vulgaran okvir ne izgleda nam dostojan prave poezije.
svojim pripovetkama, delimično u Vukadinu, u celom jednom romanu »Limunaciji« na selu, — politički i polemični članci ostavljaju se na stranu — Sremac je izišao sa svojim plahim mržnjama na »narodne ljude«, radikale i socijaliste, na profesore
Radičević, Branko - PESME
Beži Ture, sve, brate, kud koje, Ostavljaju i čadore svoje, Stoji tamo gomilama blago, Al' najveće sad je žiće drago. Upadoše Srbi pod čadore, Ta ko b' jako
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta ću sada? S tužbom nije ništa, jer mu ne mogu dokazati. Novac i poljubac nikakve belege ne ostavljaju. (Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
znate ko je ubica u toj vašoj blesavoj filmčugi, nekako vam se ipak ne izilazi iz neprovetrene sale, nekako vam se ne ostavljaju semenke i kikiriki, grickate i grickate, a mogli biste se zakleti u najdražu stvar na svetu da ste sve te scene već
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Vredne pčele, mile tice, Ostavljaju cvetni lug, I lagane lastavice Na daleki beže jug. Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— odgovara Tanasije. Seljaci isteruju na put kola natovarena decom, i stvarima pokupljenim na brzu ruku. Ostavljaju čitavu ostalu imovinu i kreću u neizvesnost...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izgleda da se zbilja po celom svetu diže generacija onih koji su ratovali. Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove.
Ostaće na meni, i ovde, samo onaj mir što ga ostavljaju na duši kamenje, voda i nebo. Po ulicama su zabodene svetiljke; opravljaju kaldrmu noću, i pruge tramvaja.
Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata. A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kosti u tom kršu, negoli da traži boli zavičaj; mnoge od žena glasno nariču i opraštaju se sa umrlima, kojima grobove ostavljaju; ludi se otimaju da se sami ne bi raznežili, i viču: „Dobro, hoćete li da i dalje gladujemo u ovom prokletom kraju i da
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
jer su to bili opaki ljudi i zli podanici, i kad se tuku nosili su na dlanu neke gvozdene narukvice koje užasne tragove ostavljaju. Vojska rastera »civile«, a patrola dođe pa i vojsku. A Mića sutradan zna šta ga čeka.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noć presede dogovarajući se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da to izvrši, kako on hoće i nađe za dobro. On bi to brzo izvršivao.
otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu i toliko već veliku devojku.
Pandurović, Sima - PESME
žrtva vlastelinke mlade Sa očima punim zvezdanoga praha, S dušom punom snova što prođu k’o para I sa srcem koje ostavljaju nade.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mada poslovice kao viši vid frazeoloških tvorevina ostavljaju utisak mozaičke iscepkanosti i šarolikosti, one, i kao takve, predstavljaju ne samo veliko životno svedočanstvo —
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako im je razlog opravdan, tada su nevini, ako je bezrazložno, zapovedamo da se ne ostavljaju pa jelu. Ni ovo nije pohvalno, da se zbog neopravdanog uzroka izostaje od jela.
A milostinje i vera da ne ostavljaju vas, privežite ih o svoj vrat i napišite na tablici srdaca svojih, i naći ćete blagodat.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i jedini zakonodavac istinago pravoslavija i blagočestija, zašto ljudi radi čelovečeski[h] predanija prenebregavaju i ostavljaju zapovedi božije! Pravda i istina može li pravoslaviju biti protivna?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nema zvezda, a noć sve vidi. Oseća: kostreše mu se dlačice na vratu. Te neotkupljene duše ne ostavljaju, idu za nožem i smrde na krv. Nikola otegnuto jeknu kroz nos. Desnom rukom struji krckanje hrskavice i mokro šištanje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
od palisada, šanac je istrajavao u vremenu koje je promicalo, godinama i decenijama, a na šancu izgledalo je da ne ostavljaju tragove ni ratovi ni morije koji su, naizmenično, opsedali grad.
Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz padinu, više ne ostavljaju tragove, iz izloga nekadašnje apoteke, umesto uzdržanog osmeha Savke Kaljević, nagnute nad gipsanim Eskulapom, pozdravlja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kako ću bolan, ostareo i iznemogao da vladam u svojoj državi gde varalice vuku mudrace za nos, a mene moji rođaci ostavljaju na cedilu?“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Moja kožna torba, otvorena nasred sobe, uvek mi se pomalo činila stvar u vezi sa mrtvacem. Leži ona nasred sobe, pa ostavljaju i trpaju u nju, pakuju i slažu svega nešto moga i od mene.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A svako doba ima svoje Mama-Jumbe, i svaki čovjek ima svoje Mama-Jumbe, i u njima oni daju svoju mjeru i ostavljaju tragove svog prolaska. Svijet je pun takvih Mama-Jumba.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine i viziju jave; I sad tako žive kao biće moje, Nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde, ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za život reči: I tako je snaga u meni postala, Snaga koja
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
gleda za njim i s lakom sjetom sjeća se puta u Ameriku i Lazina veseloga lica — i od srca sažaljeva snažnu djecu koja ostavljaju rodni kraj. Pa snuždena, s košaricom u ruci, vraća se u tijesne ulice zasjenutog grada.
Sunce je žeže — žedna je!... A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
književnosti kritičarâ osobitoga kova, izuzetnih kritičara u izuzetnim trenucima te književnosti: oni iza sebe ne ostavljaju samo svedočanstva o tome kako je njihovo vreme prihvatalo nove pesnikove tekstove, koje je mesto na vrednosnoj lestvici
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
verziji - bilo deo junakinjinog sećanja, premda su osetni tragovi ovoga drugog zadržani u onome prvom, i oni svakako ostavljaju izvestan utisak pri čitanju.
ili članka (najpre članak sa pet, pa sa četiri i na kraju sa tri sloga, a tri sinonimična glagola svojim smenjivanjem ostavljaju za kadenciranje neophodan utisak ponavljanja): „Sve što je duša volela, za čim je žednela,
koje se ne smenjuju monotono ni bez reda, nego se ulančavaju u usaglašenu, skladniju celinu, pa već time lako i često ostavljaju utisak o hotimičnoj primeni postupka melodizacije;320 kao da je pred nama lirski, a ne romaneskni tekst.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
uslužniji no drugi seljaci: ne traže da ih one dvore i poslužuju kao Kolašinci, no im sami donose kavu i medovinu i ostavljaju da se same vesele kako i koliko hoće. Ovamo na zaravni poviše konaka logor Rogožnjana.
Krakov, Stanislav - KRILA
Slamom uvijeni točkovi topova potmulo tutnje po kamenu. Omiču se i zveče kopite konja... — Ostavljaju nas same... topovi odilaze... I u tom trenutku se osećanje ne straha već tupe tuge razli po njima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Utisci se tako brzo gomilaju da se potiskuju, pretrpavaju i ne ostavljaju veoma duboke tragove. Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad padoh... ja sam se pritajio i napravio kao da sam mrtav... Znam ja njih... Ni ranjenike ne ostavljaju. — On steže moju ruku. — Mnogo sam se plašio za vas... Ali, hvala Bogu. — On povuče moju ruku svojim usnama.
Išli smo žurno. U rovu je Dragan izdavao naređenja za dalji rad. Druga četvorica trebalo je da idu. Ovi ostavljaju puške i iz jednoga sanduka uzimaju bombe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Starešine sve moje klone se na stranu, svi, po mraku hodeći, mene samu jadnu ostavljaju na mukah, ah, žaloste moja! Ah, Serbije prebjedna! Gdje nadežda tvoja?
Tvoje stope lake Brže neg’ vilovne Ljubičice, ruže Za kojima niču, Gdigod ostavljaju Plitke male trage. Tvoje blage reči, Slastiju silovne, Vatru ne ugasu Što u meni stiču: Ah, da ljubve kadgod Uveru me,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
novca, strepeći da drže kod sebe to, da se ili ne izgubi, ili ne opaze sinovi im pa uzmu, počele su da k njemu donose i ostavljaju na čuvanje. Baba opet, kao nekada, sva gorda, unesena, srećna.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Žrtva je ovde očevidno bila namenjena vodi (i danas se tu ostavljaju končići od odela, iako v. više nema; upor. i druge primere, 1. s.), ali je i tu v.
(»da mi raste kosa kao v., a bude duga kao konopac«, ŽSS, 118). Negde devojke ostavljaju zejtin da na v. prenoći, pa njime posle mažu kosu (GZM, 6, 371). Na Đurđevdan češljaju se devojke na v.
ispod koga je ispaljena puška (BV, 16, 1901, 97). Svatovi, kad dođu kući, nikada ne ostavljaju barjak na d. ili bagrem (već najradije na lipu, SEZ, 19, 154). U okolini Đevđelije vrše se s pomoću d.
prutovi pobadaju se i ostavljaju u trla, njive, bašte (GZM, 6, 374; Karadžić, 3, 1901, 121; 127; ŽSS, 1.17; SEZ, 7, 302; 14, 58; 16, 134; 17, 134; 181;
Da je l. arbor felіx vidi se I iz običaja da svatovi, kad dođu, barjake najradije ostavljaju pa l. (dok druga drveta, npr. bagren i dud, izbegavaju, SEZ, 19, 154). L. je igrala izvesnu ulogu i u domaćem kultu.
Uoči Đurđevdana, u gluvo doba, namenjuju devojke strukove o. pojedinim momcima, i ostavljaju ih napolju: na koji struk padne najviše rose, onaj će je momak te godine najviše voleti. Mećući o.
Kod nas, kao žrtva mrtvima ili demonima, orasi se ostavljaju po grobovima, o Badnjem večeru bacaju se uz odžak i u uglove sobe (gde se zamišljaju duše predaka) a u kući umrloga te
sobe (gde se zamišljaju duše predaka) a u kući umrloga te godine dele se deci umesto kolača, dok se za vreme epidemije ostavljaju »na tavanu za čumu«.
o svemu moj članak o panspermiji, GNČ, 41, 1932, 171 id. Precima je, verovatno, namenjena p. koju, o Todorovoj suboti, ostavljaju kod Pobijenog Kamena (kamen-fetiš u obliku čoveka, blizu Đevđelije) nerotkinje, da bi dobile decu (SEZ, 40, 44); isto
Magične trave i predmeti, s pomoću kojih devojka vrača da je momak zavoli, ostavljaju se uoči Đurđevdana da prenoće pod r. (SEZ, 14, 59). Za rđav znak smatra se ako r.
7, 386): u stvari, pelene na trnje ne treba stavljati (prema primitivnim shvatanjima) iz istog razloga iz koga se noću ne ostavljaju napolju — to jest, da se za njih ne bi zalepila kakva zla duša.
Ruža. U Prizrenu se pravoslavne žene na Đurđevdan ujutru »češljaju ispod ruže«, i ostavljaju raspletenu kosu — da bi rasla (GEM, 20, 1957, 18). U Kastavštini, na Marčenicu (25.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A sala razabiraše tek bijedu i, što je još gore, beznađe u bolje. I k'o da tomu nema lijeka: ljudi ostavljaju svoju djedovinu i bježe u tuđinu – u Ameriku... Pa ni sobom ne bijaše zadovoljan.
polagano za povorkom, a iz očiju mu sipao se blagosloveni, blagi oganj i povlačio se po teškoj neobrađenoj zemlji, koju ostavljaju njezini radenici, jer ih kruhom ne može da hrani...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lako je brbljati. Reči su ništa. Nigde ne ostavljaju traga. Retki ludi, kao što je Prohor, korisni su za crkvu. Baš zato što su spremni na podvige kojima se običan ljudski
Tako ih ostavljaju da trunu na junskoj pripeci. Već sam oguglao. Najpre sam se grozio pri pogledu na te nesrećnike što leže u roju muva.
Najzad, to drvo je bilo dud sa koga i danju i noću po čitavo leto kaplju plodovi što ostavljaju neizbrisive mrlje po svemu što dotaknu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Cela naša priroda diše i živi ritmom tropskih godina, a siderične ne ostavljaju u njoj traga. Zato mora svaki kalendar koji hoće da ostane u vezi sa životom prirode, uzeti tropsku godinu za svoju
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Dobro da me razumeš, Todore. I mi volimo uspomene iz mladosti, samo, znaš, u našem kraju ostavljaju venčane vence tako samo katolici, Švabe, a ja ti, brat si mi, ne volim Švabe...
usred isključive mladosti, samo su oni stari; a kas se s maturantima skoro drugarski zbliže i naviknu, maturanti ih ostavljaju nekako bezdušno, zviždućući, sa sigurnim nadama, a oni, profesori, ispraćaju maturante s jezom i strahovanjem, jer
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
se je l’ carstvovalo debelo jer pre tisuću godina u slavenskoj literaturi, ili ne, a vospitanije svoje dece sluškinjama ostavljaju. No šta je to invokacija?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ta je pojava jedan dokaz više da utisci iz rane mladosti ostavljaju vrlo dubok trag u duši. Sećam se, na primer, da sam zbog sedam mršavih krava izeo sedam tako debelih batina da o
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kada smo se iskupili, njega ne beše. Ranjen ili poginuo. Sigurno je poginuo, jer Bugari ni ranjenike ne ostavljaju... NA PRAGU OTADžBINE Pred nama je beskrajna ravnica. Tako nam se bar čini.
Konji neprestano padaju. Stvari se pretovaruju na jače konje, ili se sanduci ostavljaju pokraj puta. Pešadijski oficiri natovareni su kao i njihovi vojnici. Njihova paćenička lica se ne razlikuju...
Oficiri zaprežu zajedno sa vojnicima. Poslužioci na rukama izvlače topove i kare. One sa polomljenim rudama ostavljaju. Na brežuljku, u blizini našoj, pojavi se, odstupajući, naš streljački stroj.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zato ga niko nije video, niko ubrao. Zamisli se i sneveseli Vedran. Vreme polaska došlo, a njemu se ne ostavljaju ni grabić, ni breza. Ali, kako da se ocu i majci kao nakaza vrati, kao patuljak vek vekuje?
žurno da skupljaju stvari i alatke koje će poneti u novi kraj, a duša im se grčila pri pogledu na kuće i njive koje ostavljaju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Đavolu ti majstorija! — ljutio se Stric. — Ta čuju li puške sve bliže, a ipak nas ostavljaju same. Mora da su se prepali, pa nekud bestraga pobjegli. — Nije svak strašljivac kao ti! — pecnu ga Lunja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jelečićima i šalvarama, slušaju novosti iz komšiluka, mahale i grada; tu pretresaju sve, i obično i redovno nikoga ne ostavljaju na miru.