Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On pokuša da još jednom uveri Turčina da je istina video te ljude u kući Aleksinoj. — Molim te... — Ostupi! — reče Kruška mrko... — Ne guraj me od sebe, dragi aga!... Ti znaš da ću se ja ubiti kad tvoju milost izgubim!...
— Hajdučka sorto! — Bolje biti i hajduk nego turska ulizica! — Ko je ulizica? — Ti!... I kažem ti, ostupi od mene! — reče Aleksa, pa izide iz sudnice i ne osvrćući se na viku njegovu. To je bio prvi napad Ivanov na Aleksu.
Dim bivaše sve gušći. Crven plamen probi kroz drveni krov i otpoče praska i pucnjava. Stanko ostupi nekoliko koraka i stade na prag...
Pa skide njegovu rođenu pušku, koju je obesio bio na levo rame, a svoju šaru spusti podalje u stranu. — Ostupi!... — reče on i ustuknu ga pogledom nekoliko koračaji. — Stoj! Pravo stoj! Lazar se ukočio kao kolac.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) MILUN: Ko pravi ovde nered? TREĆA GRAĐANKA: Pitaj njih! DRUGA GRAĐANKA: Barabe belosvetske! Milun: Ostupi tamo! VASILIJE: Mi smo putujuće pozorište Šòpalović! Ja sam Vasilije Šòpalović, vođa trupe!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru! CMILjA (zamahne na Gospavu): Sadiskinja! ISLEDNIK: Ostupi, drugarice! Sebi ruke, kad kažem! GOSPAVA: Mene da udari? Druže!