Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kad kara, ono blagosilja. Priđe krevetu i uhvati Jelicu za ruku: — Ustani, rano! — reče. Da je osula grdnju na Jelicu, da je klela, da je i ruku digla, ona bi to otrpela; suza se ne bi zavrtela u njenim očima, niti slila
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On dođe do obale, pa se nećka, kao hteo bi da se vrati, još jednom ga udarih i on se osula, te se sručismo zajedno u vodu. Konj potonu, a meni voda do nosa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ljubičasta, stostruka bića, što liče na cvet, cvetala su u vodi, i modra kao letnje ruže, prilepljena na kamenje, osula su mi noge bojom koja je kao krv.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— upita neko. — Mene, vala, sve'dno, — odgovori on polako. Svi ućutaše. Zvezde pobledele. Po nebu se osula neka neodređena belina, koja mu zaklanja čisto plavetnilo i daje mu neku suru nejasnu boju. Zora se pomalja.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ko voli zimu, ko voli sneg Nek hita amo na snežni breg! Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep! I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed.