Teodosije - ŽITIJA
A veselje njegovo smrt beše čovečja. a malu, dakle, krivicu prestupnika na smrt osuđivaše, i niz onu stenu strašnu visi nom, sa one pozornice zapovedaše da se baci.
Slušajući ovo o njemu, blagočastivi Stefan tugovaše, i bojeći se Boga savešću se osuđivaše što je takvoga junca svirepoumna od smrti spasao, ushranio i ogospodio, a mrska mu beše i pomisao na bratstvo s njim.
Pomišljaše na greh svoj i ispitivaše savest. Osuđivaše se, tužaše, iznemagaše, molbama i molitvama k Bogu i ka svome svetome ocu uzlažaše, milostinjom prema ubogima i svima
Sve ovo stalno pominjući, uniženjem mnogim pred Gospodom sebe smirujući osuđivaše. Time i do kraja života bezbedna od besova dušu njegovu Bog htede da sačuva, ali i da objavi u pustinji trpeljivo i