Matavulj, Simo - USKOK
Ništa u svoja usta uzeo nije, nâko u mrak zdjelicu čaja. — A što je to čaj, striko? — Trava jedva, ruska, osušena, liči na pelen kad se suh smežura! — Pa to je lijek njeki? — A i jest lijek!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Venci suve paprike, ostavljene za seme, obešeni o strehu, suvo škrguću iznad njegove glave. Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca.
Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i jasenovima.
oko strogih glava, jer svi drže mačeve i kantare više njene glave, a ona je pored kamene grobnice u kojoj leži jedna osušena, crna ruka; na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka, nije ona, đavo
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sv. Stefanović CXL PRED KRAJ LETA Pred kraj leta, kad je grožđe na vrhuncu, I mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Do njega, na propovjedaonici, stoji sklenica vode, da pogdjekad pokvasi osušena usta, i srebrno raspeće koje na mahove dohvata i, pregibljujući se živo preko ograde; pokazuje narodu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Bogdana brzo donese iz hižine pun veliki vrč dobre stare rakije sa zadenutim strukom osušena stara bosiljka u grliću. I po svima seljačkim propisima stade ga dvoriti i pojiti kako to priliči kao da je kakav pravi
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ili se smeješ vlasti pašinoj? Na čekrk ću te bacit, matoru, Pa neka palac točka gvozdenog Osušena ti rebra premeće Sve donde dok se može slušati Krckanje tupo tvrde košturi, Da silu poznaš sluge careva!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sebri žure da pokose livade, ali trava je prestarila, ostala je samo osušena trska bez lišća i cvetova. Stoka će od takvog sena izmršaviti, krave zasušiti.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ako legnem, donese mi se preobuka a moja je već sutra oprana, osušena, lakat na mintanu okrpljen, dugmeta prišivena. I to ne iz straha što sam Turčin i što mogu zulum da činim, već iz
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zabode Starac u zemlju dugačku motku s manjom ukrštenu. Ali, Strašilu su se smejala i deca i ptice: — Pa, to je osušena jela! — zalepeta krilima jedan vrabac. — Nekakav čudan krst! — reče jedan od dečaka i krađa opet poče.