Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Tako je — reče Surep. — Onda dobro! Ali vi znate da ja hoću da se osvetim!... Ja se moram osvetiti!... Jer, braćo, meni se čini da bi me bog ubio kad bih Lazara u životu ostavio!...
— Ala Stanko džumbusa!... Gledaj Zeku šta čini! Ej, veseli Klempo, zar izgubi glavu?... Ček da te bar ja osvetim!... I mlatnu Turčina što oseče glavu Klempi, ali udarac što ga iza leđa dobi obori i njega!...
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— reče gospodar Sofra. — To je zato bilo, što mi nisi dao spavati, kad smo iz čarde otišli, — da ti se osvetim. — A kako ćemo sutra započeti? — Sad ću vam odma’ kazati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Ukloni se.) KUZMAN: Ha, evo i, evo moji lepi novaca! (Ustane.) E, komšo, osramotili smo se! Sad bi valjalo da mu se osvetim. (Misli se): Ne, to mora biti. Svaki valja da oseti zašto se trudi. (Viče): O, komšo, komšo, — komšo! POZORIJE 7.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ali kad me jedan od učenika izdeveta, misleći da, kao najbolji đak od svih nas, ima na to prava, odlučih da mu se osvetim“. „Kako si to učinio?“ „Prionuh za knjigu, i za kratko vreme postadoh ja prvi đak u razredu!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali posumnja. „Sigurno to joj nije prvi put. Žena je đavo, ne da se razlogu, treba da joj se osvetim!“ I pade mu na pamet zakon, da neko mora da se i za to brine, mora da se krivac kazni, a on oseća da se njoj ne može
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Baš zato neću da krvavim ruku U poželjnoj ali podloj strasti, Da s’ osvetim za grdnu pakost Vuku, Premda to stoji sad u mojoj vlasti, No onome ću zadat smrtnu muku Koj’ njega uči da sve
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Što i žena, — odgovori Rade i, ispruživši se, dohvati se njena života: — Da se milujemo! — veli joj. — Da ti se osvetim, za inat, da! Ih, slatka li je tuđa žena! ... Da se milujemo, Mašo! — Ko nam brani?
Stanković, Borisav - TAŠANA
) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu. TAŠANA (umirena, ljubi mu ruku): Oh, hvala, dedo!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Osećao sam potrebu da joj se, uime prezrenoga umetnika, osvetim. I kada sam se jednoga dana našao sam u sobi, izveo sam pravu vartolomejsku noć.
Dok su oni mislili da ja ugušen suzama spavam, dotle ja nisam mogao mirno zaspati sve dok se ne osvetim za to što sam isključen sa večere na kojoj ima i kolača.
Tako će mi se bar dati prilika da se pojedinim predmetima, sa kojima sam bio u neprijateljstvu, osvetim za sve one muke koje su mi nekada zadali. Ali da pođemo redom, od osnovne škole.