Dučić, Jovan - PESME
I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska pred Kartagom. Gospod me seja celom
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Lice joj je bilo zračno kao suncokret u osvit dana i kao suncokret okretalo se za Markotom. Primetivši je, on se nasmejao i mahnuo joj rukom.
Milićević, Vuk - Bespuće
Pred osvit, on osjeti još veći umor, očni kapci bijahu mu teški i zapaljeni, duvan mu nije prijao, usta mu bijahu gorka, i olovna
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jesu u zabiti, ukriveni, priče se oko njih pletu, pa ipak ...ipak nikakav osvit, makar kako jasan, ne skida prozračne trepetljike tajanstvenosti koje igraju oko raspričana mlinčića.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U DRINU 108 ISAIJE RAČANIN: ŽAL ZA RAČOM 109 NEPOZNATI RAČANIN: GLEDAJUĆI ZLU U OČI 110 JEROTEJ RAČANIN: PONOĆNI OSVIT „PUTAŠASTVIJA“ 112 GAVRIL SGEFANOVIĆ VENCLOVIĆ: POLIJELEJ, VINjETA 115 HRISTOFOR RAČANIN: SLOVO U ZORI
JEROTEJ RAČANIN: PONOĆNI OSVIT „PUTAŠASTVIJA“ І Greje mi ruku plamen s kupine, užaren rubin putešestvija. Dušine flore kad zrak ugine, s
Zelena, živa, Subota je kristal u osvit-sjaju, kolevku gde ziba gospodar svega (zemlje, ptica, riba) i plač joj množi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zavlada mir... A noćnik onaj koji se krio Mudrijaš lisac glavom je bio. II Nad šumom zora lepezu širi i ljetni osvit u sobu viri. Vrijeme je lovu, valja u čestu, a Mačak spava u šesnaestu.
Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div. Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče
Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u osvit sami, pred svojim pragom umoran pao. Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san.
Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit dana, prošla je, važna i teška, grakćući, — gospođa vrana. A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka.
Zinuo glupo i oči beči, pobožno guta mačkove reči. Napokon zora zavesu diže, pokaza osvit plavi, u mirnom selu, tamo za rekom, prvi se pevac javi: „O, kukuriku, zora je, druže, ko je u krađi, nek hitro
U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom. MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
JOGUNICA 199 POSLOVI GODINE 207 NEDELjA U MALOJ ULICI 208 DANI 210 SEDMICA 211 SREDA 212 PRASKOZORJE 213 SVANUĆE 214 OSVIT 215 FEBRUAR 216 MART 217 MARTOVSKO SUNCE 218 PRVI PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE
MOJ ZOOLOŠKI VRT POZDRAV JUTRU U osvit, doleteše paunice, Donesoše zlatne narukvice; Za njima guske, ćurke, ćurani Koji zauzeše mesta po strani;
Svakoga jutra, u osvit, kad se Zvezde povuku i Mesec zgasne, Aksa obiđe svoje imanje, Prošeta, spokojno, u razdanje, Jer u to doba spavaju
Iz večnosti svanjiva, A sadašnjost je hladna, sanjiva. OSVIT Sunce ispruža žalce, Sjajne krake meduze: Crveno ogledalce S kojeg se slivaju suze.
” „Nas tri smo jutros, u osvit sunca, Uhvatile večnog begunca U kafani „Poslednja šansa”. U mraku smo čekale sve dok ne svanu.
Rakić, Milan - PESME
POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI PISMA 84 ORHIDEJA 90 POMRČINA 92 KOSOVSKI CIKLUS 96 BOŽUR 97 SIMONIDA 98 NA GAZI
Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla... OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj
Pandurović, Sima - PESME
S Muratovim pismom on je mirno stig’o Kroz more od vojske pod šator Sultana, I u krvav osvit svog poslednjeg dana Čeličnu ruku na dušmana dig’o, U njegovoj krvi ljagu s časti sprao; I ostavio da ga tad raznesu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Budi je vojnička truba što navješta jutarnjom molitvom osvit dana. A lijepi san još je milinjem ispunja: našla se negdje u plodnome kraju.
Bojić, Milutin - PESME
Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?
Ćipiko, Ivo - Pauci
U osvit mladenci pomoliše se iz kolibice; zimsko jutro sačeka ih i zaspe im obraze svojom sivom svjetlošću; sunce još oklijeva,
morski prodor, na prvi mah i ne osjeti da mjesečeve svjetlosti postupne nestaje, a mjesto nje da se s istoka javlja osvit dana.
Šantić, Aleksa - PESME
Tu je, tu je ono što mi srce mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, — Tu je ono blago, ljepota Mostara, Tu je kita smilja, tu je zlato Mara!