Petrović, Rastko - PESME
Ti znaš, jedini znaš, da lice tvoje štujem.“ Zatim bejah iz rođene svesti izbrisan, Koja još uvek budna osvrnuta stajaše nebu, Pod njome ležah, telom, odavno iskrhan; Nečije ruke mi na čelu, brižne su, ko na hlebu.