Radičević, Branko - PESME
To mutno oko njojzi 'vako reče: Otale ajde, ja t' prvi poljubi, Ma zlotvor prvi sve drugo obljubi! Al' mutno oko ona razumela, Pa odma na to povrisnula
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On ih probudi a ne kaže im ništa. Otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približivati, stanu oni jednako govoriti da treba đegod blizu vode
pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti. Otale pođu svih devet i carević deseti.
Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
On t njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Možeš li je odmah dati — I na pleme pogledati? Okrenu se žaba-baba, Pa govori raku—baku: — „Id’ otale, rače-bače, Ne dam tebi moje kćeri, Da je vodiš raku bratu!
“ Okrenu se rak na peti, Pa govori žaba—teti: — „Id’ otale, žabetino, Tvoje pleme nevaljalo: Napred ideš, natrag gledaš, Samar nosiš ko paripče, A krekećeš ko jarište!
ovako, (mlitavo klimajući) Božju pomoć njoj nazivlje ovako, ovako, (s rukom klanjajući se na prsa) Ona njemu: „Id’ otale ovako, ovako“; (glavom srdito okrećući) Devojčica platno beli ovako, ovako, (rukama prebirajući) Otud ide mlad na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
On ih | probudi a ne kaže im ništa, otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približavati, stanu oni jednako govoriti da treba đegođ blizu vode
“ Otale pođu svi devet i carević deseti. „Hajde“ vele mu „ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi ranimo već ima t
“ Otale pođu svi devet i carević deseti. „Hajde“ vele mu „ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi ranimo već ima tome više godina.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
PROSJAK: Samo se ti nadimaj, samo grabi! Al da upamtiš: biće mišja rupa za dukat! GOSPAVA: More, šibe otale! PROSJAK: Teraj me, teraj, idem! Al nemoj da se začudiš ako me zovneš, a ja se ne odazovem!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— poče da nariče baba. — Nemoj duše grešiti, valj'da znaš šta je dete... Pero, po Bogu si brate, ti znaš... — Mak' se otale, babo, Dok nisi zlo prošla!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On ih probudi, a ne kaže im ništa. Otale se podignu i stanu putovati dalje. Kad se mrak počne približavati, stanu oni jednako govoriti da treba đegođ blizu vode
pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti. Otale pođu svi devet i carević deseti.
Otale pođu svi devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovđe ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.
On i njima nazove boga, i pita ih za starca. One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka.
A kad to čuje pjevo, pokupi čele, pa car odmah dozva sluge te mu na svaku perku dukat svezaše. Pa otale pođe pjevo, pa hajde, hajde, dok dođe svojoj kući, pa izleti na pante, pa zovnu svoga djeda: — Steri, djedo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uze Đemo tri tovara blaga. Otale se Đemo podigao kroz nekakvu Janjinu planinu. Teško Đemo ožednjeo bješe, deli-Marku tiho govoraše: „Znaš li, Marko, vode
rezati kolaste azdije, neka nosi, neka se ponosi; ako l’ tako to ne bude, prijo, hoćeš doći, al’ ćeš grdno proći“. Otale mi Iva ispratiše i na more vodu naturiše, iz ćemija njega isturiše, ode Ivan zdravo i veselo.
U kočije Tadiju metnuše, kod đevojke ranjena Tadiju; cura dere vezene jagluke, te Tadiji krvcu ustavljaše. Otale se svati podigoše, povezane Turke povedoše, i dođoše Zadru bijelome; pobacaše Turke u tavnicu, a Tadiji hećime nađoše.
— mamuza Ostružnica — selo pored Save, u srezu posavskom (u ovom selu zasedala je prva narodna skupština 1804) otale, otalen — odatle otvarati se na burmu — odvijati se otvorati — otvarati otvoriti junaštvo — pokazati junaštvo
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak i na drugu noć mu se tako isto ukaza ta žena u snu, te mu reče: — Već se ne boj ništa, eto, ja ću te sutra otale pustiti. I prenu se i te se misli što će to biti do sutra. Već mu ne bi do sna, nego sve se moli Bogu do zore.