Jakšić, Đura - PROZA
Malena sam bila kad mi ga crni popovi oteše, pa ga duboko u zemlju sahraniše; pa dok su oni pojali, ja sam gorko plakala.
Ruka joj je drhtala, sva je strepela od razdraženosti. — Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
prime gore uza stranu pošav Golome brdu, dok ti učestaše puške po Ovčini i diže se vika od kuće do kuće: »Haj, ne daj! Oteše kmetu devojku!...« Zarožani samo grabe naviše. Vika i puške, rekao bi, sve za njima.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A to lice beše tako blago, tako milo da ti se činilo da je svetiteljsko. Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!...
Ali kad smotri Marinka na zemlji, on mu kleče na prsa, pa isuka nož... da ga zakolje... Ljudi pritrčaše, te oteše nož... — Zlikovče!... Hajduče!... Aleksa nije mogao reči progovoriti... Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo!
Radičević, Branko - PESME
sad ne znam kako s' nadesilo, Al' je jednom Ture pripazilo, Jednom samo, ali dosta beše, Sve mu misli za njom se oteše, I davno je ugrabiti šćaše, Ma s' nikako zgoda ne davaše.
glasak za nj'ga se ne javlja; Predivno zvezde i trepte i sjaju, Ma oči s' tamo njegove ne daju; Daleko misli njemu se oteše, Pa oko sobom i uvo odneše. Odneše nekud, ma kud, ko to znade?!
začu, pa glavu obrnu, Al' već je čuo, čuo rečcu crnu; I ja sam čuo, ma ne znam šta beše, Jer brzo reči od usta s' oteše.
120. O, celive, moj celive, Uzaman li dug im beše! Ta ne zgubi vatre žive, S tebe plami tek s' oteše — Ja je čujem de uzdiše: „Oće l' jednom jošte više?“ 121. Kud se deše?
Ja sad ne znam kako se udalo, Al' je jednom sagledao malo, Malo samo, ali dosta beše, Njene oči srce mu oteše; Al' umesto sreće i zaslade, On je samo odnesao jade.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oh, a u njima kao da beše neke demonske, strašne naslade i zadovoljstva; sitosti i zlurade, tajanstvene sreće što mi te oteše, uzeše od mene... Kao da te ti glasovi poneše sa sobom gore, u te visine, krešteći i pišteći...
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
BATIĆ: Šta dogovorili? Ovamo u policiju! (Povuče ga.) JELICA: Ne dajte, tatice, oteše mi barona! ALEKSA: Saprment, u ime moje privilegije protestiram!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
narodno slavlje, napiše kako je to »neopisano veselje trajalo sve do bela dana, kada se veseli i zadovoljni gosti jedva oteše od zaustavljanja darežljiva i gostoljubiva domaćina, i raziđoše se svojim kućama u primernom i najlepšem redu, kao što i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
zabranjen nego jošte črez apostola Pavla očevidno zapoveđen, kako se taj neporedak i nesreća učini te episkopom žene oteše? I šta valja da mislimo od kaluđerskoga čina?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da samo dana ovog nesreću Ne gledam danas živim očima! Oteše sve, baš sve do Cetinja. — Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje. RADOŠ ORLOVIĆ: Ko ječi to?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— E, jadni i čemerni proto! — viknu promuklo. — Pokradoše te, oteše ti sve... Onome si psu juče krstio dijete... Jesi li de?! Danas ti reče pare donijeti, pa, eto, vidiš!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar onih dana prijetijaše da će gazdu ubiti, i zbilja jedne večeri, pijan, nasrne na nj, ali mu, pijanu, momci oteše nož, i, udarivši ga nekoliko puta, izbaciše ga iz dućana.