Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Pa što sam, hvala bogu, kmet! — Ti imaš, čini mi se, vranca pastuva? — upita Purko da se ne oteže razgovor. — Imam, ja!... A što će ti? — Pa treba nam... Znaš... — Baš ste vi Zarožani ludi!...
— A je li tvrda vera, more, je li? — upita ga Purko. — Jest, more, jest! — oteže čiča Sredoje. — Pa kaži Živanu nek dođe! — viknu Purko. — Vrata su mu otvorena! — Šta veliš? — upita čiča ozgo.
Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa. Zeljov riknu i stade tako trzati lancem da se čak dole do vratnica čula zveka.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I izvidaće se... Još su ga štošta o pojedincima raspitivali, a Stanko im je o svemu pričao... I razgovor se oteže do ručanice. Tada se postavi sovra. Popa i Jova digoše se doma. — Da ručamo! — reče Aleksa. — Danas nećemo!...
Pričahu razne priče i junaštva, i razgovor beše toliko zanimljiv da se oteže vrlo dugo... Jedva u neke seti se pop. — Ama, Milošu, mi dođosmo do tebe!... — Kojim dobrom?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A, bi l’, na primer tako, ovo dana, vozio? — Ta-a-a, ono, znate... — oteže Pera i počeša se, — vidite i sami kakav je belaj napolju!
Kao ona svila u polju što se izvija u jesen, tako se izvi i oteže sa vesela srca Radina setna pesma: »Dušo Julo, srce uvenulo!« — Šibaj, Rado!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Govori ne samo književnim srpskim jezikom, već i onako oteže kao Banaćanin. U poslednje vreme mnogo ih je išlo u Bugarsku ili u pečalbu ili u škole da bi postali učitelji i
Radičević, Branko - PESME
Sve od mora Jadranskoga I od grada tog Beloga, Sve od onog Drenopolja Što s' oteže moru Crnu, Sve to Dušan sebi zgrnu, To učini boža volja, Dušan, Dušan, bujna reka, Srbin junak pa do veka!
VII Nada mnome lisni drva svodi, dugačko im se već oteže sena; Nado moja, valjda nisi pena, Koja čezne, teke što se rodi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ej, pojata je to, nije tvoja ciganska čerga! — Bože moj, što ti je seljak — oteže kalajdžija mirno, sanjalački, kao da čita iz knjige.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi
— Kome ?... prihvati pisar. Eno dva svedoka čekaju. Sve će to da ide po zakonu, ne brini ti — Dobro... oteže predsednik. Ti već znaš kako mu to ide, pa samo gledaj da ne bude posle valinke. Posle jednoga časa otpoče suđenje.
— Ovde, odgovori Gojko, mršteći se. — A!... oteže ona i ode u sobu. Kad se raspremi od puta, vrati se u školu, gde Gojko spremaše svoju upisnicu. — A premeštaja nema?
»A on baš ne htede odmah, onako dragovoljno... da se to svrši. Sve nešto oteže i odugovlači: te čekaj ispit, te bar polugodišnji parastos... Koješta!
On razvlači i oteže, uživa unapred. i predviđa rezultat ovoga razgovora. — I što ću vi reći, brate, jesu i ovi udovci đavoli, kad se
Ona se diže sa stolice, pa dohvati rukama naslon i stade čekati da ćata produži. A njemu se ne žuri, on to zgodno oteže i namešta s naročitim ciljem: da što više razdraži Ljubicu.
»Milica... otkud ona tu ?... Pa u mojoj kući!... On je dovodi u kuću, veseli se sa njom... A-a-a !«... oteže ona glasno i uhvati se rukom za grudi. — I noćili su zajedno...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I zvezde su malko bleđe. Na jednom mestu škripnuše vrata. Malo posle zapeva petao; nega prihvatiše drugi i oteže se poznata palančanska jutarnja pesma...
— Ama, znam, brate... ali znaš... nije valjad' on... — oteže Đokić. — Zar on? Nosi on take trave i čini, da ti ruka odmah usahne, čim digneš pušku na njega...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I taka svađa oteže se tako mirno po nekoliko dana, sve dokle jedna drugoj ne zapuši usta kakvom strašnom optužbom. Tada obično
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ništa ne znam, karta je tu — oteže ljudina lupkajući se po džepu. — Ne priznajemo nebirane poslanike, niti privremeni parlamenat — prekide ga, u isto
Du reѕte, je m' en fouѕ! A Nikola se zablenu u njega i kao pod sugestijom oteže: — I Jugošlavija, da kažem. Pa se grozno iskrlješti na mene. — Loči! — i opsova mi mater.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ko ti to reče ? — Pa... ja čuh da veliš: »pucaj«... pa ko velim... — stade Kosta da oteže. — Hajde živo, da se razlazimo — reče Pantovac.
— Ne ja, bogme! Ja ti velju samo što on misli, a što ja mislim, čućeš poslije. — Aa... — oteže Đurica i lice mu se razvedri. — A ja se, bolan, začudih; rekoh: šta mi to sad ovaj priča!... — Ha-ha-ha...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo se zbuni: — Ništa nova; žive se rđavo kao i obično! — govori, a oteže, tražeći riječi da se lakše izrazi na tuđem jeziku. — Nije baš zlo, kako se govori! — primjeti politički činovnik.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da bi se još otegnula i ta teza, i tvoje lutanje po svetu... Ovde se prsti lome za hleb, da bi tvoja teza mogla da se oteže u slavu Čivuta! Jesi ti pri Bogu, Branko!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Zdrava li je, živa li je? — pita tetka Taska, a ne može još nikako da se izduva. — Etee, — oteže Tašana — kako da ti reknem?... — Ama doma li je? Nije iskačala nikud?