Jakšić, Đura - PROZA
poznavajući gostoprimstvo mirnoga seljaka, nisu propustili da toga dana u Planinac ne dođu; a svaki se, opet, domaćin otima kako će lepše i bolje gosta dočekati. Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije.
Obradović, Dositej - BASNE
Čovek ljubokoristan i lakom priličan je našem kurjaku, koji zlobi na lisca ne zato što on krade i tuđe otima, nego što I njega krađe svoje učasnikom biti ne udostojava.
Ko osim jela hoće više da govori nego drugi, neka plati u višerečenu kutiju po forint na mesec. Ko drugima otima reč iz usta, — jedan f. i 30 k.
„Eto ti mi kuge; nikada se s tim čovekom bez kavge ne mogu rastati; ta svi kaluđeri ištu, ali ovaj silom 'oće da otima.” S v e t o g o r a c: No, kapetane, piši jednu parusiju na carski manastir N.!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
valjda je skrivio — on đipi, pak ti moga Stevu batinom, batinom; niko ne sme da se prikuči, da moli, a od njega se ne otima.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dotrčaše komšije, žene, šegrti, panduri... Načini se čitav urnebes. Povukoše Pupavca panduri u policiju, on se otima, dreči... Zgrca se tu cela čaršija. Puče bruka na sve strane. Dotrča i sam načelnik...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A do ovoga slika onoga drugoga Josifa, onoga prekrasnog Josifa iz Starog zaveta, kako se otima pohotljive gospoje Pentefrinice, i kako bega, šmokljan jedan, kroz prozor, a ostavlja joj u rukama svoj gornji kaput koji
« — »Nisam«, laže Jula. — »Jesi, jesi! Gle, samo kako se umacurala od plača!« veli gđa Sida, pa je fizitira i otima joj Adelaidu, staru jednu knjigu koju je još Julina baba donela u miraz Julinom dedu.
— Laku noć... dosta je, ukebaće nas! — šapuće Jula, i otima ruke za koje se Šaca kao davljenik uhvatio, i ne pušta ih, nego joj šapatom odgovara, pa se tako tiho razgovaraju.
« A on se baš i ne otima mnogo, nego se tako povazdan odmara. Ne mora čak ni čizme ujutru da navlači, nego se samo ujutru premesti iz kreveta
Pokisao, istina, malo i on, i kresta mu, k’o rek’o bi, pomodrila, ali je ipak ponosit; ne da poznati da mu je zima, otima se. Što ti je, bože, leventa i staro gospodstvo! Tako mora svaki pomisliti kad ga vidi i pokisla i ipak ponosita.
Valjda mu je došlo smešno, pomišljajući kakav bi to prizor bio kad bi gđa Persa stala da brije pop-Spiru, a ovaj se otima. Ah, ne, ne! Ti si strašna kad nekog omrzneš. — Nije neg’ da se još izmirim valj’da! Ako ti ’oćeš, ja bome neću!
kad metneš pred nji’ da jedu, a ti ondak onog žutog furt češi rukom po leđi sve dok jede, halav je pa gura svud njušku i otima od drugi’, a kad ga tako počešeš malo, onda i oni stidljiviji dobiju reda i jededu... — Ta, znam ja to!
— ... a kad ga k’o češe po leđi — nastavlja birtašica i ne slušajući ga — a on je onda malo učtiviji, pa ne otima od drugi’, a on je i onako ponajdeblji... — ... Kakav sam ja bio ondak, i di treba da je sada moj kraj...
A njemu milo što ga tako drži za junaka, pa onda od nju poljubi, a ona se otima pa mu kaže: »Sram te bilo!«, ali to tako meko i nežno da mu još i sad zvone u glavi te reči.
A moram ja doći da to popravim, — pa da vidite kako će onda izgledati kad ja to doteram! — Badava se gospođa mama otima i veli joj: »Ta nemojte se truditi!« Gabriela samo viče: »A, ne, ne, najn, najn! To će da bude, i to mora da bude!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ta vi ste gost! Pored ovih reči uhvati gospodar-Ljubu za desnu mišicu, pa ga uvlači; Ljuba se još malo otima, pa u zabuni zaboravi da se ulazi niz dva basamaka, te sklizne i malo posrne, no za to ništa, opet se odmah razbere.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Oćite da mi otmite sa sila? MIŠIĆ: Što jedan poklanja, drugi, koj prima, ne otima. JANjA: Znajte što, gospodin notarius? Ta mi smo rod; ajde da delimo. MIŠIĆ: Bože sohrani!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njena joj mati, kaže, sve udvarače otima, ali njega neće. Pavle onda, ne znajući šta će, sede kraj nje, u travu. U bulke.
U igri, kažu, svi treba da budemo jednaki. Nema izuzetaka u igri! I kapetan ima da otima loptu! On će sa gospožom Božič da igra! Isakovič je bio preneražen i molio je da njega izostave iz igre.
Uvredio bi domaćina, koji se trudi da ih ugosti. Ne bi trebalo ni nju da izvrgne ruglu. Treba i on da otima loptu. U Beču, tu igru igraju i deca.
Gospoža Evdokija je, međutim, jecala, i ponavljala da zna da postoji ta žena, da joj ga otima, i da ona nikad sreće nije imala. Nadala se sreći bar u ovoj, vanbračnoj, ljubosti.
Iz nje izbija neka toplota i milina. On je, kaže, grmeo, da se uvukla matorom čoveku u nedra i otima oca deci, a ženi muža. Vikao je, kaže, kao pop sa amvona.
Đurđe se bunio da žena, koja, materi šestoro dece, otima muža, bude smatrana kao nesretna. „E moj Pajo!“ vikao je Đurđe. „Rodila se ta od oca guslara. Pa ti ispade Goša!
Iz gužve, međutim, koja je oko Trifuna nastala, Pavle vide kako se Trifun otima, kako mu se konj prope, i kako ga Trifun udara, pesnicom, pa odjaha.
Počeo je svog brđana da uči, da na dve noge stoji i mnogo se smejao životinji, što se otima i duri. Vojnici iz stražare dolazili su mu i nudili, na prodaju, divljač, koju su, po okolini, lovili.
Kobila je grabila prema njemu kao da se sudaraju. U gledalištu sve je vikalo. Pavlu se činilo da mu se kobila otima iz ruku, i da joj, skoro nemoćan, čuči na vratu.
To je bio neki strah duševni, da taj dugajlija, nekako, otima, njima svima, nežnost u familiji, da ga i Ana, i Varvara, vole, nekako, čudnovato, da su ga željne, iako su verne
Nušić, Branislav - POKOJNIK
LjUBOMIR: A vi možda nalazite da je to zločin? Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Boljka neopisana, duša boli. Otima se za život, vuče je budućnost Šamike, ali jača je prošlost koja je vuče grobu. Gospođa Soka jednog dana jako se
Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!” Šegrt istrča na stražnja vrata, pa u gornji kat, da zove Šamiku. — Starog gospodara dole vešaju,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nebo prelazi iz tamnog u sivo i ružičasto. Devojka se koketno otima — ne suviše. Bel Ami njuši miris mlade, mokre kože, vlažni potiljak sa slepljenim pramenjem kose. Žena.
Ona sve nadgleda, razmešta i ugađa, otima snajama džezvu iz ruku da sama skuva kafu na njihov način i tako sve do sumraka, kada iščezava nekud kroz paprat,
Pritisak na njen zglob se pojača. Momak ju je sada gotovo vukao. Poče da se izbezumljeno otima, ali se zastide svojih trzavih pokreta; sama je sebi ličila na kokošku tek odsečene glave koja panično klepeće krilima
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
gone jazavce) A seoski dečačić , koji povazdan luta uz rečicu , dete prepušteno sebi , gleda uhvaćenu ribicu kako se otima i praćaka na prutu i pita se : Možda je greota što mi ovo radimo. Vidiš kako jadnica skače.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Neka pamte kad je bila srpska vojvodina! GAVRILOVIĆ: Ako smo zato ustali tražiti Vojvodinu da se pljačka i otima, bolje da je nismo ni tražili.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U oskudici, opterećen dugovima, pod strogim policijskim nadzorom, on se otima, piše na sve strane žalbe i molbe, pokušava da se izbavi i da dođe do svojih prava.
Milićević, Vuk - Bespuće
i polja iz kojih viri pocrnjela kukuruzovina; okrećući mlinove, nosi lišće, klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja,
kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka ga zanosi kud hoće, osjećajući da je slab da se otima, a kukavica da se bori.
Sremac, Stevan - PROZA
»Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!«, a ona mu otima i ciči: »Jovo, ako me voliš, ne lupaj fine čaše; to je prezent od kuma!
Radičević, Branko - PESME
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu
neće evo Hajka bela, Njeno sunce ostalo nazada: „Puštaj, puštaj!“ povikuje mlada, Otima se, ma zaman joj muke, U junaka jakosnije ruke.
Sad naš junak na domu je, Na prozor se naslonio, U gradinu pogleduje, Kako pred njim stoji tio, Kako dan se još otima, Kako nojca preotima. 89.
131. Sad iz petni naže žila... Al' zaman se, joj, otima, Slabačka je sva ta sila, Jer on stište kâ klještima. Ona ciči, — jao, Bože, Ni maći se baš ne može! 132.
Al' ko goni onamo kroz ždrelo, Sobom nosi jedno čedo belo? Zalud moma otima s' nejaka, Kad je pusta snaga u junaka. Oh, Tale je štono vidiš tuna, Što s' otima, divna je Ajkuna.
Zalud moma otima s' nejaka, Kad je pusta snaga u junaka. Oh, Tale je štono vidiš tuna, Što s' otima, divna je Ajkuna. Ona Talu srce je ponela, Al' ga neće evo moma bela, Njeno sunce ostalo odzada. „Puštaj, puštaj!
„Miruj, Ajko, srce, dušo moja!“... „Puštaj, puštaj! Neću da sam tvoja!“ Zalud Ajka take reči zbori, Zaman jadna otima s' i mori, Ta ne bi je junak poslušao... Al' i ko bi svoju dušu dao? Leti doro... Eto tebe, reko...
I međ' ona, brate, vita rebra, Išteti mu ono srce živo, Al' mu mlada ne učini krivo: Što tražio ono i našao, Zaš otima što mu Bog ne dao?... Oh, srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A živa li je stara? — Eh, grešna moja starica, gurale je ustaše u kuću da je živu zapale, a ona se otima i moli: mene vi tamo, kaže, u štalicu, gdje je ležala moja Mrkulja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on. I ostrag, ispod pazuha, hvata je i stiska... Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje i privija uza nj. — Nemoj.
Okrenuh se, a ona se sagla čak do zemlje i nogama kleca. Jedva se drži. Osećam kako u mom skutu otima, čupa svoje ruke od njegove; ali on ne pušta.
Kostić, Laza - PESME
svoga sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema, pusta, ćute i —
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Pođe k njima.) MANOJLO: Isajlo, drži! (Uvate ga obojica na jedan mah.) DOKTOR: Šta? (Otima se) MANOJLO: Ne puštaj, ne šali se! DOKTOR: Ruku na svog gospodina? MANOJLO: Drži samo!
STANIJA (muči se da se ne smeje): Što je bilo, to je i prošlo. LjUBA: Ama kaži mi, kako se otima. STANIJA: Tako sas bezobrazluk, ka vi što činite.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno? SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor! SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo!
Bogami, to je mlogo, ovde treba da je čovek kao kamen. O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.) SULTANA (jošt se otima): Puštaj me, ili ću svisnuti! TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš? SULTANA: Makar u pakao!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što smrt otima vojnike. Jedno popodne videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
DANICA (u nemogućnosti je da se odbrani, jer je za sve vreme jedno od drugoga otima i grli): Ali, molim vas! AGATON: I baš kažem Simki: 'Ajde da se nađemo detetu, pa mi smo joj sad najpreči rod.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Kao da ga nešto vuče natrag, priteže ga snažno i ne dâ mu pasti u zlo, ali se on otima od toga nevidljivog savetnika, hoće napred i sve napred, i ako u dubini duše oseća neko hladno vejanje, neku zlu i kobnu
vuče ga zemlji... boji se da ne padne na pod... Ali se on otima, napreže se... Ima nešto jače što ga vuče napred, što mu je obuzelo celu pamet, pa mora samo o tome misliti...
jakoj vatri, jednako ga nešto vuče zemlji, ne može već da se drži na nogama, diše nekako vrlo brzo, ali se on očajnički otima, ne mareći ni za bolest ni za šta...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
TOMANIJA: Ujeda, kurva! BLAGOJE: Stegni je! Drži joj ruku! DARA: Ne mogu kad se otima! BLAGOJE: A ti je šini! TOMANIJA: Otima se, ko da je divlje! BLAGOJE: Pusti je!... sad može i da leti, ako oće!
BLAGOJE: Stegni je! Drži joj ruku! DARA: Ne mogu kad se otima! BLAGOJE: A ti je šini! TOMANIJA: Otima se, ko da je divlje! BLAGOJE: Pusti je!... sad može i da leti, ako oće! (Odmaknu se od Sofije.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Preda mnom, jednog majora silom skidaju. Uzimaju mu kapu i seku mu sa nje carsku rozetu, a on se otima i oni hoće da ga tuku. Psuju.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Država te fatila za plaćanje; pa te ne pusta kako pavuk mušicu. Sve daj, daj, a ti samo plaćaj, a kmet ti otima pazar i ališveriši mušterije, putnici i pašažeri!
— džapa se i otima ćir Đorđe, koji je obično menjao narečje čim se naljuti malo više. — Ama, molim te, daj; ti dvesta, a resto ćemo iz
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
), a naročito neverovatno proždrljiva zelena kraba, koja proždire sve organsko što sretne, otima svojim snažnim pipcima plen drugim životinjama i odmah ga proždire.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi. — Kazao nekakav koga su tukli torbom u kojoj je bilo kamenje.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iz prostranoga kazamata Sa avlijama i kulama Ne čujem više glas argata Ni korake u cokulama. I misao se već otima O tome da su svi nestali I žive drugim životima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ili užasom nego prosto da vide u čemu je stvar, ili onako kao kad se gleda u zamku zapala divlja zver koja se ludo otima, a nema nikakve nade da će se istrgnuti.
Vučem ja Ivana Ilića za rukav, pritiskam nogom i odvraćam, ali se on žustro trza i otima, pa ustaje i pruža ruku tamo ka onom predsedničkom stolu, gde sedi onaj govornik sa časništvom zbora.
gužva i zavrzlama i urnebes, te svi listom priskaču, zadržavaju, vuku, savlađuju, dok se on besno i lavovski trza i otima laktovima, pa ga na jedvite jade umiruju te vode oznojenog Srećka tamo iza kulisa, i Mika, koji se strese od straha,
— Znam ja — veli seljak i neprestano trza i otima iz njegovih ruku, a užagrio očima da ugleda zlato. — Ne moram da kažem! — Kaži pa nosi, eto tu su ljudi. Neću ja ničije.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Starac, još snažan, poče da se otima, trudeći se samo da prinese ruku k pojasu. Đurica i ne opazi šta on radi s rukom, već ga samo stezaše i omahivaše, da
Petković, Vladislav Dis - PESME
Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja.
Oni spavaju, nesebični, blagi, S ranama živim i mrtvim očima, Velike duše kao kamen dragi, Večita pesma koju im otima.
Ja osetim tada Da mrak mene gleda ispunjen očima Onih koji neće zaspati nikada, A od kojih duša često se otima; Da mrak mene gleda sa izrazom sviju Pomrlih oblaka i mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta,
Oh, mrak kako gleda mirnim očima! Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima. Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina...
Oh, mrak kako gleda mirnim očima! Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima. Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina... Opet vam se vraćam, crne noći moje.
Svaki sat se vidi kao požar kuća I duhove slava pleni i otima. Jedna stara radost! Zora novog dana! To sjedinjen narod gleda sunce smelo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Poći ću . —Odmah! Neću da te vidim dalje od kuće... —Uhvati je za ruku, pa je htjede potezati, no Antica se otima, a on se jače napregne da je podigne. — Ubićeš mi dijete!
Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku. Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je!
„Bože, oslobodi!” i prekrsti se, osjetivši strasno napadanje grijeha prama Moračinoj razbludnoj mladosti. Otima se, a uto začu se silna grmljavina.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud
Ali ne možemo a da u isti mah ne primetimo da ta objavljena pesnička lepota ima nešto tajanstveno, što nam se otima, što izmiče našem poimanju.
ne linearno i mirnim putem, nego se iz svoga vremena – koje je „poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa“ – otima, osvaja i uspostavlja u „paroksizmu davanja i otimanja; nebo se otvara u grču zemaljske, bogohulne strasti“ (Mišić).
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Dobro, gospođo! VI ŽANDARM, RAKA, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi, vodeći za ruku Raku, koji mu se otima): Molim pokorno, gospođo ministarka, gospodin član je naredio da dovedem ovoga...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kao osamostaljivanje u samosvesti reflektovane slike tela nasuprot samom telu koje, sa svojim prenadraženim čulima, otima maha.
pripovedača i merljive i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično otima, zapravo i dolazi ona osobena, osetno napregnuta, nekim neodređenim iščekivanjem ispunjena atmosfera u pripoveci.
115 To „njeno” nije ništa drugo nego stanje kad joj razdraženo telo otima maha, a ona nema načina da se oslobodi suviška telesne požude.
Kao treperenje goluba. Kao da se brani, otima od vode koja ga k sebi vuče i hoće sobom da svali u taj ponor”. 181 I tu gde golub (to je simbol ljubavi) krilima
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tako je Dafna bježala od Apolona, i pretvorena bila u lavr koji se stihotvorcima na dar daje. EVICA (otima se): Ako boga znate, pustite me. RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca.
Krakov, Stanislav - KRILA
Mazga je nemirna, otima se, bije nogom. A rane žigaju i zato se ječi. Kao čitav tovar gvožđa visila je ranjena noga pod korpom na mazgi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I ti otvori uši, Ćerime!... Taj Glavaš, vid’te, što se podigô I turske vlasti silu naslednu U svoje ruke drsko otima; Što buntovnike, posle hajduke, Koji na drumu Turke čekaju, A i na samog cara kidišu, U svome domu vešto zaklanja;
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moje staze, — jer su puste, — Kad su moje, idem njima; Moja gora, — jer se sada Niko o nju ne otima. Gora strepi na sve strane, Kâ da propast svetu sluti; Samo lišće kašto šane: Slobodno je uzdahnuti!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Rodbinu I ukopnike obuzima sve veća i studenija slutnja, i oni je gone s groblja, ali se ona uporno otima, neće da ide: — Ne dirajte me, ja sam žalobitna, ja sam meka i bolećiva srca.
I Vujo grabi, i on se očajno otima, ali se sve više umara, malaksava, snaga ga ostavlja, izdaje, a onaj mali rasplamćeli prkos dogorjeva u njemu, gasi se.
Jakšić, Đura - PESME
Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod. Presudi, silna, da l’ živet može U takvom igu nesrećni rod?... Izginućemo!.. „Pa izginite!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Hoćeš li? —Ko nam brani? — uzvrati cura. Rade je snažno uhvati za obe ruke. Djevojka se ne otima, već ga gleda ravno u oči. I neko vrijeme gledaju se...
Ali volja me goniti se sa Ilijom; neće što je namislio! ... I kad očevinu dijelismo, varao je ... a sada, brate, otima ... Neće, boga mi! Ta za inat Kraljević se Marko poturčio! Svrnuše u krčmu. Petar od krčmara naruči mesa i vina.
Zamišljen je, nešto ga kopka, osjeća; otima se, ali nije vajde kriti: Maša mu se vrze po pameti... I osjeća vonj njene glave i čini mu se da vidi ono njene
Vidiš, tako je uradio i moj pokojni otac i sačuvao meni, pa je li pravo da mi se sada odgojak otima? Odvjetnik ne odgovori, te on osokolivši se, proslijedi: — Zar vi mislite da bi ovakva šuma bila da je nije branio
I ne bijaše nikakova nesklada između njegovih osjećaja i tople prirode. Misli mu se lijeno povlače, on im se otima, pa svojim osjetljivim čulima u se upija i sakuplja i žar boja što se razasule s morskog prodora, i toplinu i svjetlo
Kako je mladić sam ostao u polju, zaokupiše ga svakojake misli. Živo pomišljaše na jadnu čeljad što im se, eto, otima iz usta i zadnji komad kruha... A poljem naokolo osjeća se pun dah života, zdrav i jak.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zdepasto stvorenje, koje kao da dolazi iz samog pakla sa namerom da na zemlji istrebi sve ljude, da hara i pali, siluje i otima.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ljudskim gvožđem Pretopljenim u čestito zlato Trava caruje među slovima I njihove redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nišandžija Petar protrča pored mene noseći zatvarač... Bugari trče oko topova. Nišandžija trećega topa otima se sa jednim Bugarinom oko zatvarača, ali drugi Bugarin mu zabi bajonet u leđa. Oko topova leže mrtvi naši vojnici.
Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske... — Otima se siromah od smrti. Hteo bi da beži iz ovoga pakla. Proneće i njega sutra — govori trećepozivac.
— O, jo, jo, jo! — viknu kapetan Radojčić dižući ruke. — Pa koliko se sve vas otima o tu slavu da ste osvojili Kajmakčalan? Iz zvaničnih izveštaja čitamo: Kajmakčalan je osvojila Drinska divizija.
Šantić, Aleksa - PESME
Studena me jesen na po puta srela I po meni pada suho lišće s grana. Kô ranjena tica, što bi nebu htjela, Otima se duša iz olovnih dana, Ali kobni vjetar grabi je sa strana Pa se natrag trgne premrzla i svela.
Teško nama!... Eno, tuđin se veseli I sva blaga naša otima i hara... I Bog mu pomaže i njime se stara, A naš crni seljak crna hljeba želi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago. „Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.“ Od siline njegovog glasa otpada lišće s gore.
A Marko je ratnik i sačekuje na drumu Turke pljačkaše, otima oteto blago. Retko je kad Marko lepši u ulozi narodnog osvetnika, u ulozi hajduka koji goni hajduke — kako bi rekao
Al' besedi vojvoda sibinjska: „Mili bože, da luda kaura! Što bi snage, kamenu predade“. Kad Kajica razumeo reči, on otima kamen od Madžara da belegu svoju posvedoči; kad se baci Kajica vojvoda, od belega dalje odbacio.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru. Pušti me, otima se Zona. — Ostani jošte malko! — zaustavlja je Mane. — Vardaj, Vaske!... Od tatka mi ostade kuća i lojze i njive...
Malo posle eto ti i Manulaća: vodi ga majka i gura ga da se i on uhvati i da igra. On se otima i neće, a ona ga miluje po obrazu, ljubi i moli ga i hrabri ga da igra.