Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jel’ ti kakvo dobro u rod bilo, Te si tako odviše lijepa? Su čim li si lice umivala? Su što li si mlada otirala?“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene!
Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan ustajala; Ja sam lice đulsom umivala, Otirala lijerom cvijećem.“ Još se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv... Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad god sednete za sofru, hoću da se prekrstite za pokoj njegove duše.“ Rukavom je otirala suze jeda i ljutnje. Uvek je tako prekorevala decu i snahe, do smrti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Brižljivu za svoj mnogi greh ženu bludnicu razveseli Hristos što mu je sa svojim suzami noge prala i s kosami glavni otirala, sve joj grehove oprosti govoreći k njojzi: »Otpuštajut se tebi gresi tvoji« ...